NBA putevi atinskih drugoligaša: Pokuševski brži od Adetokunba

U proleće, pa i u prvim danima leta 2013. praktično do noći drafta, gotovo niko sa američke obale Atlantika nije znao ko je Janis Adetokunbo. Ne zna se ni koji je lom čelnicima NBA timova bio veći, da li jezika prilikom izgovora njegovog prezimena, ili pokušaja da pronađu što više detalja iz njegove svakodnevice oivičene između skromnog doma na severizapadnom obodu Atine, zvanom Sepolia, i terena tada drugoligaša Zografua.

Ali, kao što je tadašnji komesar Lige Dejvid Štern gotovo perfektno izgovorio Janisovo prezime prilikom saopštavanja kome idu NBA prava na Grka, uprava Milvokija je perfektno imala uvid koga će uzeti kao 15. pika 27.juna 2013, iako su mnogi sumnjičavo vrteli glavom.

Nekih sedam godina kasnije, ne baš na identičan, ali sličan put, upravo iz Atine, preciznije njenog južnog dela -Pireja - do NBA i Oklahome Siti krenuo je Aleksej Pokuševski.

U vreme kada su njegove kolege iz drugih ekipa pikirale uglavnom Amerikance, smatarajući da je izbor Alekseja u prvoj rundi, bez obzira na njegove fizičke predispozicije i košarkaški talenat, ipak (pre)veliki rizik, jer ne poseduje iskustvo "ozbiljnih" evroligaških minuta u Olimpijakosu, već u grčkoj A2 ligi, generalni menadžer Tandera, Sem Presti, nijednog trenutka 18. novembra 2020. nije imao straha da Adamu Silveru doturi ceduljicu sa imenom srpskog talenta neposredno pre nego što će komesar lige iščitati koga će Oklahoma, preko Minesote, uzeti sa 17. mesta.

Jedino čega se Presti plašio bilo je da ga kojim slučajem neko ne pretekne i uzme Pokuševskog. Na njegovu, sreću Alekseja, ali i iskrenih ljubitelja košarke, posebno u Srbiji, to se nije desilo, pa su uprava i stručni štab Tandera od te večeri započeli realizaciju "projekta Pokuševski".

Četvrtak, 4.00: (4,00) LA Lejkers (15,0) Milvoki (1,30)

Nisu se obazirali na poglede ispod oka rivala ni tada, ni kada mladi Srbin u uvodnim mečevima nije mogao da pronađe ritam. Dok je ostak NBA sveta bio nesvestan kakav je nebrušeni talenat uzela Oklahoma, u timu su bili svesni da je samo pitanje vremena kada će on početi da sija. Prvo su ga brusili na treninzima, a zatim i u Razvojnoj ligi, da bi na kraju, ili tačnije na početku svi se nadaju velike NBA karijere, počeo da sija po povratku u Tander.

"Taj 'balon' mu je bila prelomna tačka u sezoni, stekao je samopouzdanje u šutu, driblingu, što se pokazalo i po njegovom povratku kod nas posle ol-star pauze", rekao je trener tandera Mark Degnold.

I Poku je priznao da mu je mnogo značila Razvojna liga.

"Mogao sam duboko da udahnem i da se opustim", izneo je Pokuševski pozitivna iskustva iz "balona".

A i da nije rekao, posledice tog truda videle su se tokom marta u NBA ligu. Na svih deset utakmica u kojima je kao starter provodio čak 31,5 minuta na terenu, nizao je prosek od 11,3 poena, 6.8 skokova, 2,8 asistencija.

Možda se nekome to čini malo, jer ponekad zna da preforsira šut... Ali, kada se pogleda Janisova statistika iz debitantske sezone (2013-2014), doduše kompletne - 6,8 poena, 4,4 skoka i 1,9 asistencija za prosečno 24,6 minuta u igri - jasno je koliko Oklahoma veruje u Alekseja, i koliko joj on uzvraća, što je nateralo pozamašan broj stručnjaka, nebitno da li su naklonjeni timu iz Zemlje crvenih ljudi ili nisu, da sve više sklanjaju u stranu dileme s početka sezone da li je ispravna odluka Tandera da na 19-godišnjem, za njih uglavnom nepoznatom klincu, grade budućnost.

Da li će Pokuševski jednog dana doleteti, možda čak i preleteti visine Adetokunba, jednog od najboljih ikada NBA igrača košarkaški rođenih u Evropi, koji je za sedam sezona sakupio pregršt individualnih nagrada, među kojima je i najvrednija, MVP u posledne dve sezone? Bilo bi prepotentno sada razmišljati o tome. Ali, početak momka koji je računajući sve utakmice u ovoj godini takmičarskoj godini, a ne samo martovske, doleteo do petog skakača, četvrtog blokera i najboljeg izvođača slobodnih bacanja (89,5 odsto) među novajlija, obećava da će Srbija, posle Divca, Stojakovića i Jokića u dogledno vreme dobiti još jednog NBA velikana...