Nećemo svako veče primiti 18 trojki, ali ne smemo više ovako da rizikujemo

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Rige)

Nije bilo lako gledati Srbiju kako se povlači sa parketa Šaomi arene posle verovatno najbolje utakmice koju smo gledali na dosadašnjem Evrobasketu. Tako malo je nedostajalo za pobedu, trunka više koncentracije, malo bolje postavljanje na skoku... Ali, bukvalno najsitniji detalji odlučuju ovakve utakmice i ostavljaju utisak da ti je trijumf promakao kroz prste. Iako poraz uvek ima gorak ukus, često sa sobom nosi dragocene pouke. Ovaj je jedan od onih posle kojeg treba stati, dobro analizirati i izvući pouke.

Ima u narodu ona stara, dobro poznata teza o odbrani i titulama, ali i važnosti da se nauči na lekcijama. U suprotnom, nema ni govora o daljem napretku. To će vam svaki trener reći, da bi se osigurao uspeh na najvišem nivou, nije dovoljno samo imati sjajan napad i napadačke kvalitete pojedinaca. Iako smo, mora se priznati, napadački bili barabar sa Turcima i od početka se crtao sudar sa izuzetno visokim zbirom poena.

Kladi se uživo, navijaj za trojke!

Nepisano je pravilo, ipak, da je odbrana kamen temeljac svakog šampionskog tima. I ma koliko da se košarka promenila, koliko god da su tendencije drugačije u današnjoj košarci, odbrana i dalje ostaje baza za najveće uspehe. Pogledajte samo kako su Oklahoma Siti Tanderi stigli do NBA titule - kao tim sa najboljim defanzivnim rejtingom u celoj ligi - i Fenerbahče do evropskog trona, kao jedan od top pet defanzivnih timova u prvoj fazi i sa 70 primljenih poena u finalu.

Sve što možemo da izvučemo i naučimo iz ovog poraza, treba u praksi da primenimo već od sledećeg treninga. Da izbacimo iz glave iluzije o tome da šut jednom mora da stane i da tada mi krećemo da meljemo. Jer, to može eventualno da prođe protiv slabijih rivala, ne i ekipe nakrcane kvalitetom na svim pozicijama. U redu, nećemo svake večeri naspram sebe imati protivnika sposobnog da ubaci 18 trojki uz 59 odsto preciznosti, što je apsurdno čak i za današnje standarde, ali ako shvatimo da sa ovakvim pristupom nismo dobili ono što smo hteli, možemo da krenemo dalje.

Grafički prikaz šuta Turske u prve dve četvrtine

Grafički prikaz šuta Turske u drugom poluvremenu

Vanja Marinković je posle utakmice govorio o tome kako je ekipa očigledno svesno rizikovala i provocirala šut Turaka. Dodao je i da svi sada žive sa posledicama tog rizika, što je u redu. Imali smo ideju da Turke isteramo iz reketa i to smo u utakmici sa ukupno 185 poena delimično uspeli. Iz zone najbliže košu dali su nam 26 poena - mi iz iste zone 42 poena - mada nam je Alperen Šengun bio konstantna pretnja kad primi loptu i ideja da ga Nikola Jokić čuva takođe nije urodila plodom. Nikola Milutinov jeste u tom smislu radio bolji posao, ali je i centar Olimpijakosa imao problema da sačuva mladog asa Hjustona... Iako su se uigravanje sa dvojicom naših centara na parketu i podizanje visine petorke u biti pokazali kao dobar odgovor na turski potencijal, to nas je delimično usporilo u defanzivnim rotacijama zbog čega smo neretko kasnili na iskakanjima i preuzimanjima. Rezultat toga bila je baražna paljba Turaka u kojoj je većina šuteva bila bez adekvatnog odgovora odbrane. A, to je za ovaj nivo košarke nedopustivo.