Novica i penzija ne idu u istu rečenicu: Sa mnom se nikad ne zna, radim, treniram i dobro se osećam

Imao je Novica Veličković sve predispozicije da napravi vrhunsku karijeru u inostranstvu, ali su ga teške povrede sprečile da kao jedan od najtalentovanijih klinaca Evrope zaista izvuče maksimum. Ali, nemoguće je da bilo ko može da mu oduzme zadovoljstvo igranja u Partizanu i to što svake godine iz sebe izvlači maksimum, odnosno radi sve kako bi voljeni klub vratio na staza stare slave. 

Zbog toga valjda pojam “penzija“ i Novica Veličković ne mogu da stanu u istu rečenicu. I tako već godinama... Pa, verovatno sve dok ne bude ostvario zacrtano i svoj Partizan vratio na tron Jadranske lige i u Evroligu. Zanimljiva stvar kod Novice Veličkovića jeste svojevrsna neizvesnost koja praktično svako leto u poslednjih pet godina traje kada je u pitanju nastavak karijere. Tako i sada kapiten Partizana nije znao šta da odgovori prisutnim novinarima u dvorani Mega Factory na pitanje – da li će biti na parketu i na jesen?

“Ne znam šta da vam kažem... Tako je već četiri-pet godina. Nemam pojma sad. Treniram, radim, sa mnom se nikad ne zna. Osećam se dobro, malo sam se bacio u biciklizam tokom ova dva meseca korone. Jedino na taj način sam se relaksirao, što prija mojim nogama. Meni je ova pauza jako prijala zbog porodice, dece. Bilo je i teških momenata, kada nismo smeli da izlazimo iz kuće, ali generalno mi je prijao odmor“.

PAO dao tračak nade Partizanu?

Dugo nije Novice Veličkovića bilo u javnosti, praktično još od dana pre prekida svih takmičenja zbog virusa korona, pa nas je zanimalo da čujemo njegovo mišljenje o svemu što se u međuvremenu dogodilo – odlukama Evrolige, Evrokupa i Jadranske lige da se sezone ponište?

“Imali smo perfektnu sezonu u ABA ligi i Evrokupu, možda smo na početku sezone imali dva poraza koja nisu morala da se dogode, ali bili smo prvi u oba takmičenjima. Igračima je najteže palo sve ovo što se izdešavalo. A, tako je brzo došlo i prošlo – mnogi su otišli za SAD, nismo se ni videli dva meseca. Više sam bio i umoran od priča kako i šta, tako da mi ostaje velika žal za sezonom. Šta je – tu je“, sleže ramenima kapiten Parnog valjka i dodaje:

“Eto, čuli ste već da će dobar deo ekipe ostati na okupu, dobro se poznajemo... Iskreno verujem da je moguće ponoviti sezonu kakva je bila ova. Ove godine smo imali neverovatnu hemiju koju smo stvorili u prvom delu sezone, kada se dešavalo da nismo kod kuće po sedam dana, pa dođemo samo na dan i opet odemo na seriju gostovanja. To nas je zbližilo. Bukvalno je svaku utakmicu neko drugi kliknuo. Iskreno, dugo nisam video skup igrača gde niko ne gleda sebe, već tim. Siguran sam da će se dobra hemija ponoviti i naredne sezone. E, sad, rezultati... To niko ne može da garantuje“.

Iz arhive: Novica Veličković i Dejan Milojević u Megi (©Star Sport)

Veličković je o svom prijatelju, saigraču, mentoru i treneru Dejanu Milojeviću posle oproštajne utakmice mladog trenera pričao u superlativu. Njihov odnos vuče korene još s početka trećeg milenijuma, kada se sadašnji Partizanov kapiten prvo kao golobradi klinac kalio kod Miloja, pre nego što je preuzeo njegovu ulogu u Humskoj 1, da bi kasnije produbili saradnju na više nivoa... Od toga da su postali prijatelji, do rada na relaciji trener-igrač.

“Pitaju me ljudi koliko mi Deki (Dejan Milojević) znači kao trener... On mi je bio kao stariji brat, u prelasku iz juniorske u seniorsku košarku, gde je on tada bio jedan od lidera Partizana i možda sam najviše s njim napredovao“, priseća se Veličković, pa nastavlja:

“Dve sezone smo igrali zajedno. Svaki trening je bio jak, zahtevan. On je uvek bio taj koji je gurao, forsirao i tukao kao na utakmicama. Bio mi je pre svega saigrač i mentor. Posle rastanka mogu na prste da pobrojim dane kada se nismo čuli, pogotovo u nekim momentima kada sam preuzeo njegovu ulogu u Partizanu. Bio mi je potreban za savete, za pomoć. Uvek je bio tu za mene“.

Mega oproštaj Dejana Milojevića u fabrici talenata

Njihovi putevi ponovo su se ukrstili 2012. godine. Obojica su bili na počecima – Milojević trenerskom, a Veličković igračkom posle oporavka od teške povrede...

“Eto, na samom početku njegove trenerske karijere vratio sam se košarci posle one povrede i pomogao mi je dosta u oporavku i generalno celom tom periodu. Verovatno sam i ja njemu pomogao malo kao tada najiskusniji igrač u timu pored klinaca Vase (Micića), Dange (Nemanje Dangubića) i ostalih koji su imali po 17-18 godina“.

Veličković kaže da je Milojević veliki košarkaški fanatik i da su njihovi razgovori uvek vezani za aktuelna dešavanja, tako da često ulaze i u dublje analize...

“On je neko ko zaista voli košarku kao sport. Dosta slično razmišljamo, meni je košarka sve dala u životu i mnogo sam vezan za ovaj sport. Nije bilo razgovora mog i njegovog, a da se nije protnula priča o košarci. I dalje ćemo verovatno samo o košarci pričati, jer stalno pričamo o igračima, protivnicima... Drago mi je zbog njega, zbog deset godina u klubu (dve godine kao tim menadžer), napravio je velike stvari u klubu, što se najbolje vidi po igračima koji su otišli u NBA i Evroligu“.