Mala ljubavna priča o robotu: Jokić je eliminisao Terminatora

I ta mala ljubavna priča može da se završi na razne načine - videćete već, dole, gde se rečenice stapaju u poslednji pasus. Ali može da počne samo 1997. godine kada je Mičigen uvalio otkaz Stivu Fišeru. Čovek koji je kao vršilac dužnosti odveo taj univerzitet do NCAA titule i nešto kasnije formirao čuvenu "Fab Five" ekipu, sa Krisom Veberom, Džejlenom Rouzom, Džuvanom Hauardom, Džimijem Kingom i Rejom Džeksonom (prva petorka sastavljena od brucoša koja je igrala NCAA finale), otpušten je zbog afere sa nedozvoljenim isplatama igračima. Dve godine je bio bez posla i jedva je dočekao poziv San Dijego Stejta - najgoreg košarkaškog programa u ligi.

Zašto je to važno za ovu ljubavnu priču o robotima? Jer je Stiv Fišer imao nadrealne sposobnosti u regrutovanju igrača i skautski izveštaji u kojima Kavaj Lenard nije imao nekada ni tri zvezdice, za njega nisu bili važni. On i njegov pomoćnik Džastin Hatson poželeli su da dovedu Kavaja i od njega naprave tačku oslonca za čitav program.

I u tome su uspeli jer je već u svojoj drugoj godini na koledžu, Lenard odveo San Dijego Stejt do "sweet 16" tokom Martovskog ludila i tako mali košarkaški program stavio na nacionalnu mapu. I odmah se prijavio na draft. I tamo ga je video jedini čovek u NBA ligi koga takođe ne tangiraju previše prosečni skautski izveštaji, već gleda stvari drugačije.

Greg Popovič je jako voleo Džordža Hila, priznao je kasnije da su bili i "emotivno vezani", ali je pripremio aranžman sa Indijana Pejsersima kroz koji njima šalje iskusnog plejmejkera, a za uzvrat dobija Bertansa, Lenarda koga su Pejsersi uzeli kao 15. pika i - nećete verovati - prava na Erazema Lorbeka.

Pod Popovim vođstvom, taj sajbernetički ubica je počeo svoju evoluciju. Jer do tada je bio "motor i meso", kako bi to rekli američki analitičari - na San Dijego Stejtu bio je doslovno najvažniji točkić u mašini Stiva Fišera, ali sa vrlo jasno izraženim vrlinama i manama: Kavaj je igrao sjajnu odbranu i bio je skakačka mašina, ali mu je šut (naročito za tri poena, 25 odsto u drugoj sezoni na koledžu) bio jeziv.

Njegov napadački arsenal svodio se na suludo dobro trčanje u tranziciji i na ulaze koje je iznosio do obruča na sirovu snagu.

Pop je krenuo da radi sa njim na svim detaljima - od mehanike šuta do kretanja bez lopte. Napravljeno je nekoliko akcija u kojima Lenard ima poziciju da uzme spot-ap šuteve, dali su mu poverenje, uloživši u njegov rad. I isplatilo se, posle dve sezone bio je već na 37 odsto za tri poena. Uz to, Gregov stručni štab pažljivo je polirao ono što će u kasnijim sezonama postati Lenardovo glavno oružje - poludistancu iz driblinga.

Autor ovih redova pokušao je da iz najdubljih podruma pameti i sećanja izvuče kada je Kavaj Lenard nekog driblingom izuo iz cipela, ali takvog sećanja nema. Proverite i na YouTube-u. Kavaj Lenard nikada nije u tome bio atraktivan, njegov dribling služio je isključivo tome da mu pomogne da napravi minimalnu separaciju od odbrambenog igrača i onda iskoristi svoje telo i izgradi poziciju za šut sa poludistance. Šut koji je prestao da promašuje.

A na sve to, nije prestao da skače i igra odbranu.

Osetili su to igrači Majamija koje je u NBA finalu 2014. godine davio kao zmija žabu. Naročito Lebron Džejms, koji u napadu nije imao rešenje za Kavaijev odbrambeni stav. MVP priznanje bilo je logičan izbor. Osetila su to, međutim, i Lenardova kolena. Postepeni problemi sa povredama odvajali su ga od terena ali stvarali i veliku nervozu. Lenard je prezirao zadiranje u privatnost i objavljivanje šta je povredio i koliko će izostajati. Istovremeno, bio je jako nezadovoljan tretmanom koji njegove povrede dobijaju u San Antoniju i odlučio se da ode.

Titula koju je osvojio sa Torontom, onaj pogodak protiv Filadelfije koji je ispratio u čučećem položaju i još jedno priznanje za MVP-a velikog finala NBA lige, već su ispričana priča. Baš u tom periodu nadimak "The Klaw", zamenjen je novim - Terminator. Došlo je spontano, od nekog od kolumnista koji su pratili veliko finale Reptorsa i Voriorsa i navijači na forumima to su prihvatili - zbog njegove tišine i lakonskog govora; zbog čudnog smeha; zbog toga koliko je bio nemilosrdan.

Kada su Los Anđeles Klipersi želeli da najave da u timu spajaju Lenarda i Pola Džordža, objavili su poster "Terminator: Dark Fate". Čovek koji je drugi put postao MVP finala i čovek koji je bio u top 3 na glasanju za MVP-a lige i najboljeg defanzivca lige, zvučali su kao odlična kombinacija. Ali nije uspelo, pre svega jer Kavaja Lenarda nismo gledali na terenu.

Doživeo je degenerativno oboljenje kolena, a navijači su uspeli da iščačkaju da se to što mu se dešava zove: patelarna tendinopatija. Situacija se ozbiljno komplikovala iz sezone u sezonu, a broj pauziranih, neodigranih utakmica je rastao. I skoro svake godine gledali smo jedan kratak bljesak, ali nije moglo da potraje. 

Koliko prošle sezone, Lenard je spojio tri meseca na MVP nivou. Oko nove godine, izgledao je kao legitiman MVP kandidat, a u decembru, januaru i februaru u 35 utakmica ubacivao je 25 poena prosečno uz 56 odsto za dva, 48 odsto za tri i 93 odsto sa penala. Dodajte tome 6 skokova i četiri asistencije po utakmici i videćete Terminatora kako gazi. A onda mu izvucite samo jedan kabl u kolenu i videćete kraj sezone i za Terminatora i za Kliperse.

Niko na kraju prošle sezone i nije očekivao da će se Terminator vratiti, ali Kavaj je (u sebi, do duše, pustite nas da verujemo), arnoldovskim glasom rekao: "I'll be back". Umesto na Olimpijske igre, otišao je u svoju domovinu da skuplja đubre, kupa se na plažama i vozi kamionet. Umesto na početak sezone, otišao je na višemesečnu terapiju i oporavak. A onda se vratio kada je Klipersima trebalo.

Njima je trebalo jedno takvo napadačko oružje. A njemu je trebalo tri do pet utakmica da uđe u ritam i to postane. Dugo ga nismo videli takvog. Starog, sa elanom i svim onim oružjima koje su mu Fišer i Pop isprogramirali. 

Od početka plej-of serije protiv Denver Nagetsa, Lenard je bio najjače oružje Los Anđeles Klipersa. Pogađao je spot-ap trojke u vrlo pristojnim procentima. Išao na svaki defanzivni i ofanzivni skok. Čitao svaku pogrešnu kretnju Nagetsa i katovao kao da mu je opet 18,19 i da ga kolena slušaju. I najvažnije - ubijao je sa poludistance.

Jedan ili dva driblinga kroz noge, tup-tup, mala separacija od rivala, skok šut, kao na fabričkoj traci. Kako je to rekao Edin Avdić u prenosu: "Nešto kao Džordan uz umetnički dojam za ocenu 2". Tu su paralelu vukli i američki analitičari. Toliko nemilosrdno je za dva sipao samo Majkl u nekim od najboljih sezona. Brojke koje je Lenard ostvario, malo će ko pamtiti jer najvažnije brojke su one na kraju serije - 4:3 za Nagetse.

Ali način na koji je Lenard igrao, podsetio nas je na to koliko smo bili blagosloveni što smo gledali čitave sezone u kojima je igrao na taj način. Terminator nema još puno ovakve energije u svom telu. Priča bi mogla da se završi - njegova igračka, kao i ova naša - na mnogo načina. Mogao bi samo jedan dan da kaže da ide na Kostariku, da se kupa sa delfinima, da skuplja đubre i pije tekilu sa drugarima, pored logorske vatre i kamioneta starijeg od njega samog. Mogao bi da igra još manje, da se još više čuva i čeka da se naplati kada je već izborio ekstenziju do 2027. godine. Mogao bi da se napravi lud i u nekom paketu ode negde gde bi bilo dovoljno da samo malo, tačno kad treba uradi ono svoje. Primi loptu, napravi malo prostora, i počne da puni. 

I kako god da se završi ostaće gorak ukus jer je mogao više. Jer smo se nadali da hoće.

Na kraju ove plej-of serije takvog ukusa nema. Jer je takvog igrača, koji je zaslužio ovakvu baladu, iz ove sezone eliminisao njegov antipod. Igrač koji takođe ne voli preteranu pažnju, ali nije programiran, nema ispoliran dribling i šut, ne traži jednostavna rešenja i još uvek za njega niko nije otkrio recept. Igrač koji će stvarno biti - i već jeste - ono što je Kavaj trebalo da bude: lice novog NBA talasa. 

"Hasta la vista baby".