Miloš Šakota: Odabrao sam teži put, ali ne osećam presiju zbog oca – ponosan sam

Košarka je u krvi porodice Šakota. Dragan je posle 11 godina provedenih na parketu u dresu IMT-a, iz patika 1983. godine uskočio u cipele. Tako je počela velika trenerska karijera, koja traje i i 39 godina kasnije. Jedini trener koji je u poslednjih 30 godina uspeo da stane između Olimpijakosa i Panatinaikosa u Grčkoj (2002. godine osvojio titulu sa AEK-om) podigao je i dva sjajna košarkaša - Dušana i Miloša.

Pre nepune dve godine stariji Miloš je uplivao i u trenerske vode. Posle godine provedene u AEK-u kao deo stručnog štaba svog oca, vratio se igračkoj karijeri razočaran određenim stvarima. Ipak, odlučio je pre dva leta da krene ponovo. Najpre kao pomoćni trener Marka Borasa, da bi pre manje od godinu dana dobio i prvi samostalan angažman kada je preuzeo omladince Žitko basketa. Već beleži uspehe. U razgovoru za Mozzart Sport priča o novom životnom poglavlju, odnosu sa ocem i bratom, pritisku sa kojim je morao da se nosi kao košarkaš i brojnim drugim temama.

Vuklo ga je da krene očevim stopama, ali malo je nedostajalo da odustane od te ideje.

"Čitav život je to negde lebdelo u vazduhu. Zbog preterane nervoze i tenzije koju sam osećao prateći ćaletove utakmice sam se vremenom distancirao, iako sam osećao afinitet prema trenerskom poslu. Hteo sam ipak da izbegnem te momente ekstremne nervoze koje sam doživljavao gledajuću njegove utakmice sa bratom", priča Miloš Šakota za Mozzart Sport.

Prvo trenersko iskustvo imao je uz oca, ali ga ne pamti po dobru.

"Kada sam prestao da igram, bio sam jedne godine u AEK-u kod njega. Razočaran tom sezonom i nekim dešavanjima u klubu sam posle toga odlučio da krenem u nešto drugo nevezano za košarku, vratio se u Beograd da živim".

Mogao je da ostane i u Atini. Neki bi rekli da je tamo sigurno lepše... Odlučio je da novi list okrene u domovini.

"Uvek sam imao osećaj da treba da se vratim. Koliko god voleo Atinu i Grčku, osećaj kuće sam uvek imao ovde. Želeo da budem među svojima".

Ponovo je obukao patike i istrčao na parket. Vratio se ulozi na koju je navikao, sredini koja mu je poznata. A onda se otvorila nova prilika da uzme tablu i olovku u ruke.

"Pozvao me je Nenad Mišanović da igram za Slodes i pomognem ekipi da uđe u viši rang. Odgovaralo mi je da treniram. Dve sezone kasnije Marko Boras me je pitao da budem igrač/pomoćni trener ili da obavljam samo jednu od te dve uloge. Odlučio sam da mnogo više smisla ima da budem u stručnom štabu".

Godinu dana je sarađivao sa još jednim mladim stručnjakom koji je beležio sjajne rezultate. Boras je Slodes za tri godine iz Srpske lige uveo u KLS, bez ikakvog budžeta. Nakon toga Miloš se osamostalio. Preuzeo omladince Žitko basketa. Kluba poznatog po radu sa mladim igračima, čuvenog po tome što je na košarkašku mapu Srbije stavio ime Bogdana Bogdanovića. Sam početak nove karijere bio je trijumfalan.

"Čim smo završili sezonu u kojoj sam bio pomoćni, preuzeo sam omladince. Osvojili smo takmičenje i bez dileme bili najbolji. Uživanje mi je da radim sa tim momcima jer pokazuju veliku želju za treningom".

"ĆALE SE NADAO DA ĆU POSTATI TRENER, DUŠAN BI MOGAO DA BUDE VRHUNSKI STRUČNJAK"

Miloš Šakota (Foto: Privatna arhiva)

Time što se odlučio da prihvati trenerski poziv ispunio je ocu želju, mada ga nije prisiljvao da krene tim putem.

"Nikada nije forsirao tu priču, ali se nadao da ću ući u te vode. Nije takav čovek da vrši bilo kakav pritisak. Drago mu je što sam se opredelio za trenerski posao i redovno me prati".

Iz prvog reda pratio je veliku trenersku karijeru, a i dan-danas upija od trofejnog srpskog stručnjaka.

"Savetuje, savetuje. Nismo se toliko viđali, ali čujemo se skoro svakodnevno, pričamo o košarci, njegovoj ekipi...".

Trudi se da se ne meša ocu u posao, iako bi ponekad imao šta da mu kaže.

"Kad gledam utakmicu sa bratom, pa se nerviramo ako gubi, imamo komentare, ali zadržimo ih za sebe. Na kraju on uvek napravi uspeh".

Breme imena Dragan Šakota mu ne pada teško. Drugačije je bilo dok je držao loptu u rukama.

"Igrački mi je smetalo, jer sam osećao dodatni pritisak. Kao da moram da opravdam neke stvari ponašanjem na terenu i van njega. Stvarao sam taj pritisak sebi i to mi je smetalo, ali sada kao trener nemam taj osećaj. Da li sam sazreo ili je drugačiji posao, nisam siguran. Tek sam krenuo sa ovim putem. Nemam osećaj da mi to stvara presiju. Samo sam ponosam što mi je on otac".

Dragan Šakota: Treba da sačuvamo sport od politike, košarci je potrebno jedinstvo kao u fudbalu

Iskusni stručnjak je usred sezone na izmaku preuzeo Saragosu i napravio sjajan rezultat. Podigao je tim iz mrtvih i učinio nešto što je u tom trenutku delovalo nemoguće – ostavio ga u ACB ligi u kojoj radi po prvi put.

"Imao je želju da radi u Španiji. Kako je ekipa izgledala na početku, imao sam osećaj da će teško da opstanu. Totalno ih je transformisao i više nego zasluženo su ostali u najvišem rangu".

Brat Dušan je dva puta bio i šampion Evrope sa Panatinaikosom, proveo dugi niz godina u dresu AEK-a sa kojim je takođe nizao dobre rezultate. Stavio je tačku na igračku karijeru, ali poput Miloša ne planira da nastavi porodičnu tradiciju.

"Prestao je da igra i bavi se građevinom u Atini. Ima želju na neki način da se vrati i bude deo košarke. Jedan je od igrač koji je najviše oseća i zna. Osim što mu je urođeno, smatram da bi bio vrhunski trener kada bi hteo, ali kaže da nema želju. Da ne voli tu nervozu, silne utakmice, putovanja. Dosta mu je bilo toga kada je igrao".

U konstantnom su kontaktu iako Dušan više vremena provodi u Grčkoj.

"Mnogo smo bliski, stalno se čujemo. Ove godine je bio malo više u Atini, ali planira posle leta da bude češće u Beogradu".

"STALNO KOMUNICIRAM SA ACOM MATOVIĆEM, DOPADA MI SE KAKO RADI NENAD STEFANOVIĆ"

Miloš nije hteo da izvlači korist iz renomea svog oca.

"Put koji sam birao je teži. Nisam tražio preko veze ništa, krenuo sam od mlađih selekcija. Ne znam gde će me to dovesti".

Iskustva iz igračke karijere pokušava da iskoristi na najbolji način.

"Mislim da sam više grešio nego što nisam. Dobro je kada neko to ima. Znam gde sam grešio i to vidim u njima i pokušavam da ispravim".

U mlađim kategorijama večito vlada pitanje: Kako napraviti balans između razvoja igrača i rezultata? Šakota je svestan da je teško pronaći ravnotežu.

"To je konstantna priča. Svi se slažu i na kraju ostane na istom. Da rezultat ne bi smeo da bude primarna stvar, a onda kad krene takmičenje, ako se gubi, trener može da izgubi i posao i onda se naravno posveti rezultatu. Balans mora da se održi i očigledno je jako teško ostvariti ga".

Jedan od najvećih izazova je ubediti roditelje da vam veruju.

"Teško je ostati objektivan kada ti je dete u pitanju. Mislim da danas ima dosta glasova koji daju savete i mišljenja koja ne znam da li su uvek ispravna. Pogotovu ako je dete veoma talentovano. Bitno je proceniti da li je trener koji radi sa detetom dobar. Ako jeste, treba ga pustiti da radi. Problem je što, ako se roditelji ne razumeju u sport, to ne mogu da znaju. Kompleksna priča koja može da se reši samo ako roditelj stekne puno poverenje u trenera. Mora da ubedi roditelje da je dete u pravim rukama i da ga puste da radi".

Miloš Šakota (Foto: Privatna arhiva)

Za srpske trenere važi da su strogi, ali Dragan Šakota se u tom smislu izdvaja. Čini se da je uvek imao odličnu komunikaciju sa igračima. Miloš tvrdi da disciplina ipak mora da postoji, a da bi se uspostavila postoje i druge metode.

"Neka doza strogoće mora da postoji i kod starijih i kod mlađih. Ako nema toga, nema kontrole nad igračima. Moj otac je više sticao respekt znanjem. Umeo je da bude strog, ne preterano. Jednostavno nije takav čovek. Blaži je u komunikaciji, ne postavlja se diktatorski ni u jednom odnosu. Ni u porodici, ni u ekipi. Kad trener pokaže znanje, igrač počne da mu veruje i onda nema preterane potrebe za strogoćom".

Trudi se da koristi sve moguće resurse kako bi napredovao.

"Pametno je pratiti i gledati što više seminara i trenera kako bi se stvorila što bolja slika o košarci. Sreća za nas mlade trenere je što imamo Jutjub i ne moramo ni da putujemo za vrhunske seminare. Samo ukucamo i možemo da ih gledamo u neograničenom broju. Sjajna stvar. Mnogo toga može da se nauči tim putem".

Savete kupi i od pomoćnog trenera Partizana Aleksandra Matovića.

“Veliki prijatelj i vrhunski trener. Sa njim imam najkonstantniju komunikaciju po pitanju posla od ljudi van porodičnog kruga".

Tek je na početku karijere, a dopada mu se kojim putem ide još jedan mladi srpski stručnjak.

"Nenad Stefanović je jedan od najperspektivnijih mladih trenera. Dopada mi se izuzetno kako radi, u svakom smislu".

Pišu: Đorđe MATIĆ i Nikola MILORADOVIĆ