Kako se kotira Pešićeva Srbija naspram prethodnih srebrnih generacija?

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Manile)

Spustila se zavesa na Mundobasket u Manili, ostvarili smo dva velika cilja direktnim prolaskom na Olimpijske igre u Parizu i osvajanjem medalje, ali smo ponovo ostali uskraćeni za zlato koje čekamo od Indijanapolisa.

Da Bogdan Bogdanović nije bio bolestan, da se Nikola Milutinov nije povredio protiv Kanade, da nismo izgubili Ognjena Dobrića već posle 140 sekundi utakmice... Možda bi tada okolnosti bile drugačije, ovako moramo da kažemo da smo po peti put srebrni. I taj nas trend prati otkako smo se razišli sa Crnom Gorom. Ne da nam se da konačno pozlatimo dobre partije i trebalo je bar jednom da budemo na podijumu... No, želje su jedno, realnost nešto sasvim drugačije.

Daleko od toga da je nacija ljuta što nije osvojeno zlato, srebro bi verovatno svako potpisao na dan okupljanja, kada smo definitivno saznali kakvi nas problemi muče. S obzirom da smo ponovo vicešampioni, nije loš trenutak da se podsetimo svih srebrnih generacija od 2009. do danas i pokrenemo diskusiju - kako se ekipa Svetislava Pešića kotira u odnosu na prethodnike?

SRBIJA 2009 (srebro na Evrobasketu u Poljskoj)

Bojan Popović, Milenko Tepić, Miloš Teodosić, Ivan Paunić, Nemanja Bjelica, Stefan Marković, Uroš Tripković, Miroslav Raduljica, Nenad Krstić, Kosta Perović, Novica Veličković, Milan Mačvan.

Košarkaši Srbije iz 2009. godine (©MN Press)

Prvu medalju kao Srbija osvojili smo 2009. godine u Katovicama. Bez obzira na dolazak trofejnog stručnjaka, velikana svetske košarke, problemi nisu nestali sami od sebe. I veliki Duda doživeo je svašta kao selektor. U Poljsku smo otišli bez kapitena Miloša Vujanića i Darka Miličića, kao i sa timom koji je Zoran Slavnić tek počeo da gradi, da bi Duda završio posao. Te godine videli smo neočekivan uzlet Orlova do prve medalje posle Indijanapolisa. Legendarni Duda zavrnuo je rukave i preko kvalifikacija, koje smo morali da igramo prvi put još od 1995. godine i ukidanja sankcija, lansirao tim koji nas je nosio tokom naredne decenije. Kapitena Vujanića zamenio je Bojan Popović, dok je traku dobio Nenad Krstić kao jedini NBA igrač u tom trenutku. Miloš Teodosić, Milenko Tepić, Stefan Marković, Uroš Tripković, Kosta Perović, Novica Veličković, te četvorica “studenata“ iz univerzitetske reprezentacije – Miroslav Raduljica, Ivan Paunić, Nemanja Bjelica i Milan Mačvan. Srbija je sa prosekom od 22,5 godina bila apsolutni hit Evropskog prvenstva! I danas se pamte Teove čarolije protiv Litvanaca i posebno Slovenaca, kada je ubacio 20, odnosno 32 poena, Krletovu dominaciju protiv Poljaka, pa Tripkovićevu rafalnu paljbu po Rusiji... Otišli smo u Poljsku sa željom da ne prođemo kao u Granadi dve godine ranije, vratili se kao heroji nacije.

SRBIJA 2014 (srebro na Mundobasketu u Španiji)

Miloš Teodosić, Marko Simonović, Stefan Jović, Bogdan Bogdanović, Nemanja Bjelica, Stefan Marković, Nikola Kalinić, Stefan Birčević, Nenad Krstić, Miroslav Raduljica, Raško Katić, Vladimir Štimac.

Košarkaši Srbije iz 2014. godine (©AFP)

Posle završenog šestogodišnjeg mandata i obezbeđenog učešća na Mundobasketu 2014, Duda Ivković je prepustio selektorsku klupu Saši Đorđeviću. Nekadašnjeg asa čekalo je mnogo posla, jer je morao da gradi tim u hodu. Iz kragujevačkog Radničkog povukao je Miroslava Nikolića kao svog prvog pomoćnika, a sa čuvenim Mutom i Nikolu Kalinića, Stefana Jovića i Stefana Birčevića. Raška Katića zatekao je na skeli, dok je renovirao kuću. Nenad Krstić je tek izlazio iz teške povrede i dobro je poznata anegdota da je Đorđević u nekadašnjem kapitenu tražio da odigra samo dve utakmice – polufinale i finale. I tako je bilo. Srbija je tada bila suočena sa povredama, izostali su Novica Veličković – otkazao poziv pošto je spisak objavljen, zbog čega su ranije izostali Savanović i Mačvan – Nemanja Nedović, Vladimir Lučić, Vasilije Micić, Ognjen Kuzmić i Nemanja Dangubić... Vladimir Micov je sklonjen zbog ponašanja koje je selektor smatrao nedoličnim tokom pripremnog meča sa Novim Zelandom, Miroslav Raduljica se vratio u reprezentaciju posle nekoliko godina uglavnom hladnih odnosa sa Dudom... Bilo je mnogo problema sa kojim se Đorđević tada suočio, ali znamo kako se sve završilo. Grčka u osmini finala – bam! Brazil u četvrtfinalu – bam! Francuska u polufinalu – bam! Vrhunac je bio meč za zlato sa Amerima koji nas jesu nadigrali, ali ponovo smo se kući vratili sa medaljom oko vrata. Na balkonu Skupštine bio je priređen nezaboravni doček za momke koji su mimo svih očekivanja napravili gotovo senzacionalni rezultat!

SRBIJA 2016 (srebro na Olimpijskim igrama u Riju)

Miloš Teodosić, Marko Simonović, Bogdan Bogdanović, Stefan Marković, Nikola Kalinić, Nemanja Nedović, Stefan Birčević, Miroslav Raduljica, Nikola Jokić, Vladimir Štimac, Stefan Jović, Milan Mačvan.

Košarkaši Srbije iz 2016. godine (©AFP)

Nije nam se dalo da na veliko takmičenje odemo kompletni. Pa ni te 2016. godine, kada smo bili najbliži punom sastavu. Ostali smo bez Nemanje Bjelice zbog povrede, ali smo u Rio otišli jako konkurentni. Prvi put smo na velikom takmičenju videli Nikolu Jokića koji tada nije bio prva zvezda tima, ali je i pored toga odigrao vrlo dobar turnir. Nismo tada mogli da računamo na Nikolu Milutinova, koji je odlučio da leto posveti individualnom radu sa ljudima iz San Antonija, dok je Boban Marjanović potpisivao najveći ugovor karijere u NBA ligi, vredan 21.000.000 dolara. Tada je Vladimir Štimac naknadno pozvan, pošto ni Ognjen Kuzmić nije mogao da se odazove pozivu jer je pravio dve svadbe. Porazi od Australije, Francuske i SAD naterali su nas da igramo “biti ili ne biti utakmicu“ protiv Kine sa kojom smo 2004. imali neprijatno iskustvo u Atini 2004. Ovog puta smo dobili i otišli na Hrvatsku, koju smo po tradiciji dobili i onda možda najbolja utakmica Srbije u ovih 17 godina samostalnog postojanja – protiv Australije u polufinalu. Limitirali smo ih na samo 14 poena u prvom poluvremenu i igrali brutalnu košarku čime smo se Bumersima revanširali za poraz iz grupe. U finalu nam se dogodio Kevin Durant, uzeli smo srebro, posle čega se od nacionalne selekcije oprostio Stefan Marković.

SRBIJA 2017 (srebro na Evrobasketu u Istanbulu)

Milan Mačvan, Bogdan Bogdanović, Vladimir Lučić, Dragan Milosavljević, Stefan Birčević, Vladimir Štimac, Branko Lazić, Vasilije Micić, Marko Gudurić, Stefan Jović, Ognjen Kuzmić, Boban Marjanović.

Do juče poslednja medalja koju smo osvojili. Iako Evrobasket 2017. pamtimo po četvrtom srebru, ne može se reći da je početak bio prijatan za sve, pogotovo ne za selektora Đorđevića. Povrede su iz tima izbacile Miloša Teodosića, Nemanju Bjelicu, Miroslava Raduljicu, Nemanju Nedovića, Nikolu Kalinića, Marka Simonovića, dok je Nikola Jokić prvi put odlučio da ne igra za reprezentaciju, pošto ga je čekalo potpisivanje ugovora sa Denverom teškog 150.000.000 dolara. Godinu dana ranije, posle srebra u Riju, Stefan Marković odlučio je da ode u reprezentativnu penziju. Sve je bilo protiv Srbije, ali je Srbija znala da se uzdigne kada je bilo najteže i ode do novog srebra! U četvrtfinalu smo preslišali Italiju i pokazali veličinu, u polufinalu su nam naišli Rusi kojima smo se revanširali sa sve potpisom Bogdana Bogdanovića i onda ipak dobili hladan tuš od Slovenaca. Velika je šteta što se Stefan Jović povredio u polufinalu i što je kao posledicu imalo veću potrošnju raspucanog Bogdanovića, jer ko zna šta bi bilo protiv Slovenije u finalu... No, tada smo dobili Marka Gudurića, Vladimira Lučića, Bobana Marjanovića posle šest, a Vasilija Micića posle četiri godine, dok su se u tim vratili Dragan Milosavljević i Ognjen Kuzmić. Bilo je posebno, iako se nije završilo zlatom.

SRBIJA 2023 (srebro na Mundobasketu u Manili)

Filip Petrušev, Nikola Jović, Bogdan Bogdanović, Vanja Marinković, Ognjen Dobrić, Dušan Ristić, Marko Gudurić, Stefan Jović, Dejan Davidovac, Boriša Simanić, Aleksa Avramović, Nikola Milutinov.

Košarkaši Srbije u Manili (©Mozzart Sport / Dragana Stjepanović)

Teško da nešto već nije napisano o najsvežijoj uspomeni i prvenstvu u Manili. Problema je bilo još i pre nego što smo se okupili. Selektor Pešić nije mogao da računa na NBA šampiona Nikolu Jokića, te kapitena Vladimira Lučića, Nikolu Kalinića, Vasilija Micića, Alekseja Pokuševskog... Kasnije su zbog povreda otpadali Ognjen Jaramaz, Alen Smailagić, Uroš Trifunović... Od prvobitnog spiska, prirodnom selekcijom došli smo do toga da put Šenžena na poslednje dve pripremne utakmice odemo sa samo 13 igrača, da bi se posle Brazila selektor zahvalio i Aleksi Radanovu. U Araneti smo imali poraz od naše "babaroge" Italije, ali nas je taj neprijatan događaj, baš kao i teška povreda Boriše Simanića koji je na kraju ostao bez bubrega, kao da je ujedinio reprezentaciju. Problema je bilo i u samoj igri, porazom od Italije sami smo sebi zapržili čorbu, još nas je iznenadio trijumf Portorika nad Dominikanskom Republikom i više se nismo pitali ništa za prvo mesto. Morali smo da se čekiramo i za drugo. Srećom su nam se karte lepo otvorile, pa je Litvanija dobila SAD i otišla na nas u četvrtfinalu. Pokidali su potom izabranici Svetislava Pešiža Litvance, zatim i Kanađane i dali naciji razlog da ih prate i bodre sa još većim žarom. Bili smo tako blizu da se okitimo zlatom, taj promašaj iz ugla na startu poslednjeg minuta pratiće nas dugo. Ali, ponovo smo srebrni.