NBA legenda, grčki mit, košarkaška realnost - šampion Adetokunbo

Milvoki, dom Miler piva i Harli Dejvidson motora, dva (od mnogih) sinonima SAD, posle pola veka ponovo je postao i dom NBA šampiona - Baksa - u čujem dresu je Janis Adetokunbo 2013. ostvario američki, a sada i košarkaški san.

"Hvala ti, Milvoki. Verovao si u mene. I ja sam uvek verovao svom timu. Mogao sam da odem u super tim i postanem šampion samo radeći svoj deo posla. Ali izabrao sam težak put, put kojim smo svi zajedno išli. Želeo sam da osvojim titulu upravo ovde, u ovom gradu, sa ovim momcima. Srećan sam što smo uspeli", u šampionskoj večeri, dok je ceo grad ispresecan tokovima čak pet reka koje se ulivaju u jezero Mičigen slavio u potocima šampanjca, kao gejzir izbijale su emocije iz Janisa Adetokunba, niz čije lice su se slivale suze.

Ne one koje su njegove roditelje 1991. godine ispratile iz rodne Nigerije na put nade, ali i zebnje, do Atine. Već radosnice, ali i u znak zahvalnosti što su Baksi sve vreme, od 27. juna 2013. godine (kada su ga draftovali) verovali da na njemu i oko njega mogu da sazidaju tvrđavu s koje će krenuti u šampionski pohod na košarkaški svet. Baš kao što je njegova vera da će uspeti u Novom svetu bila čvrsta kao beton atinskih košarkaških terena na kojima je košarkaški odrastao, a koju nisu uspeli da razbiju ni uslovno rečeno posrtanja Milvokija u prethodne dve sezone u kojima je Janis bio "kralj" (MVP) bez krune (titule).

Sa novim saigračima, ali starom timom i idejom, da konačno, posle 50 godina i Karima Abdula Džabara vrati pehar u Milvoki, krenuo je u tek završenu sezonu. Za razliku od prethodnih godina nije se preterano osvrtao na mišljenje javnosti. Dok su se mediji s pravom trudili da istaknu neverovatne performanse Nikole Jokića koji je iz večeri u veče ispisivao NBA istoriju, ali u individualnim kolumnama, dok se lider sada već bivšeg šampiona Lejkersa, Lebron Džejms, bavio raznim pravima i pokušavao da ispravi "krive", a Bruklin "preko noći" pokušao da skroji tim po šampionskim merama, Janis je sve vreme iz senke ciljao prsten. Baš onako kako je kao dete imigranata bez ikakvih validnih dokumenata (pasoš je dobio tek neposredno pre drafta) osim izvoda iz porodilišta, između treninga prodajući lažne satove i nakit sa iskrenim dečačkim osmehom na od sunca "sprženim" atinskim ulicama i vrelom pesku obližnjih plaža, nepogrešivo ciljao bolje sutra u SAD, ne samo za sebe, već za celu porodicu.

Nije dozvoljavao da ga povremeni padovi tima skrenu sa šampionskog puta, kao što pre nepunih osam godina nije dozvolio da ga ugovor sa Saragosom (za koju nije odigrao nijedan meč) ili dvoumljenje čelnika Anadolu Efesa da ga angažuju pošto u svojim redovima već imaju slične talente, izbace iz aviona za NBA.

Smireno je, uz sve svoje košarkaške vrline i mane, čekao svoju i šansu Baksa da preko Majamija (4-0), toliko hvaljenog i precenjenog Bruklina (4-3), zatim Atlante (4-2) i na kraju Finiksa (4-2) povede tim do titule i uzleti do mitskog statusa u Milvokiju i okolini, rodnoj Grčkoj i Nigeriji (čiji pasoš poseduje od 2015)... Malo li je za jednog 26-godišnjaka?

Magični Milvoki osvojio titulu posle 50 godina, nestvarni Janis spakovao 50 poena i uništio Finiks (VIDEO)