Od spavanja u kolima, do NCAA: Džo Grahovac, univerzalac koga je otkrio Adrijan Vojnarovski

Nikada nije igrao srednjoškolsku košarku i niko nije čuo za njega, sve dok ga Vebster i njegovi ljudi nisu otkrili kako igra košarku u jednom privatnom lancu fitnes centara do potpune iznemoglosti... Sa jedinstvenom pojavom, riđom afro frizurom u gustom bradom, Grahovac je od prvog momenta odavao vajb originalnog riđeg asa Bila Voltona.

Međutim, to i dalje nije odgonetnulo razloge zašto niko nije čuo za momka čiji su košarkaški atributi zasenili sve ostale na pomenutom kampu. Adrijan Vojnarovski bio je zapanjen onim što je video na klipovima koje su mu pokazali njegovi bliski saradnici, dok je stajao u lobiju jednog čuvenog hotela u Las Vegasu. Big Džo je bio uvek prvi na skoku i zatim u tranziciji završavao akcije kao od šale. Skače kao na federima i zakucava posle alej-up dodavanja bez muke. Profesionalni instikt kojim se Vojnarovski vodio cele karijere naterao ga je da reaguje momentalno. Želeo je da uzme Grahovca i da njegov program dalje radi na njegovom razvoju. Dobio je Vebsterov broj i poslao mu poruku.

Kada mu se Vebster javio, dobio je detaljno objašnjenje životne pozadine Big Džoa. Prvobitna ideja je bila da Grahovac dobije 'Associate Degree' (smatra se nižim stepenom od Bachelor’s Degree (četvorogodišnji stepen), ali je viši od srednjoškolskog obrazovanja pr. au) za godinu dana, umesto za uobičajene dve. Većina trenera bi u takvim slučajevima verovatno okrenula leđa i stavila tačku na dalju priču, ne i Vojnarovski. Odmah je organizovao put u Kaliforniju, kako bi svojim očima video Grahovca na delu.

Već 1. novembra sedeo je kraj terena i gledao Grahovca u njegovom debitantskom nastupu. Ubacio je 22 poena uz 10/15 iz igre, na šta je nakalemio još sedam skokova, tri blokade, dve asistencije i jednu ukradenu loptu u pobedi rezultatom 72:59 nad koledžom Mirakosta. Vojnarovski je bio oduševljen, iako je neko za koga se misli da je u bugatoj novinarskoj karijeri video sve. Očigledno nije...

Verovatno ni sam nije mogao da sanja da će već u prvim mesecima svog rada u Sent Bonaventuru moći da angažuje igrača Džoovog kalibra, a kamoli da ubedi momka iz Kalifornije da se preseli u opskurni grad Olean u saveznoj državi Njujork. Ubrzo pošto su se videli i upoznali, Grahovac je prihvatio poziv Sent Bonaventura, što je ubrzo i zvanično potvrđeno.

U svetu koji 'proždire' informacije sa svih strana – jedan od tvoraca istog je i sam Vojnarovski – priča Big Džoa vraća u neka davno prošla vremena, kada su se teško nalazili dragulji skriveni u malim sredinama. Grahovac je možda neobičan pojavom, ali izuzetno talentovan momak, a još je neverovatnije koliko je brzo tekla njegova transformacija, od momka koji igra ulični basket, do zvezde NCAA košarke.

Kao neko ko nikad dotad nije igrao timsku košarku, odnosno učestvovao u zvaničnim utakmicama, Džo Grahovac je imao problema sa pravilima na početku svoje karijere na Fulertonu. Sredinom druge četvrtine, Grahovcu je dosuđen drugi faul, posle čega se okrenuo ka svojoj klupi i pitao: “Koliko još smem da ih napravim?“ Nekoliko sedmica kasnije, Grahovac je držao loptu u rukama, dok je protivnički igrač bio vrlo agresivan u odbrani. Sudija je dunuo u pištaljku zbog 'pet sekundi', posle čega je riđokosi momak pitao svog trenera šta su mu svirali...

Neke stvari iz organizovane košarke nisu mu bile poznate, ali taj manjak znanja ne treba pomešati sa pojmom nedostatka inteligencije. Jer, Grahovac je vrlo inteligentan momak. Iako izgleda kao lik iz crtanih filmova, ima poetsku dušu. Razlog zašto Grahovac nije znao baš sva pravila košarke leži u tome što njegovi roditelji nisu imali novca da plaćaju kablovsku televiziju u Santa Ani, država Kalifornija. Košarku je najviše naučio gledajući poteze Medžika Džonsona na platformi Youtube, zbog čega mu je dečačka želja bila da igra plejmejkera iako je uvek bio među najvišima na terenu u kraju.

Grahovac je košarku počeo da igra iz čiste zabave, u amaterskim timovima. Bio je na probama u nekoliko srednjih škola, ali su ga treneri nekoliko puta odbijali, zbog čega je odustao. Probao je još jednom kada je bio član prva godina u srednjoj školi Tastin. Uspeo je da odigra dve kontrolne utakmice, međutim...
“Nije mi se sviđalo to što su treneri stalno tražili odgovornost od mene. Više me je zanimalo da uživam i igram video igrice“, rekao je Grahovac jednom prilikom.

Njegovi roditelji razišli su se pre nego što se rodio, a iako je živeo sa ocem vikendima, mahom je odrastao uz majku, koja nije želela da ga gura van zone komfora. Toliko ga je štitila od uticaja spoljašnjeg sveta da je posle pomenutih treninga organizovala sastanak sa direktorom škole i tražila Džoov prebačaj u srednju školu Futhil, koja se nalazi na drugom kraju grada.
“Bila je zabrinuta jer mi se raspoloženje promenilo. Bio sam vrlo anksiozno dete, stalno sam se stresirao zbog košarke“.

Grahovac je do svoje četvrte godine srednje škole narastao na dva metra, a trener u Futhilu ga je ubrzo naterao da izađe iz košarkaške ekipe. Napustio je tim posle samo jedne kontrolne utakmice.
“Razmišljao sam kako je stvarno gotovo za mene“.

Srednju školu je završio sa prosečnom ocenom 2,6, što je baš to – suvi prosek. Međutim, Grahovca to nije previše zanimalo.
“Namerno sam kalkulisao šta mi treba u životu, a šta ne i to što mi nije bilo potrebno učio sam samo toliko, koliko mi je bilo potrebno da položim“.

Nikada nije imao nameru da ode na koledž, planovi su mu bili drugačiji...
“Iskreno, razmišljao sam kako me čeka sudbina beskućnika. Stvarno je tako. Nisam imao ništa, ništa me nije pokretalo u životu, bio sam dečko bez ikakve motivacije. Hteo sam da postanem 'jutjuber', da se snimam kako igram video igrice ili da samo uživam na plažim i izležavam se. Ostavio sam sve drugo po strani“.

Radio je fizičke poslove zajedno sa svojim ocem, zarađivao je 10 dolara na sat. Posle toga je počeo da radi kao dostavljač bali sena, ali morao je brzo da odustane jer se ispostavilo da je alergičan na seno. Zato je počeo da radi u jednom skladištu na sortiranju džakova protenskog praha. Većina njegovih kolega bili su bivši osuđenici koji su tamo radili u sklopu programa za reintegraciju nekadašnjih zatvorenika u društvo. Kada nije radio, Grahovac je igrao košarku u jednom lokalnom fitnes centru. U međuvremenu je porastao do sadašnje visine od 208 centimetara, ali je zadržao svoje plejmejkerske kvalitete, zbog čega je dominirao na svakom basketu. Tu je pronašao svoj zen, uživao je u igri i to mu je prijalo.
“Kada radiš od 9 do 17 časova, dan ti prođe u poslu koji ne voliš, a onda shvatiš da život nema mnogo smisla i da je bezveze. Zato sam želeo da jednog dana budem plaćen za ono što volim, a to je košarka“.

Ipak, daleko od toga da je sve bilo sjajno. Život koji je vodio dodatno je podigao tenziju kod kuće, u kojoj je živeo sa majkom, njenim dečkom, tetkom i njenim detetom. Grahovac je zbog tenzija napustio kuću i počeo da živi u svojim kolima... I tako skoro dva meseca. Istim kolima bi se odvezao do posla, zatim bi otišao da igra basket, a onda bi spavao na zadnjem sedištu, pokriven ćebetom.
“Ništa drugo mi nije bilo na pameti, osim toga kako da se snađem za vodu i hranu. Tih mesec i po – dva su mi potpuno promenili pogled na život i razmišljanja. Shvatio sam da je jedino mesto gde sam zapravo cenjen košarkaški teren. Zato sam išao i igrao košarku po ceo dan, tamo bih se istuširao i družio sa ljudima. Oni su mi govorili da treba da igram košarku na profesionalnom nivou. I tako sam sebi dao drugu šansu“.

Ista je došla jednog nasumičnog dana, kada je Džo bio pozvan na jedan takmičarski turnir. Odatle je preko svog prijatelja, lokalnog umetnika Dejlita dobio pozivnicu da se takmiči u Dru Ligi (Drew League, miks u kojem se takmiče profesionalci i amateri) koja se održavala u Los Anđelesu, tokom leta 2021. godine. To takmičenje igrali su asovi poput Kobija Brajanta, Kevina Durenta i Džejmsa Hardena.

Kada je došla jesen, Grahovac je igrao bukvalno svako takmičenje na koje bi naleteo, ne zato što je imao određeni cilj, već zato što se jedino tako osećao ispunjeno.

U proleće 2023. Grahovac je pozvan na Future College Prep, nezavisni košarkaški program stacioniran u južnom delu Kalifornije. Direktori su otpisali petocifrenu školarinu u zamenu za Džoovu volju da obavlja dužnosti domara u sali. Kasnije te jeseni, dobio je poziv Vangard univerziteta, hrišćanske škole u Kosta Mesi, ali mu se tamo nije sviđalo okruženje zbog čega je otišao posle samo nekoliko sedmica. Ostatak zime proveo je radeći sa lokalnim trenerima i igrajući košarku sa drugovima. I dalje je verovao da postoji šansa da se profesionalno bavi košarkom, ali ne da taj put vodi preko koledža.

Zanimljivo je da su neki Džoovi potezi, naročito iz Dru Lige bili viralni na društvenim mrežama. Bio je svestan toga i sviđala mu se pažnja koju je dobijao, ali i dalje nije verovao da to vodi bilo kuda. Tada je njegov prijatelj postao kompilaciju video klipova Maršalu Džonsonu, pomoćnom treneru na Fulertonu. Džonson je sedeo sa Vebsterom u jednom restoranu i kada mu je pokazao video klip, obojica su zanemeli. Odmah su organizovali sve kako bi Grahovca pozvali u posetu, međutim nije bilo lako. Grahovcu su bile potrebne dve nedelje da konačno pristane.

Na kraju je Big Džo stigao. Obišao je kampus sa Vebsterom, a onda je sedeo na klupi tokom jedne plej-of utakmice.
“Brzo sam shvatio koliko je trener ozbiljan i koliko ozbiljno shvata košarku. I tada sam se setio koliko mi nedostaje košarka“, rekao je Džo.

Dve nedelje kasnije, vratio se u novu posetu i da odigra utakmicu na treningu. Bilo mu je potrebno pet minuta da ubedi trenera da je prava stvar. Vebster je želeo Grahovca, ali nije hteo mnogo da zalazi u njegov privatni život. Objasnio mu je da igrači na koledžu mogu da budu plaćeni velike sume novca zbog NIL ugovora (Name, Image, Likeness ugovori ili skraćeno NIL, omogućavaju mladim sportistima da svoje ime, sliku i imidž koriste u komercijalne svrhe prim. au) i da bi neko poput Džoa mogao da ima budućnost na koledžu. S obzirom da je Grahovac tada već imao 22 godine, Vebster mu je objasnio da mora da uradi sve kako bi dobio pomenuti Associate Degree za godinu dana.

Jasno mu je poručio da može da mu promeni život za 12 meseci, ali uz jedan uslov, da mora da se pojavi na svakom treningu.
“Moraš da budeš spreman za svaki trening, svaki rad u teretani, moraš da dolaziš na vreme, svaki put. To je pravilo kojeg moraju da se pridržavaju svi“, rekao mu je Vebster.

Rukovali su se i rešili da pruže šansu jedan drugom. Od tada, Grahovac više nije bio isti čovek. Vebster je posle septembarskog kampa znao da uskoro više Džo neće biti dobro čuvana tajna, zbog čega ga nisu iznenadili silni pozivi i poruke ljudi sa koledža.

Nekoliko sedmica kasnije, Grahovac je i sam na društvenim mrežama primetio da ga Adrijan Vojnarovski prati. Međutim, u tom momentu nije znao ko je Voj Bomb!
“Kada sam video plavi štiklirani znak, shvatio sam da je u pitanju ozbiljna ličnost. Video sam da ima milion (zapravo, 2.200.000 pratilaca pr. au) i poslao sam poruku svom treneru kako bih ga pitao da li poznaje Vojnarovskog. On mi je uzvratio: 'Čoveče, to je Vojnarovski, čovek sa najviše poznanstava i konekcija u svetu košarke'. Kada smo se upoznali, oduševilo me je to koliko je bio prizeman čovek i da je veliki radnik“, rekao je Grahovac, na šta je Vebster dodao:
“Džo je neko kome su međuljudski odnosi jako važni. Želi da prema njemu uvek budeš maksimalno iskren. Vojnarovski je od početka bio iskren prema njemu i to mu se mnogo svidelo“.

Vojnarovski je posle sastanka podneo izveštaj treneru Sent Bonaventura Marku Šmitu, koji je sa Grahovcem pričao samo preko telefona pre nego što su se upoznali u Fulertonu. Od tada je postignut dogovor da se čuju svake nedelje uveče.
“Sviđa mi se to što ima pobednički mentalitet, to mi je jako važno“, kaže Grahovac, a prenosi portal HoopsHQ.

Grahovac je imao svoje uspone i padove na Fulertonu, ali je mnogo radio na sebi i osetio se veliki napredak. Vebster mu je mnogo pomogao i u akademskom delu, pošto je Džo bio zatrpan gradivom. To mu je došlo kao mentalno opterećenje, što ga je slomilo u decembru. Grahovac se požalio Vebseteru da ga čeka 27 zaduženja, zbog čega mu je trener predložio da odustane od jednog predmeta kako bi olakšao teret. Zajedničkim snagama uspeli su da prebrode krizu.

U međuvremenu, Vojnarovski je nekoliko puta dolazio u Fulerton, ne samo zbog toga da bi gledao Grahovca, već kako bi pokazao koliko je posvećen njemu kao igraču. U međuvremenu, Vojnarovski mu je sastavio robustan ugovor, zbog čega su Grahovac i Vebster otputovali u Sent Bonaventur sa Sendipom Hingoranijem, potpredsednikom Baller TV, koji ima potpisan NIL ugovor sa Džoom. Ideja je bila da se snimi svaki detalj putovanja, a Grahovac je tada prvi put leteo avionom.

Priznao je po dolasku u Njujork da u životu nije video toliko snega, ali mu se Olean svideo kao zajednica, zbog svoje ruralne energije, ali i programa koji je nudio Sent Bonaventur.

Na dan kontrolne utakmice, Vojnarovski i Grahovac su se našli u lobiju hotela u 6.45 ujutru, posle čega je Džo otišao na šuterski trening Bonija. Grahovac je bio oduševljen time koliko se navijača pojavilo na tribinama, u nedelji Superbola. Mnogi navijači su već znali ko je on. Pošto je Sent Bonaventur izgubio od Džordža Vašingtona (52:62) Vojnarovski se zabrinuo da bi to moglo da smanji posetu gledalaca u narednom periodu. Međutim, poraz je imao suprotan efekat. Kada su se vratili u Kaliforniju, Grahovac je rekao Vebsteru da želi da potpiše za Sent Bonaventur. Trener ga je ipak savetovao da uzme nedelju dana, kako bi o svemu dobro razmislio. Šestog dana, Grahovac je zvao Šmita i Vojnarovskog i rekao im da želi da dođe. Nije hteo da se vest mnogo širi pre kraja sezone, kako bi mogao da se fokusira na igranje za svoj tim. Uprkos svemu, Vojnarovski ga je redovno posećivao, koliko su NCAA pravila to dozvoljavala. Nedugo posle boravka u Evropi, gde je bio gost Beograda na ANGT turniru, otputovao je pravo u Fulerton kako bi gledao finale 3C2A Državnog prvenstva, gde je ipak pobedu odneo San Francisko. Grahovac je sezonu završio sa prosekom od 15,9 poena uz 62 odsto iz igre, odnosno 39,2 odsto za tri, te 6,6 skokova, 2,7 blokada i 2,6 asistencija. Njegova kombinacija visine, šuta, dobre kontrole lopte i kreativnosti su ga odvele daleko.

U međuvremenu je nekoliko trenera moćnih škola bilo u kontaktu sa Vebsterom, kome su jasno stavljali do znanja da žele Grahovca. Ideja je bila da nateraju Džoa da se predomisli. Navodno ga je želeo i slavni UCLA. I sam Grahovac je verovatno bio svestan da bi na nekom drugom mestu zaradio više novca, ali važnije mu je bilo to što bi dobio veliku ulogu u prosečnom univerzitetu, nego da bude 'mahač peškirima' na nekom većem. Pritom, svidelo mu se to što je Vojnarovski bio jako posvećen od prvog dana.

Grahovac je dobio diplomu u Fulertonu, posle čega je usledio transfer u Sent Bonaventur.
“Ne želim da zvučim arogantno, ali oduvek sam znao da mogu da se takmičim sa najboljima. Svestan sam svojih kvaliteta. Znam šta mi nedostaje u pogledu fizikalnosti, ali znam da mnogi ne mogu da me čuvaju na perimetru“.

Džoov put nije bio lak, u najmanju ruku. Mnogo puta se u životu osetio obeshrabreno. Borio se i sa depresijom. Ali, nikada nije odustajao. Svaki put bi uzvratio udarac i pobedio. Ovo više nije samo košarkaška priča, već priča o životu. Pošto je živeo od dana do dana, Grahovac je konačno pronašao svoj put. I sada ne namerava da odustane.
“Voleo bih da jednog dana zaigram u NBA, ali ne bih se razočarao i da ne dođem do tog nivoa. Univerzum radi sve što treba za one koji se trude. Srećan sam što mogu da zaradim novac od igre koju volim odmalena, što je neverovatno. Moja priča i način na koji igram mogu da posluže kao inspiracija drugima“.

Sada, dan Džoa Grahovca uključuje trening, vežbanje, zdravu ishranu i čišćenje akademskih obaveza. To je svakodnevnica za nekog ko je išao redovno u srednju školu, Grahovcu je sve ovo i dalje novo.
“Kada sam bio mlađi, doktor mi je rekao da ću biti visok oko 205 centimetara. Zato sam oduvek radio na plejmejkerskim veštinama, jer sam znao da će se to najviše ceniti, ako želim na koledž ili u NBA“.

Inače, nema preciznih podataka o tome šta je Džo Grahovac poreklom. Grahovac je prezime karakteristično i za Srbe i za Hrvate, a korenom vode iz istog mesta – Grahova. Međutim, nema zvaničnih informacija o njegovim roditeljima, poreklu i čije korene vuče. Svakako je njegova priča testament kako život na kraju uvek nagradi ljude koji imaju san i cilj. Mada je možda delovalo da ih Džo nema, bilo je vrlo jasno od početka da je njegov put košarka. I sada može da kaže da je uspeo. Videćemo samo dokle će dogurati...