Markus Vilijams i ljubav sa Zvezdom koja traje: Radonjić nije trpeo ničija sra*a

Kada gledamo današnju košarku, profil igrača kakav je bio Markus – čistokrvni kreator koji prvo gleda kako da razigra tim, pa tek onda koš, polako izumire. Vilijams ima zanimljivo objašnjenje za to.
"Igra se menja, naročito u Americi. Momci su danas visoki po dva metra. Svi mogu da šutiraju i svi mogu da igraju odbranu zbog stalnog preuzimanja. U današnjoj košarci jednostavno više nema pravog mesta za plejmejkera u onom tradicionalnom smislu."

Iz tog razloga, Markus svakom mladom Amerikancu koji se bori na ivici NBA lige svesrdno preporučuje dolazak u Evropu. Ključ je, kako navodi, u mentalnom sklopu.
"Ako dođeš u pravu situaciju, kod pravog trenera i u pravi tim, zaljubićeš se u ovo mesto gde god da se nalaziš. Mnogi klinci u Americi znaju samo za koledž i NBA. Ako to ne uspe, misle da je kraj, jer ne znaju šta se dešava u Evropi, Aziji ili Australiji. A košarka je beskrajna i ima je svuda. Kada sam ja dolazio, samo sam želeo da igram i da se dokažem. Odlučio sam da prihvatim kulturu i grad u kojem živim, umesto da budem ogorčen što nisam u NBA, što se mnogim mojim sunarodnicima dešava."

Nema navijača Crvene zvezde koji se ne seća sezone 2014/15. Bila je to istorijska godina u kojoj je prekinuta višegodišnja dominacija Partizana, a Vilijams je bio motor te mašinerije. Na pitanje koja mu je omiljena uspomena iz Srbije, Amerikanac nije imao dilemu.
"O čoveče, pa znaš šta ću ti reći... Pobeda nad Partizanom u polufinalu ABA lige. Kada sam video šta je taj trijumf doneo gradu i klubu, shvatio sam koliko je to zapravo važno. Taj momenat ću pamtiti zauvek."

© Starsport

Nije tajna da je doskorašnji predsednik kluba Nebojša Čović u više navrata isticao kako mu je upravo Vilijams omiljeni stranac koji je ikada kročio u klub.
"Iskreno, mislim da je to zato što Crvena zvezda pre mog dolaska nije pobeđivala toliko često. Ta naša sezona je podigla klub na viši nivo, za stepenicu iznad. Praktično smo obezbedili Zvezdi mesto u Evroligi za narednih nekoliko godina. Ako moram da biram razlog, mislim da je to u pitanju."

Igranje u večitim derbijima sa sobom nosi i stvari koje Amerikanci ne mogu ni da sanjaju dok ne dođu na Balkan. Markus se sa osmehom prisetio svog "vatrenog krštenja".
"Najluđi momenat? Prvi put kada sam video baklju na terenu! Igrali smo Kup (u Nišu prim. aut.). Ne sećam se tačno koji je deo meča bio, ali krenuli smo ka klupi tokom tajm-auta i baklja je pala pravo pored moje noge. Mislio sam da je u pitanju neki vatromet, skočio sam unazad i baš sam se uplašio (smeh). To mi je onako urezano u sećanje van samih košarkaških stvari. Ali generalno, mečevi protiv Partizana u Srbiji su neki od najboljih momenata i najbolja košarka koju sam igrao u karijeri."

Kada je reč o saigračima iz te generacije, Markus ih ne deli, za njega su oni porodica.
"Bobi (Marjanović), Čarls (Dženkins), Kalina (Kalinić), Luka (Mitrović), Majk (Cirbes)... Bilo je bezbroj neverovatnih momenata. Taj tim je bio izuzetno specijalan za mene."

Za kraj, nezaobilazna tema bio je i čovek koji je sa klupe dirigovao tim istorijskim uspesima – Dejan Radonjić. Spoj harizmatičnog i nepredvidivog američkog pleja i rigidnog, disciplinovanog crnogorskog stručnjaka delovao je kao nemoguća misija, ali je na kraju doneo savršenu simfoniju.
"Mnogo volim Dejana. Voleo sam ga zato što me je držao odgovornim. On je svakoga držao odgovornim, ali mene na jedan poseban način. Nije trpeo ničija s..nja. Bio je direktan, iskren i neverovatno nas je dobro pripremao za utakmice. To je ono po čemu ga pamtim – vrhunska priprema svakog meča i to što je od mene uvek zahtevao maksimalnu odgovornost", završava Vilijams razgovor za naš portal.