Od beskućnika do zvezda - neverovatna životna priča igrača koji je srušio Majkla Džordana

“Ne upoređujte me sa Majklom Džordanom. Ne želim da me uspoređujete sa njim jer će ljudi pomisliti da mogu da uradim ono što je on radio. Pokušavam, ali mi ni blizu nismo igrači slične vrednosti“.

Ovim rečima je Džimi Batler odbacio sva poređenja sa najvećim košarkašem svih vremena iako je sinoć imao razlog za to. Naime, Batler je u pobedi Čikaga nad Torontom srušio klupski rekord po broju poena u jednom poluvremenu. U poslednja 24 minuta utakmice on je ubacio 40 poena, jedan više nego što je Džordan ubacio Milvokiju 1989. godine. A kada neko sruši bilo kakav Džordanov rekord, onda je jasno da će dobiti veliku medijsku pažnju.
“Da budem iskren, samo sam srećan što smo pobedili. Sa mojim poenima ili bez njih, sve što je važno iz ove utakmice je pobeda“, nije se Batler dao zbuniti u razgovoru sa medijima željnim senzacionalističkih izjava.

Ipak, od njega se takve izjave uglavnom ni ne mogu očekivati. Batler trenutno jeste najbolji igrač Bulsa i jedan od najboljih igrača na poziciji beka šutera u NBA ligi, ali on je od početka karijere bio zadovoljan ulogom iz senke.

“Najvažnije je da ekipa pobeđuje“, dobro se Batler uklopio u mantru bivšeg trenera Bulsa Toma Tibodoa kojem mora biti zahvalan za sve što je napravio u karijeri.

U NBA ligu je ušao tiho, bez svetala reflektora. Nakon tri godine na univerzitetu Market, Bulsi su ga 2011. izabrali kao 30. pika na draftu, odnosno zadnjeg u prvoj rundi. Iako je imao solidne brojke, pao je prilično nisko, a ispred njega su, na njegovoj poziciji, izabrani Džimer Fredet, Alek Burks, Iman Šampert, Maršon Bruks ili Džordan Hamilton, a Hrvat Bojan Bogdanović bio je samo jedno mesto iza njega...

Ipak, i taj 30. izbor bio je velika pobeeda za Batlera koji je imao burno detinjstvo. Otac ga je napustio kada je još bio beba, a pravi šok doživeo je kada je imao 13 godina. Tada ga je majka izbacila iz kuće.
“Ne sviđa mi se kako izgledaš. Moraš da odeš“, prisetio se Batler reči svoje majke u jednom od retkih intervjua u kojima je želeo da priča o odrastanju.

Nakon što je morao da napusti svoj dom, smeštaj je nalazio kod školskih prijatelja. Boravio bi kod nekoga dan ili dva, ali nigde nije mogao duže da se zadrži. Sve dok ga u goste nije pozvao Džordan Lesli, kolega iz školske ekipe. Iako je njegova porodica imala šestoro dece, pozvali su ga i dali mu dom, a Džimi je ubrzo Mišel Lambert, Džordanovu majku, počeo i sam da zove mamom.
“Ne želim da me bilo ko žali zbog svega. Nisam bio beskućnik, nisam živeo ispod mosta ili prosio na ulici. To su beskućnici. Bilo je teško, to je sigurno, ali sam imao dom. Ili nekoliko njih sve dok nisam došao do svojih novih roditelja. Oni su me naučili da je sve moguće, da ne treba odustajati iako malo ko veruje u tebe“.

U Batlera je malo ko verovao. Na Market je praktično slučajno “upao“ i to tek na drugoj godini, nakon što je briljirao na malom univerzitetu Tajler JC. Ni 15,7 koševa  i 6,1 skok u poslednjoj godini na Market mu nije donelo ništa bolje od 30. pozicije na NBA draftu, ali dolazak u Bulse se pokazao kao odličan potez.

Iako prve sezone nije igrao previše pokazivao je znake talenta. Tom Tibodo je inače poznat kao trener stare škole, onog tipa koji ne daje previše prilike ruki igračima, ali je on u Batleru odmah prepoznao igrača od kojeg će Bulsi dosta da profitiraju. Već u drugoj sezoni Batler je počeo da se ističe kao sjajan obrambeni igrač, a kada je u trećoj dodao svojoj igri i napadački potencijal, Bulsi su odlučili da iz kluba puste do tada nezamenjivog Luola Denga, još jednog obrambenog specijalistu. Batler je bio spreman da preuzme njegovu ulogu.

U toj trećoj sezoni Batler je igrao sjajno. Tibodo ga je praktično stalno držao na terenu, igrao je 38,7 minuta u proseku, a postizao je 13,1 koš te imao 4,9 skokova, 2,6 asistencija i 1,9 ukradenih lopti po utakmici. Igrao je na pozicijama niskog krila i beka šutera, a važio je kao jedan od najboljih obrambenih igrača lige. Pored njega se niko nije naigrao, mogao je da čuva sve igrače na pozicijama od 1 do 3, a nije se libio ni da preuzima visoke igrače. Sezonu je završio u drugoj odbrambenoj petorci lige, a zajedno sa Joakimom Noom vodio je Bulse do plej-ofa iako su praktično celu sezonu bili bez Derika Rouza.

Bulsi su ekipu gradili oko Rouza, domaćeg igrača koji je bio najmlađi MVP u istoriji lige, ali i koji je imao neverovatan sklop povreda u svojoj kratkoj karijeri. Nikako Čikago nije mogao da nadoknadi njegov učinak, a onda je Batler prošle godine napravio neverovatan iskorak.

U poslednjoj godini svog ruki ugovora Batler je podigao nivo svoje igre. Postao je mnogo sigurniji u šutu za tri (38% u poređenju sa 28% prethodne sezone), koristio je mač-ep prednosti i 'spuštao' niže protivnike u reket, a postao je pravi majstor za iznuđivanje slobodnih bacanja koje izvodi s velikom preciznošću. Sve to je rezultiralo da je lani izabran na Ol-Star utakmicu, ali i dobio nagradu za igrača koji je najviše napredovao. Uz to, nagradu je dobio i u novom ugovoru.

Bulsi su poznati kao prilično škrta ekipa što je neverovatno kada se zna da se radi o trećem najvećem košarkaškom tržištu u SAD-u i klubu slavne prošlosti. Početkom prošle sezone Batleru su ponudili novi ugovor po kojem bi on zarađivao oko 14.000.000 dolara po sezoni, ali on na to nije želeo da pristane. Kockao se jer je smatrao da zaslužuje više. Kockao i pogodio.

Prosek od 20 poena, 5,8 skokova, 3,3 asistencije i 1,8 ukradenih lopti uz neverovatnu igru u obrani bio je dovoljan za maksimalni ugovor. Prošlog leta Bulsi ništa nisu želeli da prepuste slučaju, pa su mu dali 95.000.000 dolara za pet godina. Mnogo više nego što je iznosila ponuda koja je bila na stolu 12 meseci ranije.
“Ne mogu da kažem da sam pripremljen na ovo jer nisam nikada mislio da ću biti u poziciji da potpišem ovakav ugovor. Ovo je velika čast i drago mi je da smo se dogovorili. Čikago je grad u kojem želim da budem, volim da igram ovde, volim navijače Bulsa“, rekao je Batler prilikom potpisa ugovora dodavši da ovaj iznos zahteva i veću odgovornost koju je on spreman da podnese.

I podneo ju je. Ove sezone je nastavio s igrama od lani, postiže čak i nešto više (21,8 poena), a i ostale brojke su na sličnom nivou. Bulsi su promenili trenera, Fred Hojberg je zamenio Tibodoa i doneo novu filozofiju igre. Nema više orijentisanja na odbranu, a napad bi trebalo da bude tečniji. No, nije sve išlo kako treba, Čikago je veći deo sezone igrao prilično lošu košarku iako rezultati nisu izostali. Igre, pak, nije bilo pa se Batler osećao pozvanim da izgovori teške reči.
“Verujem momcima u ovoj svlačionici, ali takođe verujem da ponekad moramo biti 'žešće' trenirani. Fred je opušten i zaista ga poštujem zbog toga, ali kad igrači ne rade ono što bi trebalo da rade, onda im to treba reći, malo ih i napasti, 'ući u njih'. Naravno da u sve uključujem u sebe, a svi bi mi trebalo da radimo ono što se od nas traži kada smo na parketu.“

U NBA ligi nije baš često da igrači kritikuju trenera i odmah je Batler dobio lavinu kritika. I sam je shvatio da možda nije smeo tako da istupi, pa se izvinio treneru i saigračima, ali i još jače povukao na parketu, a sve je kulminiralo sinoćnjom utakmicom u kojoj su mnogi po prvi put videli nešto što bolji poznavaoci košarke znaju već neko vreme – Bulsi su Batlerova momčad. Ne Rouzova, ni Noina, a najbolje od svega je da su oba ova igrača Bulsa sinoć bili van utakmice. Povređeni su gledali kako Batler postavlja čudesan rekord kojim je srušio i velikog Džordana.

“Nemojte da me upoređujete sa njim. Nikako“, zvone Batlerove reči na svaki pomen njegovog letećeg veličanstva. I u pravu je. Batlerova priča je posebna, specijalna. Sa Džordanom niko ne može (i ne sme) da se upoređuje, a ovo što je Batler napravio je inspiracija za sve one koji su na ivici odustajanja od svojih snova. Od beskućnika do zvezda. Iako se ne bi dobro proveli da Batler zna da smo ga nazvali beskućnikom...

Piše: Emir Fulurija

(FOTO: Action Images)