Iskopaće njega Bili, ja ti kažem

Monako je baš tako prošao u finale Evrolige, sa pozicije autsajdera, pobedivši Olimpijakos rezultatom 78:68 i to je bio samo podsetnik na sve ono što je - osim fudbalerske fizionomije - košarci doneo Bili. Sposobnost čoveka koji uvek iskopa i iz najcrnje čamotinje, ono što želi. Pobedu, pre svega.

Verovatno nijedan elitni igrač u modernoj eri Evrolige nije toliko puta naišao na osporavanja. Još u mladoj reprezentaciji Grčke pokazao je da je lider svoje generacije. On i Nikos Zizis su o pod otresli svakog rivala koji im se našao na putu, okumili se i obećali jedan drugom da će uspeti. Za Vasilisa nije izgledalo da će ispuniti obećanje, ali se ispostavilo da je svaki put kada je bio "donji", kada se našao u poziciji da mu se ne daju prevelike šanse, odradio magičan posao.

U Marusiju je bio zvezda grčkog šampionata, ali ga je onda u jednom zalogaju pojela svlačionica Panatinaikosa. Sve što je radio na terenu moglo je da se upiše u kolonu negativnih ocena, a najupečatljivije je bilo to što izgleda iracionalno. Šutevi koje je uzimao, prodori na koje se zaletao, sve što je pokušavao da uradi bilo je van rezona i košarkaške logike. I nije prečesto uspevalo.

Na koncu te sezone, u polufinalu Svetskog prvenstva, reprezentaciju Grčke su dočekale Sjedinjene Američke Države. Okrnjene, ne tako moćne kako bi mogle da budu, ali i dalje Sjedinjene Države. I šta je uradio Spanulis? Ništa, dao im je 22 poena, jednako "iracionalno" napadavši na prodor Vejda i drugove kao neke mučenike u grčkom prvenstvu. Razvalio je utakmicu i bio najvažniji igrač u spektakularnoj pobedi Grčke.

Odmah nakon toga odlučio je da se oproba u NBA ligi. I ako vas zanima kako je to prošlo potražite izjave Džefa Van Gandija o Vasilisu Spanulisu. Ko pronađe jednu pohvalu, plaćam giros i kadaif u Pefkohoriju ovog leta. Možda i najjača rečenica bila je: "Ovaj čovek je mašina za izgubljene lopte". Šta je Spanulis uradio? Ništa, vratio se u Panatinaikos podvijena repa i stvari nisu izgledale dobro.

Na svojoj poziciji imao je miljenika trenera i sjajan košarkaški mozak Šarunasa Jasikevičijusa. I grčki tabloidi pisali su o njegovoj ljubomori prema Šarasu. Stvari nisu izgledale blistavo. I šta je uradio Spanulis? Odlučio je da pređe u Olimpijakos, kada je osetio da je po njegovim standardima dara prevršila meru.

I stvari nisu bile bolje. Stvari su postale očajne. Olimpijakos je u onom čuvenom četvrtfinalu išamaran od Montepaski Sijene, a onda su bivši saigrači Vasilisa Spanulisa i navijači koji su ga voleli pa ga preko noći omrznuli doveka, napravili vatreni doček u finalu grčkog prvenstva i ismejali izdajnika.

Pretpostavljamo da vam je jasno pitanje koje sledi: šta je onda uradio Spanulis? Pa ništa, napravio je totalni haos u evropskoj košarci u godinama koje su usledile. Osvojio je dve evroligaške titule sa Olimpijakosom, bio je MVP regularne sezone 2013. godine, bio je dva puta MVP Fajnal fora, a 2017. godine dobio je titulu "Most Clutch Player in EuroLeague History". Jer kod Bilija nije bila stvar u pobedama. Nego u poziciji iz koje pobedu izbori.

Prvo smo se zbunjivali kako su takvi lični, ljudski i košarkaški preokreti mogući. Onda su nam padale vilice, kada je uzimao šuteve sa sedam i po ili osam metara, van fizičkog i logičkog balansa, u ključnim trenucima utakmica. A onda smo znali. Da protivnik može da vodi 20 razlike, da može da vodi 200 razlike, ali da će se Bili Spanulis pojaviti, da će otresti ilovaču sa crveno-belog dresa - jer samo će on zauvek ostati njegov - i da će sasuti pet, šest, sedam trojki u koš rivala. Ili da će, da stvar bude gora, promašiti okean s broda, da neće moći da primiriše košu i da će uzeti ključni šut, preko devet ruku i da će ga pogoditi kao da je to najnormalnija stvar na svetu.

U inat omalovažavanjima, u inat logici, u inat Džefu Van Gandiju i Šarasu i svim Janakopulosima koliko god ih ima na porodičnoj večeri sa 300 članova ličnog obezbeđenja.

I šta je onda uradio Spanulis? Kada je došao kraj plodonosnoj karijeri, odlučio je da postane trener. Uzeo je Peristeri i vrlo brzo proglašen trenerom sezone u FIBA Ligi šampiona. A onda je nanjušio da postoji jedan posao koji tako liči na brojne životne i košarkaške situacije kroz koje je prošao. Tim ogromnog potencijala. Sjajan trener koji ga je vodio i čije je vreme isteklo - odlukom nekih igrača, svilen gajtan i tome slično - i od kog je potrebno napraviti nešto.

A ko bolje kopa, kad je stvar došla do balčaka? Ko bolje izrovari pozitivne stvari i pobede od Spanulisa?

Teško je naći takvog pojedinca u evropskoj košarci, nema ih ni za prste jedne ruke. Bili je to umeo kao igrač, a pokazao je da ume i kao trener. Kada je Jorgos Barcokas - za koga mnogi kažu da ga je Spanulis svojim potezima napravio trenerom - video sa druge strane tu ćelavu glavu, mogao je da pretpostavi šta mu se sprema. Papanikolau je mogao samo da viče na nevaspitanog člana svite - pa evo, uđi ti, ako imaš rešenje.

Spanulis je samo stajao pored aut linije kao kad čeka izvođenje tajm-auta i gledao egzekuciju koju ovoga puta ne vrši svojeručno, nego u pravo vreme i na pravo mesto stavi loptu u ruke pravog čoveka.

U finalu Evrolige, sa druge strane terena na trenerskoj klupi sedeće one krvave oči koje su ga dočekale u Atini po povratku iz NBA lige. I možda Spanulis neće već u finalu isporučiti svoju osvetu. Ali je dovoljno to što je već na početku trenerske karijere pokazao da je tu. I da je spreman da opet, nakon mnogo promašaja, pogodi za pobedu. Pre ili kasnije, iskopaće njega Bili, ja vam kažem.

EVROLIGA - FAJNAL FOR

Nedelja:

16.00: (2,10) Olimpijakos (14,0) Panatinaikos (1,80)
19.00: (2,10) Monako (14,0) Fenerbahče (1,80)
*** Kvote su podložne promenama