Nit koja povezuje trenersku elitu iz Kelna: Dva učenika i dva velika rivala Željka Obradovića u borbi za evropski tron

Do kraja nedelje saznaćemo ko će se domoći titule evropskog prvaka. U Kelnu će se na Fajnal foru za zvanje najboljeg u Evroligi boriti timovi koji su regularni deo sezone okončali na prva četiri mesta na tabeli. Barselona, CSKA iz Moskve, Anadolu Efes i Olimpija Milano su uspeli da opravdaju uloge favorita i iskoriste prednost domaćeg teren koju su prethodno zaradili, sve ukazuje na to da nas očekuje spektakularna završnica. Gledaćemo duele najboljih timova Starog kontinenta, ali i taktička nadmudrivanja nekih od najboljih evropskih stratega. Posle pet vezanih sezona Željko Obradović neće biti u konkurenciji za pehar, ali će se zato prisustvo najtrofejnijeg evropskog trenera osetiti kroz dva njegova učenika i dva velika rivala.

21.00: (1.35) Barselona (16.00) Olimpija Milano (3.50)

Popularni Žoc je bez premca u Evropi. U devet navrata je osvajao Evroligu, a tokom 30 godina trenerske karijere iza sebe je ostavio neizbirisve tragove. Kako osvajanjem trofeja i upisivanjem pobeda istorijskih razmera, tako i stvaranjem epskih rivalstava i predavanjem zanata učenicima, koji su vremenom stasavali u neke od najboljih stručnjaka na kontinentu.

Počnimo od najstarijeg Obradovićevog rivalstva. Davne 1992. godine, u četvrtfinalu elitnog takmičenja sastali su se Partizan i Virtus Bolonja. Srpski stručnjak je kao početnik delio megdan sa jednim od najperspektivnijih italijanskih trenera u tom trenutku: Etoreom Mesinom. Posle tri uzbudljiva okršaja, Žoc je nadmurdio Italijana, koji je dve godine ranije proglašen i za najboljeg trenera u svojoj zemlji. Već je postalo jasno da Evropa dobija dva stručnjaka koja će obeležiti igru pod obručima za sva vremena, a ubrzo je, posle trojke Saše Đorđevića koja će zauvek ostati urezana u sećanjima svih ljubitelja košarke sa ovih prostora, 32-godišnjak iz Čačka osvajanjem najsjajnijeg trofeja najavio dominaciju koja će se večno pamtiti.

Etore Mesina (©Shutterstock)

Obeležili su Mesina i Obradović naredne decenije, od 1992. godine su skupa osvojili 13 evropskih titula, ali i još brojne druge. Italijan je u dva navrata bio šampion Starog kontinenta sa Virtusom i još dva puta sa moskovskim CSKA. Iza sebe ima 377 utakmica u elitnom takmičenju, slavio je u 279 navrata, izgubio 98 mečeva.

Tokom karijere za pamćenje radio je i u Benetonu iz Treviza i Real Madridu u Evropi, godinu dana je bio konsultant Majku Braunu u Los Anđeles Lejkersima, a punih pet godina i asistent Gregu Popoviču u San Antonio Sparsima. Pored kontinentalnih pehara, po šest puta je bio šampion Italije i Rusije, dok je tri puta osvajao i VTB ligu sa Armejcima. Od ovog CV-a bolji je samo Obradovićev.

Zagrevanje za Fajnal for: Niko kao Obradović i Teodosić, Micov i Micić ciljaju prvi pehar

U Kelnu će se po 10. put naći na samoj završnici. Do Fajnal fora je doveo Olimpiju Milano u svojoj drugoj godini u klubu i tako prekinuo post Manekena od čak 29 godina bez učešća u završnim borbama za evropski tron. Armani je regularni deo sezone završio na četvrtom mestu na tabeli Evrolige (21-13), a potom je posle velike borbe u četvrtfinalu na pleća oborio minhenski Bajern (3:2 u pobedama).

U polufinalu će se njegovi puleni sastati sa Barselonom, verovatno i prvim favoritom za tron. Katalonci su ligaški deo okončali na čelu tabele (24-10), potom su se dobro oznojili u plej-ofu protiv Zenita (3:2 u pobedama), ali s ozbirom na kvalitet, kao i rođenom pobedniku koji sedi na klupi, utisak je da je Blaugrana spremna za prvu evropsku titulu od 2010. godine.

Šarunas Jasikevičijus (©MN Press)

Bilo je pitanje vremena kada će Šarunas Jasikevičijus preuzeti klub sa kojim je kao igrač uspeo da pokori Stari kontinent (2003. godine). U Žalgirisu je za kratko vreme izrastao u jednog od najboljih evropskih stručnjaka i ponosnim načinio učitelja Obradovića (sa kojim je dugo godina sarađivao u Panatinaikosu). Odavno je Sbin izjavio da popularnog Šarasa posle igračke nesumnjivo čeka i uspešna trenerska karijera. Naravno, nije pogrešio.

"Znao sam da će postati dobar trener u budućnosti, jedan od najboljih u Evropi", izjavio je srpski stručnjak još u oktobru 2016. godine, pred okršaj sa Jasikevičijusovim Žalgirisom.

U trenerske vode je ušao preko kluba iz Kaunasa, u kojem je i okončao igračku karijeru. Najpre je radio kao pomoćni trener, a onda je početkom 2016. godine preuzeo i ulogu šefa struke od Gintarasa Krapikasa. Stavio je 13. januara paraf na saradnju, samo devet dana kasnije ostvario je prvu pobedu u Evroligi. U Žalgirio areni pao je Olimpijakos (75:55), a Evropa je shvatila da će se o Šarunasu isključivo u hvalospevima pričati i sa tablom umesto lopte u rukama.

Sa jednim od najmanjih budžeta u ligi, već posle dve godine odveo je sastav iz Kaunasa na Fajnal for Evrolige, mimo svih očekivanja. U Beogradu je osvojio treće mesto. Već može da se pohvali i da je petostruki šampion Litvanije kao trener, a epizodu na klupi Barselone počeo je osvajanjem Superkupa. Sada će pokušati da i kao trener domogne evropskog trona.

Dimitris Itudis (©Reuters)

Najveći i najuspešniji Obradovićev učenik svakako je grčki stručnjak Dimitris Itudis. Čovek koji je trenerski zanat pekao u Zagrebu, punih 13 godina bio je Žocov asistent u redovima Panatinaikosa. Kada je Srbin digao sidro 2012. godine, posle pet zajedničkih titula u Evroligi, Itudis je kao diplomac najbolje košarkaške škole otišao u Banvit, gde se zadržao samo godinu dana. Usledio je poziv iz glavnog grada Rusije, gde je dobio priliku da samostalno ispiše istoriju u igri pod obručima.

Sa CSKA je pet puta bio šampion Rusije, dva puta je osvajao Evroligu (2016, 2019), a isto toliko puta je bio i najbolji trener elitnog takmičenja. Regionalnu VTB ligu osvojio je u pet navrata. Dominirao je kontinentom u prethodnom periodu, vodio Armejce svake sezone na Fajnal for, pa je tako ispunio očekivanja i u tekućoj. Iza sebe ima 194 utakmice u društvu najboljih i impresivan učinak (151 pobeda i 43 poraza).

Uspešno je obavio smenu generacija, ponovo okupio sjajnu ekipu i dokazao se kao jedan od najboljih košarkaških stručnjaka u Evropi. Zadivljujuće je kako je godinama uspevao da se nosi sa nekim od najvećih evropskih zvezda, da održi atmosferu u svlačionici i hemiju među vrhunskih individualcima na zavidnom nivou. Posle ovosezonskog incidenta sa Majkom Džejmsom još jedno je svima stavio do znanja da sve drži pod kontrolom i da je najzaslužniji za dominaciju moskovske Armije u evropskim okvirima. Nije želeo da istrpi najboljeg strelca ekipe, otpisao ga je posle neshvatljivog ponašanja i velikog nepoštovanja koje je iskazao prema njemu i ekipi, ali uprkos tome uspeo da stabilizuje ekipu i dovede je na dva koraka od osvajanja najsjajnijeg trofeja.

18.00: (3.05) CSKA (15.00) Anadolu Efes (1.45)

Zbog svega navedenog, jasno je da će i pred silno motivisanim i samouverenim Erginom Atamanom i njegovim izabranicima iz Anadolu Efesa biti jako težak zadatak. U petak (18.00) će puleni 55-godišnjeg turskog stručnjaka predvođeni najkorisnijim igračem Evrolige Vasiljem Micićem izaći na megdan aktuelnom šampionu, koji ih je pre dve godine nadigrao u borbi za trofej u Fernando Buesa areni i Vitoriji.

Za razliku od Itudisa, Ataman nije uspeo da dođe do šampionske titule u Evroligi, ali daleko od toga da nije imao uspeha u svojoj 25-godišnjoj trenerskoj karijeri. Četiri puta je bio šampion u domovini, pre pet godina je osvojio i drugo najkvalitetnije takmičenje Starog kontinenta (2016. godine osvojio Evrokup sa ekipom Galatasaraja). Ipak, čini se da mu se nigde nisu poklopile kockice kao u Efesu. Stvorio je verovatno i najbolji bekovski tandem u elitnom takmičenju, sa Micićem i Šejnom Larkinom je pre dve godine stao u finalu, dok je minule bio na dobrom putu da se okiti dugo čekanom titulom, ali je Pivare u pohodu na tron zaustavila pandemija virusa korona. Ove su uspešno nastavili misiju i u Kelnu žele da idu do kraja.

Ergin Ataman (©Reuters)

Ataman je svoju trenersku karijeru počeo 1996. godine u Turk Telekom. Radio je potom u Pinaru, Efesu, Montepaskiju iz Sijene, sa kojim je osvojio treće mesto u Evroligi 2003. godine. Usledile su tri godine u Uklersporu, pa povratak u Italiju, gde je u trajanju od jedne sezone predvodio Fortitudo (tada Klimamio Bolonja). Vratio se u Tursku, radio u Bešiktašu, pa po drugi put u Anadolu Efesu, da bi 2012. godine preuzeo Galatasaraj, sa kojim je pored Evrokupa osvojio i jednu titulu u državnom prvenstvu.

Ataman pred Fajnal for: Najbolji smo tim u Evropi, zaslužujemo da budemo šampioni

Sa Obradovićem je stvorio ljuto rivalstvo predvodeći Galatu u Efes. Bilo je i čarki između dvojice stručnjaka, u finišu sezone 2017/18 je Atmanan odbio da se pozdravi sa srpskim stručnjakom posle teškog poraza, a netrpeljivost se nastavila i na narednim utakmicama. Na kraju su ipak zakopali ratne sekire, pa je turski stručnjak nedavno biranim rečima pričao o srpskom i istakao da bi Čačanin mogao da otvori put evropskim trenerima u NBA ligi.

Bilo kako bilo, Srbiju na Fajnal foru narednog vikenda neće predstavljati Željko Obradović, koji je posle napuštanja Fenerbahčea minulog leta odlučio da napravi jednogodišnju pauzu od košarke. Čini se da je to bio jedini način. Ipak, i te kako će se osetiti njegov pečat u Kelnu, na finalnom turniru takmičenja koje je u devet navrata uspeo da pokori.