Janisov put od trojke, preko četvorke i petice do večnosti

Svi znamo da Janis Adetokunbo nije najbolji, da ublažimo stvar, šuter slobodnih bacanja. U karijeri ih u regularnoj sezoni pogađa uz 71,7% preciznosti, a u plej-ofu te brojke padaju na 61,3%. Ove sezone je u postsezoni imao prosek od 58,7%, a u prethodne dve serije su procenti bili još niži. Protiv Bruklina je pogodio samo 42,5% slobodnih bacanja, a u četiri utakmice protiv Atlante je brojka bila 49,1%. To su procenti koji protivničkim ekipama dozvoljavaju luksuz da ga fauliraju kada god im se čini da bi mogao da dođe do laganih poena, a u ovom plej-ofu smo videli i jednu novost koja će verovatno pratiti Janisa do kraja karijere.

Naime, u prvom krugu plej-ofa navijači Majamija su grčkom košarkašu počeli da broje koliko mu treba da izvede slobodno bacanje. Po košarkaškim pravilima maksimalno vreme za to je 10 sekundi, a nekoliko puta su mu sudije poništile koš jer mu je za šut trebalo više od toga. Protivnički navijači su brojanjem pravili pritisak na sudije, ali i na samog Janisa, pa smo to posle Majamija čuli i u Bruklinu, Atlanti i Finiksu.

Ali nije pomoglo. U redu, sinoć je Milvoki do titule došao pred svojim navijačima kojima ne pada na pamet da glasno dišu, a kamoli da prave bilo kakvu buku dok se Janis sprema za šut s linije slobodnih bacanja, ali utisak je da ne bi bilo previše razlike ni da se igralo u Finiksu. Jednostavno, Janis je sinoć odlučio da pobedi, bio je mentalno spreman da odigra sve što je potrebno da Milvoki dođe do NBA pehara posle pola veka. Pa ako treba i da postigne 50 poena, što je neverovatna simbolika, ali opet ponavljamo – 17-19 s linije slobodnih bacanja je nešto po čemu ćemo mi pamtiti ovu utakmicu.

Slobodna bacanja su stvar koncentracije, volje. Jasno je da nisu svi igrači sposobni da pogašaju sa onih elitnih 90%, ali jasno se vidi ko je spreman da ih pogoditi kada je najpotrebnije bez obzira na sve. Janis je sinoć pokazao da je spreman na sve. I napokon je doneo šampionski prsten Baksima.

Proteklih nekoliko godina bilo je jako teško za grčkog košarkaša, a neuspesi Milvokija u plej-ofu počeli su postavljati pitanja o njegovom odlasku iz tima. Verovatno je cela država Viskonsin bila u strahu da će Adetokunbo ovog leta spakovati kofere, odnosno da neće da produži ugovor, ali to se ipak nije dogodilo. Još pre početka sezone on je odlučio da ostane u klubu koji ga je draftovao, a sam klub je napravio sve da mu maksimalno pojača tim. Pokušali su da dovedu Bogdana Bogdanovića. Nije uspelo. A kada su doveli Džrua Holideja u trejdu u kojem su se odrekli tri pika prve runde, te još dve zamene pikova, mnogi su smatrali da je to bila prevelika cena. Ali, nisu Baksi tada kupovali samo Holideja, kupovali su i mir kod Janisa te ga očigledno i kupili.

Janis je i ove godine imao odličnu sezonu, ništa goru od prošle dve u kojima je bio MVP, ali ove godine nije mogao da bude u pravoj konkurenciji za tu nagradu jer je Nikola Jokić odigrao neverovatno, a ni Džoel Embid nije bio mnogo gori od srpskog košarkaša. Međutim, Janisu to nije bilo toliko važno – njegov cilj je ionako bio drugi, onaj najveći, onaj kojeg je sinoć postigao. Ni tu nije bio favorit, jer ko bi mogao da bude favorit pored superekipe koju je okupio Bruklin. Ali povrede Netsa, pa i onaj palac kojim je Kevin Durant nagazio crtu za tri poena u sedmoj utakmici serije druge runde plejofa, pomogle su Milvokiju da izbace najveće favorite. I tu su onda oni postali favoriti, jer drugo nisu ni mogli biti protiv Atlante i Finiksa. Doduše, činilo se pre početka finala da su Sansi u boljoj situaciji od Baksa, ali to je bilo samo zato jer se Janis povredio u seriji protiv Atlante i nije igrao poslednje dve utakmice finala Istoka.

I tu je isto Janis pokazao koliko mu je stalo da dođe do prstena. Nije se očekivalo da igra već u prvoj utakmici NBA finala, ali on je bio tu. Možda ne u najboljem izdanju, ali je igrao šta je sigurno dosta značilo njegovim saigračima, ali i treneru Majku Budenholzeru koji je u ovom plejofu napravio jako sijaset dobrih stvari da bi svoj tim usmerio prema naslovu. Sansi su poveli 2-0, a Budenholzer je počeo da menja stvari u ekipi, a praktično sve što je napravio je napravio kako treba. Žestoko je pritisnuo Krisa Pola koji će verovatno celo leto sanjati Džrua Holideja i odbranu Baksa, a jako je važno bilo i da je promenio ulogu za Grka.

Grčki košarkaš ove je sezone često bio u ulozi razigravača ekipe. Možda ovo nije baš najspretnije napisana rečenica, ali Janis bi uzeo loptu i krenuo u napad. Njegove ulaze malo ko je mogao da brani, a ako bi i uspeo, onda bi grčki košarkaš asistencijama pronalazio saigrače na šutu za tri poena. Protiv Finiksa u prve dve utakmice to nije prolazilo, a onda je Budenholzer loptu u ruke dao Krisu Midltonu, a Janisa sve češće koristio na poziciji centra. I to je funkcionisalo. Midlton je odigrao nekoliko neverovatnih utakmica u ovom plej-ofu i finalnoj seriji, a Janis se potpuno oslobodio. I dalje je imao loptu u rukama kada bi Milvoki išao u kontranapad, ali na postavljenu odbranu Sansa on bi ipak bio u drugoj ulozi. Nije dolazio u iskušenja da šutira trojke, nego je dominirao u reketu, pod obručima i to na obe strane. Njegovih 13,2 skokova u finalnoj seriji su neverovatne brojke koje je malo koji igrač imao u eri moderne košarke, a sinoć je sve okrunio s 14 skokova i 5 blokada.

Tih 5 blokada su, uz onih 17-19 o kojima smo pisali na početku teksta, druga najvažnija brojka sinoćne utakmice. Dodajmo tome i 2 lopte koje je Janis blokirao, ali koje su ipak bile u silaznoj putanji i opet ćemo pričati o tome koliko je jako želeo ovaj naslov. A onda pogledajmo i šta je radio što se poena tiče kada je cela ostala ekipa Milvokija stala. Baksi su odlično otvorili utakmicu, ali su ih Sansi stigli i izgledalo je kao da imaju momentum na svojoj strani. Međutim, Janis nije tako mislio. Postigao je 33 poena u drugom poluvremenu, a to je drugi put u istoriji NBA lige da je neko postigao 30 poena u drugom poluvremenu poslednje utakmice sezone. Pre Janisa je to napravio Majkl Džordan, a kada već spominjemo najbolje, jedini igrač pre Janisa koji je u finalnoj seriji imao najmanje 30 poena, 10 skokova i 5 asistencija po utakmici je Lebron Džejms. Ne želimo grčkog košarkaša upoređivati s njima, ali treba neke brojke staviti u pravu persepktivu.

A treba i Janisa staviti u pravu perspektivu. Njemu se tokom cele karijere zameralo da nema previše dobru tehniku, da igra samo na snagu i da tu nema lepote. Ostavimo sada po strani to da i u snazi može biti lepote, ali možda su ljudi jednostavno od njega previše očekivali. On nije 'trojka', nisko krilo što su neki mislili da će biti. On nije ni prava 'četvorka', visoko krilo jer mu nedostaju neke finese koje su igrači na toj poziciji imali. Ali nije ni 'petica', klasični centar koji može igrati samo pod košem i nema brzinu za nešto drugo. On je sve od toga, ali najvažnije je da je on – Janis, nezaustavljiva sila kakvu pod obručima nismo imali još od Šakila O'Nila. A juče nam je svima demonstrirao šta može i šta se može od njega još očekivati. Demonstracija sile. Najbolji opis onoga šta smo juče gledali.

Piše: Emir Fulurija