Lengdonov naklon: Kad sam video monstruoznu Jugoslaviju i Bodirogu shvatio sam snagu evropske košarke

Od košarkaških početaka u Kaliforniji, do društva najvećih zvezda evropske košarke, od odlaska na Mundobasket 1998. s američkom reprezentacijom kao klinac s koledža, do najkorisnijeg igrača Fajnal fora Evrolige, Trejdžan Lengdon prošao je put kakav je za vreme s kraja prošlog i početka ovog veka bio potpuno atipičan za igrače s one strane Atlantika. Ipak, Lengdonov dolazak u Evropu ispostavio se kao najbolji potez za njegovu karijeru.

Petak, 18.00: (2,70) CSKA (14,5) Efes (1,55)

Igrao je u eri nekih od najvećih asova evropske košarke, zakačio je samo obrise najjače klupske košarke u Italiji, a sa moskovskim CSKA dotakao je zvezde i osvojio sve što se osvojiti moglo. Ipak, ako pitate jednog od najtalentovanijih američkih košarkaša koji su igrali u Evropi koje rivale najviše poštuje, među nekoliko imena posebno se ističe – Dejan Bodiroga. Kako sam kaže, kada je počeo da se upoznaje s košarkom izvan SAD video je i snagu tadašnje jugoslovenske reprezentacije.

“Moje prvo iskustvo s evropskom košarkom bilo je 1995. godine, a zatim i 1998. na Mundobasketu. Ne mogu da kažem da sam te ’98 igrao mnogo. Ali imao sam priliku da gledam neke od najboljih evropskih igrača i razumem njihovu veličinu. Mogli su komotno da igraju NBA ligu, a NBA sam gledao neprestano još iz vremena kada sam bio na koledžu. Neke sam poznavao, poput Gregora Fućke, Karltona Majersa, a onda sam video Jugoslaviju“, priseća se Lengdon u velikom razgovoru za Eurohoops i nastavlja:

“Monstruozan tim! Na primer, nisam znao ko je Dejan Bodiroga i kada sam ga prvi put video pomislio sam: ’Ovaj momak baš zna da igra’. Oni su mi otvorili oči koliko je jaka evropska košarka. Litvanija je takođe imala dobar tim, igrao sam kasnije protiv Šarunasa Jasikevičijusa, poznavao sam Arturasa Karnišovasa. Igrali su košarku na jako visokom nivou, a saznanje o njihovim igrama i kvalitetu pomoglo mi je da se brže adaptiram na evropsku košarku kada sam došao u Italiju 2002. Znao sam šta me čeka“.

Lengdon je prvi profesionalni ugovor imao u Benetonu iz Treviza kod Etorea Mesine. U klub ga je doveo čuveni sportski direktor Mauricio Gerardini (danas u Fenerbahčeu prim. aut), a u svojoj jedinoj sezoni u Italiji igrao je finale Evrolige 2003. u kojem je bolja bila strašna Barselona vođena Svetislavom Pešićem i nošena Bodirogom, Fućkom, Jasikevičijusom, De La Fuenteom, Varežaom, Navarom...

“Igrali smo protiv njih dva puta te sezone pre toga. Izgubili smo u Barseloni, ali smo ih komotno dobili kod kuće. Iskreno sam mislio da smo bolji tim kada smo ušli u finale. Znao sam da nas čeka težak posao jer smo igrali protiv ozbiljnog rivala. Znao sam da je Bodiroga već tada nekoliko puta bio šampion Evrope, Šarunas je igrao sjajno. Imali su tako visok tim. Da biste ih pobedili morali ste da pogađate spolja jer je unutra sve bilo puno. Fućka, Varežao, Femerling, Duenas... U to vreme sudije nisu svirale mnogo faulova, pa niste smeli da ulazite unutra“, priseća se Lengdon i dodaje:

“Bodiroga je te večeri pogodio nekoliko velikih šuteva, a mi smo odigrali verovatno jednu od najgorih utakmica te sezone. Ali, pogledajte samo snagu Barselone i ko je vodio, jasno vam je koliko je jak tim bio“.

Ludilo NBA plej-ofa se nastavlja: Embid babaroga za Vašington, sve oči uprte ka Sansima i Lejkersima, Bogdan želi da se dokaže na debiju, a Juta analitičarima

Na pitanje ko je iz Evrope tih godina mogao da igra NBA ligu, Lengdon je započeo duži popis:

“Alfonso Ford je mogao da igra bez problema. Verovatno najteži napadač kojeg sam čuvao. Takav bi verovatno bio i u NBA ligi. Strašan skorer. Moćan, sjajan IQ, znali ste šta namerava, ali niste mogli da ga zaustavite. Huan Karlos Navaro je igrao jedne godine u Memfisu, da pokaže svima da može da igra NBA i onda se vratio u Barselonu. Dimitris Dijamantidis i Teo Papalukas su dvojica koji su mogli da igraju NBA dugi niz godina zbog svojih kvaliteta, igračke veličine, visine, inteligencije koja je probijala sve granice. Veliki takmičari. Mogli su da igraju više pozicija na terenu. Bodiroga je mogao da igra NBA, bez dileme. Takođe i Ramunas Šiškauskas“.

U istoriji evropske košarke Lengdon ostaje upamćen kao jedan od najboljih strelaca, zbog čega je potpuno na mestu pitanje – ko ga je najbolje čuvao?

“Nikada to nije bio jedan igrač, već sistem. Dijamantidis je radio dobar posao jer je imao već spremljen sistem. Tu je (Željko) Obradović napravio veliki posao i tačno je znao kako da me zaustavi. Ludeo je kada odbrana ne bi uradila ono što je bilo zacrtano, a ja pogodio šut. A meni u glavi prolaze misli kako sam pogodio strašno težak šut. On je radio sve kako bi me zaustavio. Željko je svoj posao uvek radio na jako visokom nivou“, rekao je između ostalog Lengdon za Eurohoops.