Đ. PetrinjacPartizanov orkestar morao je biti raštimovan, kad su njime dirigovali momci bez takta
_(1).jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | sub. 21.02.26. | 08:22
Sterling Braun i Dvejn Vašington su zaslužili kritike za izdanja na Mozzart Kupu Radivoja Koraća
Znate onog hrčka koji trči u krugu, a sve vreme zapravo stoji u jedno te istom mestu? E, tako se oseća svako ko želi da diskutuje igri Partizana u kojoj u odsustvu plejmejkera glavnu reč vode Sterling Braun i Dvejn Vašington.
Crno-beli su doživeli brodolom u polufinalu Mozzart Kupa Radivoja Koraća u kojem ih je savladala Mega sa ubedljivih 80:58, a za ovakav rezultat je dobrim delom zaslužan i tandem bekova.
Izabrane vesti
U odsustvu Nika Kalaetsa Braun i Vašington su imali zadatak da kreiraju, što se završilo tragično i komično, zavisi iz kog ugla se gleda, ali nije ni to najgora stvar. Partizanovi Amerikanci kao da su se nadmetali u Nišu ko će da uzme više šuteva, samo što očigledno nisu shvatili poentu košarke u kojoj je cilj da lopta prođe kroz obruč.
Braun apsolutno nije bio nikakav faktor na meču protiv FMP-a, a kamoli sinoć protiv Mege. Nekadašnji član Milvokija je turneju u Čairu okončao sa tek dve pogođene trojke iz čak 16 pokušaja (protiv FMP-a 1/9, protiv Mege 1/7). Jasno je svima da Braun igra dosta slabiju sezonu u odnosu na prethodnu, ali je potpuno zakazao onda kada je morao da povuče i na kraju krajeva u situaciji kada je njegovi uvrštavanje na spisak značilo otpadanje nekih drugih igrača.
Kao olakšavajuća okolnost može se uzeti to što mu je stavljen na leđa teret kreacije, a on je sve samo ne čovek koji to može da radi za druge. Međutim, kada se podvuče crta bio je Braun zaista katastrofalan u svakako očajnoj Partizanovoj Odiseji u borbi za prvi trofej u sezoni.
Ništa naročito bolji utisak nije ostavio ni Dvejn Vašington. Popularni Voš je možda izvukao crno-bele solo bravurama u okršaju sa FMP-om, ali svakom ko se iole razume u košarku bilo je jasno da je to samo odlaganje neizbežnog scenarija i da crno-beli teško mogu sa njih dvojicom do Žućkove levice.
Ono što je Dvejnu pošlo za rukom protiv Pantera, nije protiv Mege. Vašington je ubacio neke šuteve, ali kada se pogleda učinak iz igre (pet pogodaka iz 14 pokušaja) njegov poeni dobijaju sasvim drugačiju konotaciju. Poznato je da nekadašnji član Indijane najpre igra za sebe i statistiku, a potom za tim i to se nije promenilo u Nišu. Nabacaće on svoje ili u slučaju kao juče neće, a ono što je sigurno jeste da će kroz utakmicu pokušati da vodi neke lične ratove sa protivničkim igračima, kako bi sopstvenom egu dokazao da je najbolji koji je ikad igrao ovde.
Partizan je i šestu godinu uzastopno ostao bez prvog trofeja u sezoni, koji je za jedne nevažan, dok mu drugi i preterano daju na značaju. Međutim, za turbulencije koje vladaju u Humskoj i koje će po svemu sudeći nastaviti da budu prisutne u crno-belom taboru trofej, pa makar to bio i onaj u Kupu, mogao je koliko toliko da donese slast uspeha i smiri strasti.
Najlakše je biti general posle bitke i pričati šta je moglo drugačije, ali je sada potpuno jasno da Partizan bez pleja i sa Sterlingom i Vašingtonom kao dirigentima ne izgleda dobro. Možda je nekom bio argument da "matori" Kalates ne može da odigra tri utakmice u isto toliko dana, ali evo ne mogu ni Sterling i Dvejn, jer zbog njihovih nerezonskih šuteva i večitog nadgornjavanja sa sopstvenim egom Partizan je svoju misiju u Nišu završio neuspešno i to pre famozne treće utakmice. Jednostavno, bio je Partizanov orkestar raštimovan, a kako i da ne bude kad su njime dirigovali momci bez takta.
