Naj naj na Mundobasketu: Kole najdugovečniji selektor, džin Tavares i „deda“ Uertas

Veruju Francuzi u kontinuitet, u tradiciju i apsolutno veruju u Vensana Kolea.

U zemlji Galskih petlova nema dileme da jedan čovek može istovremeno da bude klupski trener i selektor. Vensan Kole je šef struke Metropolitana, ali je u isto vreme najdugovečniji strateg neke od reprezentacija koje će igrati na Mundobasketu 2023. godine.

Kole je na klupu Francuske seo 2009. godine, a za sve to vreme je vodio i klubove: najpre Asvel, pa Strazbur čak devet godina, a od 2021. drži dirigentsku palicu u Metropolitanu. Rezultati sa reprezentacijom daju za pravo da se takav vid saradnje nastavi, jer su Trikolori pod vođstvom aktuelnog selektora osvojili sedam medalja: evropsko zlato, dva srebra i bronzu, dve bronze sa Mundobasketa i srebro sa Olimpijskih igara u Tokiju.

Iza Kolea po stažu na klupi neke selekcije je Serđo Skariolo, koji je od 2015. u Španiji. I sa njim je isti princip kao sa Kolom, nije odustao od klupske karijere, pošto je od 2018. bio pomoćni trener u Toronto Reptorsima, a od 2021. šef je struke Virtusa iz Bolonje. Pošto je Crvena furija aktuelni svetski i evropski prvak, jasno je koliko je onda taj aranžman da Skariolo bude istovremeno na dva razboja, uspešan za Špance.

Isti period na klupi, od 2015. provodi i selektor Zelenortskih ostrva Emanuel Trovoada. Angolac na klupi ove druge afričke selekcije ostvario je istorijski uspeh i prvi put odveo „Kapo Verde“ na šampionat sveta.

Selektori koji su bar pet godina na klupi reprezentacije su i Fernando Duro u Venecueli (od 2017.) i Ilijas Zuros u Gruziji (2016.).

NAJSTARIJI

Dosta je veterana koji će zaigrati i na ovom Mundobasketu, ali niko ne može da stavi ruku u vatru da će im ovo biti poslednji put. Za Marselinja Uertasa su verovatno tako govorili i ranije, pa evo, na ovom šampionatu je sa 40 godina najstariji igrač.

Brazilski bek koji je najveći deo karijere proveo u Španiji, dve sezone u Lejkersima, bez problema igra i dalje u ACB ligi, gde brani boje Kanarijasa. I igra toliko dobro da mu mesto u selekciji Brazila nije bilo ugroženo. Prošle sezona na Kupu Amerike Uertas je vodio Selesao do srebrne medalje.

Marselinjo je jedini igrač od učesnika Mundobasketa koji je zagazio u petu deceniju, a po godinama su mu najbliži Zaid Abas, krilo Jordana, koji ima 39 godina i jednom se opraštao od košarke, pa se ponovo vratio na teren, kao i Fidel Mendonka, bek Zelenortskih Ostrva, koji klupsku karijeru i dalje gradi u Portugaliji.

Po godinu manje imaju Ektor Ernandez iz Meksika, Hamed Hadadi iz Irana, te španska legenda Rudi Fernandez. Kada je Srbija u pitanju, ulogu „veterana“ ima Stefan Jović sa 32 godine.

NAJMLAĐI

Razlika između najstarijeg i najmlađeg igrača na Mundobasketu je ogromna. Najviše „zelen“ je Kaman Maluač iz Južnog Sudana, koji će u septembru postati punoletan. Najstariji igrač prvenstva Marselinjo Uertas, po godinama gledano, može otac da mu bude...

Maluač je odrastao u izbegličkom kampu u Ugandi, najznačanije košarkaške korake je napravio u Senegalu, a dres Južnog Sudana je poneo sa 16 godina i postao najmlađi reprezentativac u istoriji zemlje.

Malo stariji od Maluača su Ahmad Hamuri iz Jordana, Karim Elgizavi iz Egipta, Kender Urbina iz Venecuele i Mohamed Amini iz Irana, koji imaju po 18 godina. Kao „tinejdžeri“ računaju se i Mio Litl iz Finske i Huan Nunjez iz Španije, koji imaju po 19. Kod Srbije najmlađi je Nikola Jović sa 20 leta.

NAJVIŠI

Nije neko iznenađenje što je najviši igrač Mundobasketa dobro poznati lik ljubiteljima košarke širom Evrope – Edi Tavares. Jedan od najboljih igrača i centara Evrolige je maltene sam izgurao Zelenortska ostrva do plasmana na Svetsko prvenstvo, prvo u istoriji te zemlje. As Real Madrida ima 221 centimetar, pa je i po toj kategoriji ispred ostalih centara na Mundobasketu.

Odmah iza njega je Zak Idi iz Kanade, koji ima centimetar manje od Tavaresa – 220. Takva je, barem, zvanična statistika, iako se ponegde može naći da je centar Perdju koledža visok čak 224 centimetra.

Među džinovima na terenu su i Mustafa Fol iz Francuske (218), Kai Soto sa Filipina (218), Omar Orabi iz Egipta (218) i Venecuelanac Enrike Medina (218). Centimetar manje od njih ima Grk Jorgos Papajanis.

Kod srpskih košarkaša visinu dele Nikola Milutinov i Dušan Ristić sa po 213 centimetara.

NAJNIŽI

Između najvišeg i najnižeg igrača na Mundobasketu je neverovatnih pola metra razlike!

Na suprotnom kraju pola od giganta Edija Tavaresa je japanski reprezentativac Juki Togaši, koji je visok svega 167 centimetara. Svega, za košarkaške pojmove, naravno. Bek Čibe Džets je jedno vreme bio i u SAD, gde je igrao za Teksas Ledžends, koji su razvojni klub Dalas Maveriksa.

Togaši je jedini igrač ispod 170 centimetara na prvenstvu, a sledeći po visini je Čajld Dandao, bek Angole, sa 172 centimetra, koji igra u domovini za Petro de Luanda. Bek Venecuele Kender Urbina ima 176 centimetara, dok su za dva centimetra viši Tremont Voters iz Portorika i Jago dos Santos iz Brazila, inače novi košarkaš Crvene zvezde.

Najniži srpski reprezentativac je Aleksa Avramović sa 192 centimetra, što govori da Orlovi imaju prilično visok sastav u odnosu na konkurenciju.

SRBIJA NAJVIŠA

Štaviše, statistika govori da Srbija ima u proseku najvišu reprezentaciju na SP. Visina naše ekipe, prosečno gledano, iznosi 202,8 centimetara, a prate je Kina sa 202,2 i Južni Sudan sa 202.

Slede Litvanija sa 201,7, pa Kanada i Grčka sa 201,6 i Gruzija 201,1. Reprezentacija SAD ima prosečnu visinu od 200,8 centimetara.