Miškova insajd priča o čuvenom trejdu Spanulisa: Holivudska evakuacija kamionima sa planina na more

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Abu Dabija)

Leto 2010. godine, pažnja globalne sportske javnosti je usmerena na Mundijal u Južnoj Africi gde finale igraju Holandija i Španija. Dok su svi na poluvremenu raspravljali da li će najzad pasti gol u Johanezburgu jer su mreže u prvih 45 minuta mirovale, vreme u Grčkoj je odjednom stalo! Ne zbog fudbala, već zbog košarke. Zbog jednog košarkaškog transfera u režiji Miška Ražnatovića. Tog dana 7. jula u atinskim medijima je eksplodirala vest - Vasilis Spanulis je prešao iz Panatinaikosa Željka Obradovića u Olimpijakos Dude Ivkovića.

Posle toga više ništa nije bilo isto...

Više od 15 godine kasnije, još uvek se priča od transferu koji je preoblikovao evropsku košarku. Posao koji je obeležio život Spanulisa, ali i Miška Ražanotovića koji je danas u Abu Dabiju gde bodri svog klijenta, ali i prijatelja u borbi da osvoji titulu prvaka Evrope jer je postao trenerska zvezda u usponu na klupi Monaka... Kako je prešao ovaj put od talentovanog klinca, preko legendarnog igrača, a sada trenera debitanta u Evroligi čiji tim je u finalu protiv Fenerbahčea, otkriva nam čovek koji to verovatno najbolje zna - Miodrag Miško Ražnatović.

Jedan od najpoznatijih, ako ne i najpoznatiji košarkaši agent je učestvovao u svim velikim odlukama Vaslisa Spanulisa. Od odlaska u NBA, do čuvenog prelaska u Olimpijakos, a baš na njegovo insistiranje je postao i trener.

O svemu ovome Ražnatović je pričao za Mozzart Sport u Abu Dabiju... Pa da počnemo.

Kako se osećate kada vidite Vasilisa Spanulisa u finalu Evrolige?
"Zaista specijalan osećaj. Ja sam tu utakmicu prilično emotivno gledao. Olimpijakos je tim s kojim dugo sarađujem i imam odlične odnose, ali u polufinalu sam naravno bio na strani Monaka i Vasilisa. Jednostavno taj pobednički zarazni mentalitet je uspeo da prenese i na tu grupu ljudi koja je odigrala verovatno najbolji meč otkako je on došao i to u najtežem trenutku. Na završnim turnirima ekipe obično igraju znatno slabije nego tokom sezone. Stvarno sam impresioniran načinom na koji su igrali. Oni imaju jak individualni kvalitet, ali ne možemo da ih okarakterišemo kao jednu od najpametnijih ekipa, mada su odigrali tako pametan takmičarski meč gde su u odbrani rešili pobednika jer nisu dozvolili Olimpijakosu da materijalizuje prednost koju ima. Meni je neverovatno da je Spanulis svako polufinale pobedio. Ovo je šesto. Ja sam zaista srećan jer kada je prekidao igračku karijeru, mislio sam da je ono što će mi najviše nedostajati to uzbuđenje njegovih Fajnal for turnira gde imamo neke rutine koje su se svaki put dešavale. Međutim, tri, četiri godine kasnije sve se ponovilo, možda čak i na nekom lepšem i uzbudljivijem nivou".

Kada ste upoznali Vasilisa?
"Počeli smo da radimo 2004. godine. Igrao je za Marusi, bio je draftovan od strane Hjustona i potpisali smo ugovor u Panatinaikosu. Onda je otišao u NBA, pa se vratio u PAO. Zatim se desio taj transfer koji je obeležio i njegovu i moju karijeru, a ja bih rekao i evropsku košarku kada je prešao iz Panatinaikosa u Olimpijakos. Sarađujemo preko 20 godina i očigledno ćemo još sarađivati".

Da li ste očekivali da će sve ovo uspeti da ostvari u svojoj karijeri, prvo kao igrač, a i sada kao mladi trener?
"Nisam očekivao da će napraviti, pa, možda ni pola od toga što su uspeli. Dakle, on je u tom trenutku bio talentovan grčki igrač koji igra za Marusi. Od toga do višestrukog MVP-a Evrolige i sada jednog od najuspešnijih trenera u Evropi je zaista dug put. Moram da priznam, kao što sam rekao 1.000 puta i za Nikolu Jokića, tako i za njega. Nikome to nije bilo u glavi kad smo krenuli".

© Star sport

Pre prelaska u Olimpijakos, Vasilis je imao jedan težak period u NBA ligi gde nije dobio priliku koju je morao da dobije zbog svega do tada prikazanog.
"To je bio, verovatno, najturbulentniji moment naše saradnje. Mnogo teži nego taj prelazak iz zelenog u crveni tabor, jer on je mesec dana pre dolaska u NBA igrao za grčku reprezentaciju, pobedio Drim tim, dominirao protiv Krisa Pola i došao u NBA. Međutim, nikad šansu nije dobio i već na pola sezone nije želeo da sedi na klupi i to je zaista bilo jako teško za njega i mi smo krenuli u misiju odlaska".

Kako je to izgledalo?
"Dosta je teško išlo. Prvo je bio trejdovan u San Antonio koji je obećao da će da ga otpusti odmah. Onda oni to nisu želeli da urade... Zatim smo imali prilično jedan buran period koji se na kraju završio time da sam ja dao sugestiju generalnom menadžeru San Antonija da bi mogao da uđe u istoriju kao prvi koji je naplatio obeštećenje u suprotnom smeru, dakle da evropski klub plati obeštećenje NBA timu i ako se ne varam to se i dogodilo i to je možda bila neka inicijalna kapisla da na kraju oni pristanu da ga puste. Znate kako, ako nešto pamtite 20 godina, onda je to stvarno imalo težinu, a ja pamtim da mi je u jednom telefonskom razgovoru Vasilis rekao doslovce: "Ako me voliš, izbavi me odavde".

© MN Press

Spanulis se vratio u Evropu, ponovo u Panatinikos gde je osvajao titule zajedno sa Željkom Obradovićem, a onda zemljotres koji je zauvek promenio istoriju košarke. Vasilis prelazi u tabor najljućeg rivala - Olimpijakos.
"Ja bih rekao da je to transfer koji je obeležio grčku i evropsku košarku, jer znate, u ovom trenutku postoji mržnja između Panatinaikosa i Olimpijakosa kao i Crvene zvezde i Partizana. To zaista nije ni blizu, ni na nivou na kom je bilo tada, a takođe igrači tog renomea nisu prelazili iz jednog tabora u drugi, pogotovo lokalni igrači. Tako da, to je stvarno bila jedna velika avantura, imajući u vidu pogotovo da je trener u jednom timu bio Obradović, a trener u drugom timu bio Ivković. Nebrojano puta sam rekao, prvi i osnovni motiv prelaska je napredak u karijeri. To je stvarno bilo dobro za njegovu karijeru. Jednostavno, on je želeo da bude broj 1, a u Panatinaikosu sa Dijamantidisom, to je bilo na neki način teško i želeo je da proba nešto drugo. Karaktera mu ne nedostaje da bi se odvažio za jednu takvu operaciju. Ja sam to ispratio i uspeli smo to da sprovedemo u delo i uvek sam govorio da, kad budem imao 70 godina i kada dođem na neko malo grčko ostrvo, verovatno će me neko prepoznati i reći: 'To je taj koji je odveo Spanulisa u Olimpijakos'. Nemam još 70 godina, ali ljudi mi prilaze i govore: 'To je onaj ludak koji je 2010. uradio to i to'".

Kako ste uspeli sve to da izvedete?
"Po meni, takve operacije moraju da se dešavaju na jedan način, a to je blickrig, dakle, bukvalno za jedan dan. Nažalost, Olimpijakos je otežao to na neki način koji se meni nije svideo, i ja se sećam da sam četvrtkom išao pet nedelja zaredom u Atinu ujutru, pregovarali smo, dogovarali smo, pa sam se vraćao i tako u krug".

Kako je izgledao taj dan kada je vest saopštena?
"Ono što je posebno važno to je da, na primer, kada se sve to dogovorilo, držalo se u tajnosti, otišla su dva kamiona po nameštaj iz tog, planinskog dela Atine, da ga tako nazovem, kamionom je sve izbačeno, spušteno na morski deo gde je Olimpijakos i tek kada se, da tako kažem, sve evakuisalo, onda je ta vest objavljena u poluvremenu finala svetskog prvenstva u fudbalu, nekih 40 stepeni u Atini, baš se sećam svih tih detalja i ta cela operacija me je negde podsećala na onaj film gde evakuišu američko osoblje iz iranske ambasade... Stvarno je imalo elemente nekog dobrog trilera".

Posle svega, odlučio je da postane i trener.
"Ta ideja je potekla od mene. Kao i svi veliki igrači... Kada prestanu da igraju, prvih nekoliko meseci su kao raj. Dobiješ neko vreme koje nisi imao, pogotovo kada imaš decu. Međutim vrlo brzo smo pričali o različitim putevima, tek je napomenuo trenerski posao, ali sam ja vrlo brzo insistirao da to pokuša. Dogovorili smo se sa Adidasom da predvodi juniore. Dobio je fantastičnu, besplatnu probu da vidimo kako će igrači reagovati na njega. Inače, prvu utakmicu je ubedljivo izgubio, a da ironija bude veća, bio je to meč protiv Mege. Ipak već tada je bilo jasno da se rodila nova trenerska zvezda. Čim se pojavio Peristeri, iskoristili smo tu priliku jer sam ja zaista neko ko veruje da mora da se ide stepenik po stepenik. Nisam imao nikakvu dilemu da će doći do Evrolige i jednog dana do Fajnal fora, ali nisam očekivao da će se to razvijati ovakvom brzinom".

TRI DECENIJE BEOBASKETA

© Star sport

Sudbina će hteti da na dan kada se igraju polufinala Evrolige, vi slavite 30 godina postojanja vaše agencije - Beobasket.
"Sve je počelo od tog prelaska Branka Sinđelića iz Mladosti Zemun u Beovuk. Kada se setim svega toga, zaista se pojavi osmeh na mom licu. Trideset godina da budem u ovom poslu, da na ovaj način zarađujem novac, steknem i neku popularnost koja postoji u ovom trenutku, zaista je ostvarenje svih snova. Kada neko kaže da je u poslu 30 godina, verovatno svi pomisle da je star. Međutim, ja se ne osećam staro".

Koji transfer izdvajate pored Vasilisovog?
"Transfer koji je preokrenuo tok moje karijere, da od nekog mladog agenta srednjeg nivoa pređem u elitnu grupu, to je onda Duda Ivković. Njegov odlazak 2002. u CSKA. To je stvarno bio moj prvi veliki ugovor. U tom trenutku najveći trenerski ugovor u Evropi. Tu sam pokazao da sam spreman i za takve stvari, posebno kada poverenje u vas ima jedan Duda Ivković. Onda to otvara mnoga vrata".

Prelazimo na NBA teme, tačnije Nikolu Jokića. Još jednog klijenta Miška Ražnatovića koji pomera granice mogućeg... Neizbežna tema je bila MVP trka.
"Šta reći, Nikolina sezona je statistički možda i najbolja u istoriji. Svi se sa nekom gorčinom obraćaju meni kako to nije okej, što nije osvojio još jednu nagradu, ali prava suština je da ljudi glasaju i oni su glasali da je to neko drugi. Da li su motivi tog glasanja ono što su zaista videli na terenu ili su motivi glasanja da im je ipak malo dosta tog dečka iz Srbije... Jednostavno, tako je. To je izglasano, nije neka odluka lige, da je to sad u interesu NBA da bude igrač iz Oklahome. Nikola ni prošli put, kada je Embid po meni još nezasluženije uzeo tu titulu nego što je sada Šej, apsolutno nije odreagovao na to. Činjenica je da u proteklih pet godina on svih pet puta bio u prva dva igrača. Ja verujem da će još neki put u budućnosti to napraviti. A i ako ne napravi, ovo je već dovoljno. On je, po meni, jedan od pet najboljih koji su se bavili ovom sportom ikada. To je to.

Da li ima nekih dodirnih tačaka sa njim i Vasilisom?
"Zaista su drugačiji. Ono gde su najsličniji je košarkaški intelekt ili kako kažu IQ, na neverovatnom nivou za obojicu igrača. Oni su na različitim pozicijama, različitih generacija, iz različitih zemalja dolaze, ali taj neki košarkaški intelekt i posvećenost je izuzetna na obe strane. S tim što Vasilisovu posvećenost, i to je neko zaluđeništvo, svi su prepoznali od prve sekunde. Kod Nikole zaista morate mnogo da se bavite time i da budete na neki način košarkaški potkovani, da biste shvatili u kojoj meri je on profesionalan i posvećen, jer na prvi pogled to zaista ne izgleda tako. Meni je drago da sam nekoliko puta imao priliku da ih spojim u društvu, pretežno u Beogradu i to su stvarno bili nezaboravni trenuci".

EVROLIGA - FAJNAL FOR

Nedelja:

16.00: (2,10) Olimpijakos (14,0) Panatinaikos (1,80)
19.00: (2,10) Monako (14,0) Fenerbahče (1,80)
*** Kvote su podložne promenama