G. KelićMora se uperiti prst u Majkla Portera Juniora i ugovor od 36.000.000 godišnje
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | pon. 19.05.25. | 08:12
Kao glavnog krivca za Denverovu eliminaciju iz plej-ofa
Ostalo je još oko sedam minuta do kraja utakmice broj sedam između Oklahome i Denvera, a prazni pogled Majkla Portera Juniora u pod je govorio sve. O stanju na parketu, rezultatu na semaforu, prikazanoj igri Nagetsa, i ponajviše o utisku koji je on ostavio u ovogodišnjem plej-ofu. A koji je ravan nuli. I kao takav može da se podvede pod najveći razlog eliminacije ekipe iz Kolorada.
Jer, kada ti treći igrač tima koji je plaćen skoro 36.000.000 dolara godišnje u doigravanju u proseku beleži tek 9,4 poena, onda nema potrebe gledati dalje od toga. Majkl Porter Junior je najveći krivac za Denverov prerani kraj sezone. I zato se mora uperiti prst u njega. Nikakvi izgovori oko povrede, bolesti ili nečeg trećeg ne mogu da budu opravdani. Pogotovo ne kada se zna u kakvom je stanju i sa kakvim bolom Eron Gordon odigrao majstoricu. I tako povrđen, na praktično jednoj nozi je dao veći doprinos od Portera koji je za nešto više od 23 minuta na parketu upisao samo šest poena uz tri skoka i jednu asistenciju. Pritom za tri je šutirao 0/4, a sveukupno iz igre 3/8. Bledo da bleđe ne može biti.
Izabrane vesti
Ali takav nije bio samo u odlučujućem meču sa Tanderima, već od starta plej-ofa. Potpuno sebi nesvojstven i neprepoznatljiv. Bez samopouzdanja u šut i bez ideje kako da na drugi način pomogne ekipi. Kao što su to u određenim trenucima znali da urade Kristijan Braun i Rasel Vestbruk.
Pogledaj kome se daju najveće šanse za NBA prsten
Statistički i objektivno, ovo je ubedljivo najlošije Porterovo izdanje u plej-ofu. Prvi put je na jednocifrenom poenterskom učinku, dok su mu procenti šuta katastrofalni. Za dva je šutirao 43 odsto, a za tri 36 odsto. Još gorih brojki su ga izvadile majstorica sa Klipersima gde je upisao 15 poena, treći meč sa Oklahomom u kojem je brojao do 21 i četvrti meč sa ekipom iz grada anđela u kojem je ubacio 17 poena. Igrao je tek na mahove. Ako i toliko. Što je teško shvatljivo s obzirom da je u ligaškom delu odigrao bolje nego ikad. Imao je 18,2 poena po meču (jedino je u sezoni 2020/21 imao veći prosek od 19 poena).
Takođe, u odnosu na sebe iz prošlosezonskog plej-ofa, reklo bi se da je u pitanju drugi čovek. Tada je prosečno ubacivao 15,8 poena uz skoro 60 odsto šuta za dva i preko 40 odsto šuta za tri. Pre toga, u šampionskoj sezoni Nagetsa je davao 13,4 poena, a posebno se pamte njegove partije iz okršaja sa LA Lejkersima i Majamijem. Na sve to, drastično su mu opale brojke u skokovima i asistencijama. Ni tu nije uspeo da pruži neki sekundarni doprinos.
Nije ni čudo što ga je na zub u par navrata uzeo Nikola Jokić, sve sa željom da ga razdrma i pokuša da isprovocira reakciju kod njega. Džabe. Nije se trgnuo.
Još kada se na to doda i promenjiva forma Džamala Marija koji već duže vreme ne liči na igrača prvoklasnog kalibra, pa i povredu koja je omela Gordona, realno je malo čemu mogao Denver da se nada. Zapravo, dolazak do sedme utakmice sa najboljim timom ligaškog dela, iz te perspektive izgleda kao podvig. Međutim, kada se gleda sa strane šampionskih izgleda, Nagetsi su miljama daleko od povratka prstena. Definitivno ne sa ovakvim timom i ovakvom drugom i trećom zvezdom.
To je posle meča između redova protnuo i Jokić koji je svestan da ekipi treba osveženje igračkog kadra preko leta. A, tu je najmanji problem da li će Dejvid Adelman ostati na klupi kao dugotrajno rešenje.
Pred Denverom je leto velikih promena (najpre dovođenje novog generalnog menadžera). Barem bi tako trebalo da bude ukoliko franšiza misli da ide napred. I ukoliko misli da iskoristi još nekoliko preostalih Jokićevih najboljih godina na pravi način. A, ne da ih utroši uzalud.
.jpg.webp)
