Đordi Bertomeu: Strah nekih klubova u Evroligi može da dovede do kolapsa

Đordi Bertomeu je ćutao od 30. juna kada mu je zvanično istekao ugovor sa Evroligom, jer klubovi nisu želeli da ga produže (glasanjem 6-5). A onda je rešio da progovori za španski portal 2playbook.com o svemu što se dešavalo prethodnih meseci i godina, ali i šta može da donese budućnost takmičenju na čijem je čelu bio 22 godine, od osnivanja. Prvo je pokušao da oceni svoj mandat.

"Sve je to deo Evrolige i koncepta koji nije postojao u 2000 godini. Napravili smo ligu i ja sam je napustio posle 22 godine. Tokom tog perioda smo usput videli radikalnu promenu pojmova o takmičenju u košarci i drugim sportovima. Osećaj je da smo stvorili nešto što je imalo uticaja i promenilo stvarnost. Postoje mnogi drugi pokazatelji o tome da smo zaista imali pozitivan uticaj", rekao je Bertomeu za 2playbook.com.

Koji su glavni pokazatelji?

"Pre svega, učinili smo košarku globalnom. Postojala je samo lokalna perspektiva, znali ste kada vaš tim igra i ništa više. Uvek kažem da smo ​​iz individualističkog takmičenja napravili kolektivno. Klubovi takođe nisu bili međusobno povezani, ali 22 godine kasnije postoji grupa koja radi zajedno, donosi odluke. Kada smo počinjali, imali smo TV pokrivenost u samo sedam zemalja, a sada se Evroliga preko TV ekrana vidi u domovima 200 država. Uz to, mečevi su se igrali u malim dvoranama, s prosekom od jedva 2.000 ljudi, a sada je preko 9.000 gledalaca po meču."

U kakvom je finansijskom stanju danas Evroliga?

"Iz sezone posle koje smo sklopili sporazum sa IMG-om (2015) izašli smo sa budžetom od 36.000.000 evra, a otišao sam iz Evrolige ostavljajući godišnji budžet od 100.000.000. Napravili smo sopstveni identitet."

Da li je Evroliga bila ispred svog vremena gledajući promene u drugim sportovima kao što su fudbal, golf ili veslanje?

"Da, od početka smo bili 'remetilački' element. Kada smo 2000. napustili međunarodnu federaciju bilo je veoma teško. Trpeli smo veliki politički pritisak s kojim sam morao da se bavim, jer smo predložili nešto jedinstveno - takmičenje nije bilo organizovano od strane saveza, nego klubova koji su bili spremni na poslovni rizik. Sport je bio jedini sektor u kome ne odlučuju kapital, ni utakmice, već treće lice. Zato je bilo najvažnije da stvorimo sopstvenu ligu."

Da li je bilo mnogo nevoljnosti vlasnika da se usvoje kolektivne mere?

"Usvajanje toga bila je jedna od najtežih stvari. Evropa nije kao SAD koje su homogeno tržište. Ovde postoji mnogo kultura i načina razumevanja vlasništva i upravljanja. Razgovaranje jednih klubova sa drugima, deljenje internih informacija i prilagođavanje svakoj zemlji i kulturi jedno je od velikih dostignuća, jer je zaista došlo do kulturne promena u upravljanju."

S obzirom da je (fudbalska) Superliga još na stolu, da li su to promene koje klubovi mogu sami da obave?

"Klubovi se ne pomeraju. Potreban im je katalizator, neko ili organizacija koja vrši pritisak na njih i gura ih napred da naprave promene. To je funkcija (kancelarije) Evrolige."

Ekomonska kotrola je bio veliki frontalni šok za klubove?

"Finansijski fer-plej nije bio toliko težak. Kada smo ga implementirali, to nije postojalo na evropskom nivou. Klubovi se uvek žale da su oni ti koji troše pare, a Liga ih ne raspoređuje dovoljno. Ali podaci pokazuju suprotno. Nije da su klubovi rasli po stopi od 18% u proseku, a sama liga po 70%."

Vaš predlog je bio da se ograniči ulaganje partnera u klub na 40% budžeta. zašto su se klubovi protivili ekonomskoj kontroli?

"Neki klubovi su želeli i žele da pobede po svaku cenu. Za to im je potreban pristup igračima bez ikakvih ograničenja, što dovodi do pretpostavke da formiraju troškove ne gledajući na prihode. A onda se žale da liga daje malo novca umesto da ga uklope u svoj pravi posao. Postoje drugi koji su shvatili da im je kontrola neophodna za opstanak, po logici biznisa, čak i ako su oni ti koji najviše ulažu, jer znaju da postoji zajednička korist u tim ograničenjima. Da bi ta ekonomska kontrola bila produktivna neophodno je da svi imaju dovoljno poverenja jedni u druge i u organizaciji. Ako nije tako, onda je sistem ne funkcioniše."

Bodiroga: Vreme je da podignemo Evroligu na naredni nivo

U kom trenutku će se dostići tačka ravnoteže?

"Kada klubovi shvate da ne mogu da pobede uvek i da trošak mora da se uravnoteži. Mislim da postoji potencijal prihoda. Ali, to ne može da se postigne samo sa tradicionalnim tržištima. Prihod od prava u Francuskoj ili Nemačkoj generiše 1.000.000 evra. Bogata tržišta treba da budu uvedena u ekosistem Evrolige i to mora da bude praćeno poboljšanjem proizvoda, koji je uvek donosio značajan skok prihoda."

Da li mislite na primenu poluzatvorenog sistema od konkurencije?

"Nisam za potpuno zatvaranje Evrolige, ali smo projektovali pristupnu piramidu sa Evrokupom koji je filter timova pripremljenih za Evroligu. Ujedno važne su i licence za ključna tržišta."

Da li postoji opcija otvaranja drugih tržišta kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati?

"Postoji mogućnost, ali trenutno postoji strah, i morate da se plašite."

Šta mislite šta je bio pravi razlog zbog čega vam nije produžen ugovor?

"Mislim da je to zbog straha. Ako dođe do blokade, do koje se nadam da neće doći, neće to biti zbog podele između klubova, što očigledno postoji, već iz straha. Postoji određeni strah od donošenja neophodnih odluka kao što su fer-plej i to je jedan od ključeva za razumevanje onoga što se dogodilo. Do sada, sve odluke su donete konsenzusom, bez glasanja. Mislim da se više plaše neki menadžeri nego vlasnici, jer su se svi koraci koje smo predlagali, sukobljavali protiv njihovog načina rada i više ne bi mogli da pritiskaju vlasnike."

Direktor udruženja trenera zna šta čeka Bodirogu u Evroligi: Došao je u najtežem momentu, ali on može sve da ujedini

Da li se NBA i FIBA približavaju Evroligi oslabljenoj sukobima?

"To je jasno. Kada je organizacija bila jaka, nije se mislilo na to da bi FIBA mogla da napravi sopstvenu konkurenciju. NBA to radi samo kada zatražite pomoć i na neutralan način vodeći računa o vašem brendu. Evroliga mora da proceni šta FIBA predlaže, jer kada god smo pričali nikada nismo dobili održiv ekonomski predlog i mnogi klubovi ne žele da se vrate pod njen kišobran."

Da li ste trenutno optimisti po pitanju budućnosti Evrolige?

"Ne, jer bez jedinstva klubova ništa od ovoga ne bi bilo u prošlosti. U trenutku kada nemate samopouzdanja, ništa ne možete da uradite."

Šta sledi u budućnosti?

"Čudan je osećaj. Oni rade dugi niz godina i izgradili su nešto. Ne bih voleo da to znanje i iskustvo tu stane. Ne postoji određeni plan, ali iako smo u vremenu ljudi kada ljudi investiraju u sport i ulaganje, što mislim da mislim da može da pomogne, ali ne i obavezno u košarci", završio je Bertomeu.