.jpg.webp)
Peđa Stojaković o tome šta NBA donosi Evropi, budućnosti sina Andreja, reprezentaciji...
.jpeg.webp)
_Cropped.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 9min | pon. 09.06.25. | 00:10
Nekadašnji proslavljeni košarkaš bio je gost NBA Mozzart podkasta
Dugo je Peđa Stojaković harao parketima u NBA ligi u kojoj se domogao prstena 2011. godine sa Dalas Meveriksima. Pamtiće se kao deo naše reprezentacije koja se popela na krov sveta 2002. u Indijanapolisu, a sada je legendarni košarkaš bio gost NBA Mozzart podkasta.
Stojaković je govorio o brojnim temama počevši od koledž košarke i NIL ugovora, preko perioda u Indijani i Sakramentu, pa do osvrta na partije u reprezentativnom dresu i toga šta NBA liga može da ponudi evropskoj košarci.
"Uvek su postojale neke vrste finansija u koledž košarci, e sada je to postalo legalno. Poslednjih četiri ili pet godina, imamo NIL ugovor i on omogućava da se kroz kompanije koji su sponzori fakulteta plaćaju košarkaši. Da li je to dobro ili loše je globalna tema, čak i u Americi. Protiv toga se bune treneri jer su izgubili kontrolu nad regrutacijom igrača i pravljenju tima. Sada koledž košarka ide ka profesionalnom formatu. Zbog velike količine novca svi su adekvatno plaćeni i treneri i igrači. U ovom momentu bi trebalo da se donese zakon jer i dalje nema pravilnika kako da se kreira salari-kep, uglavnom se radi da ne postoji više NIL", počeo je Stojaković priču za NBA Mozzart podkast o novonastaloj situaciji u kojoj koledži postaju sve moćniji.
Izabrane vesti
Nekadašnji reprezentativac naše zemlje je istakao da je sistem koledža dobar jer igrači ne napreduju samo igrački, već i kroz edukaciju.
"Koledž pruža sigurnost i daje ti životni plan jer možeš da ostvariš košarkaški san, dobiješ obrazovanje, a na kraju krajeva da naplatiš četiri ili pet godina igranja i onda odeš u NBA, Evropu ili Aziju. Jednostavno, ovde dobiješ šansu da sazriš i nema pritiska kao u Evropi gde se ti gledaš kao neuspešan ako nisi sa 17 ili 18 godina u prvom timu. Svakako, postoje pozitivne i negativne stvari kako u Americi, tako i Evropi. Teško je dati pravi savet mladim igračima. Očigledno su očekivanja svih tih momaka koji dolaze na koledž drugačija i prioriteti su finansijski. Normalno je da bude poteškoća i na koledžu jer ne postoji idealna situacija u sportu, to je ono što kažem i sinu. Takve situacije grade karakter i pomažu ti da shvatiš šta znači biti profesionalac. Koledž košarka je drugačija po pristupu, trenerima, treninzima. Međutim, poslednjih godina treneri cene znanje momaka koji dođu sa košarkaškim znanjem, IQ-om u igri i slično. Mislim da mora da se uradi istraživanje mladih igrača da znaju kod koga idu i gde idu, mada i to ne mora ništa da znači".
Uvek je aktuelna tema za koju reprezentaciju će igrati Andrej Stojaković, sin Peđe Stojakovića. Dugo se spekuliše da li će izabrati Srbiju ili Grčku, iako je još uvek na koledžu na kojem brani boje Ilinoja.
"Andrej je odigrao dve sezone, jednu u Stenfordu, a drugu u Berkliju. Sam je želeo da promeni sredinu i ode u jaču ekipu i bolju konferenciju. Mislim da je zreliji i košarkaški spreman. Upravo su ti izazovi potrebni mladim igračima. Daleko će biti od kuće, ali ima par saigrač iz bivše Jugoslavije, plus trener koji liči na evropske. Meni je drago da Andrej igra košarku, kao i ja. Veoma sam ponosan na njega kao sina i na način na koji se on ophodi prema košarci i životu. Prilika da studiraš, da se obrazuješ i juriš košarkaške snove je meni idealna. Verujem da ima potencijala da postane profesionalac jednog dana, ali ne mogu da predviđam gde i kako će igrati. On je izabrao da gradi svoju priču i to mi je veoma drago. Da dajemo odgovor na nešto šta bi bilo, kad bi bilo i pričam o nečemu što nije konkretno, ne mogu. Njemu je majka iz Grčke i on ima i njihovo državljanstvo. To je interesantna priča i dilema i kad dođe pravi kontakt i pravi interes mislim da će on to znati da raščisti u sebi".
Andrej Stojaković (Andrej Stojaković (Gulliver, AP Photo/George Walker IV) California Vanderbilt Basketball)Za titulu šampiona se bore Indijana Pejsersi i Oklahoma Siti Tanderi. Stojaković je jedan deo karijere proveo u Indijani, a sa sadašnjim trenerom Pejsersa Rikom Karjlajlom je sarađivao u dva navrata, pa se prisetio tih dana.
"Indijana je ekipa koju krasi jedan izuzetno iskusan trener. Tim su koji igra sa desetoricom igrača, što se meni ne sviđa jer sam ja stara škola i volim rotaciju od sedam-osam igrača. Mislim da je Indijana iznenadila mnoge ljude i zaslužila da se nađe u velikom finalu. Radio sam sa Rikom Karlajlom u dva navrata, prvi put kratko u Indijani. Uvek je bio ispred svog vremena i svi su mislili da je čudak. U Dalasu sam mnogo više imao uvid u to što radi i da ima karakteristike pravog trenera. Ne radi po šablonu, već se prilagođava situaciji. On je čovek koji voli da radi sam i ne znam koliko je u početku uvažavao pomoćnike. Čuje on šta oni kažu, ali ne znam koliko ih shvata ozbiljno. Sve do 2011. godine je bilo tako i do momenta kada je dobio prave pomoćnike. Napredovao je u komunikaciji sa igračima i to se vidi na ovom timu Indijane koliko im on prija. Vidi se da se Indijana okrenula prema analitici, da voli bržu igru, veći broj šuteva za tri i to je ono što analitika podržava. Rikova genijalnost je što se prilagodio svim trendovima košarke".
Ispričao je Stojaković zanimljivu anegdotu dok je bio u Indijani.
"Indijana živi za košarku. Sećam se kada sam bio tamo da sam otišao u dvoranu da šutiram, a u njoj su bile strunjače zbog takmičenja u rvanju. Samo je u jednom momentu ušao policajac i rekao da se sve to skloni. Prišao sam i pitao da li bi trebao i ja da napustim halu, a on mi je rekao da ja mogu da ostanem. Bio sam u čudu i upitao ko dolazi, a on mi je odgovorio da Leri Bird želi da šutira. Eto koliko oni vole košarku", kaže srpski as za NBA Mozzart podkast.
Osvrnuo se nekadašnji reprezentativac naše zemlje na period dok je bio u Sakramento Kingsima, kao i na sezonu u kojoj je sa Meveriksima postao šampion.
"Svi koji su u NBA su malo hendikepirani jer nema kupova i ostalih trofeja, već samo jedna titula. Bili smo u Sakramentu blizu trona, igrali finale, a nisam imao pritisak da moram da osvojim titulu. Želeo sam da završim karijeru igrajući, iako se nisam osećao dobro fizički. Razgovarao sam sa Rikom Karlajem jer se otvorila pozicija za mene u Dalasu. Oni nisu izgledali kao ekipa koja može do titule, pre svega fizički. Dobio sam specifičnu ulogu da ulazim sa klupe, igrao sam nekih 20 minuta i sve je ispalo super. U Americi se mnogi bivši košarkaši takmiče ko ima više osvojenih titula. Ja se više osvrćem na period u Sakramentu gde smo imali ekipu, hemiju, pobeđivali smo, ali nam sportske okolnosti nisu dozvolile titulu. Ja sam 2004. zatražio trejd iz ličnih frustracija. Međutim, Veber se povredio i više mije bio isti, Divac je otišao u Lejkerse i ostalo nas je malo od kostura ekipe. Tada nisam bio spreman da odem, iako nam je pričano da je sve to posao. Bio sam dosta emotivan i čudan je osećaj kad neko dovodi u pitanje tvoju košarku. Međutim, vremenom shvatiš da je to posao i da je klub na prvom mestu, a ne ti".
Upitan je Stojaković da prokomentariše saradnju sa Hidom Turkokluom sa kojim je igrao u Sakramentu, kao i to da li se video trenerski potencijal u Igoru Kokoškovu.
"Hida smo prihvatili kao mlađeg brata i od starta se video njegov potencijal. Bio je sličan Džejsonu Vilijamsu i da je neko kome treba lopta, što se i pokazalo u Orlandu. Bilo je uživanje igrati sa njim i gledati kako napreduje iz dana u dan. Međutim, njegova karijera je dobila nešto novo sa slobodom u Orlandu. Igor je ovde bio i na koledžu. Dao je nama evropski šmek, dopao se Luku Voltonu. Ipak, dobio je priliku da radi u Feneru kao prvi trener i to je presudilo".
Stojaković je 2006. zadobio povredu leđa, a on sam je svestan da nakon toga nije više bio isti igrač i da je mogao još duže da igra da se to nije desilo.
"Uticala je ta povreda dosta. Operacija je bila 2006. i od tada sam samo razmišljao da uđem u utakmicu zdrav, da je izdržim i da te sezone odigram što veći broj mečeva. Poslednje četiri godine su bile pravi izazov fizičkog aspekta, ali i psihološkog. Morao sam da prihvatim pad u fizičkoj snazi i da naučim da igram sa bolom. Ne žalim se, nije to moja primedba, već deo karijere. Imao sam lepu karijeru od 20 i nešto godina i povrede su sastavni deo svega. Sve u svemu, kada sagledam karijeru imao sam pik od recimo šest ili sedam godina gde sam igrao baš dobru košarku. Igrači danas daju više prioriteta što se tiče zdravlja, privatnog treninga, promenilo se i razmišljanje kluba da zaštite igrače. Tada je prioritet bio da se igrači vrate što pre na teren, bez obzira na posledice i moja poruka je da se igrači obavezno bave svojim telima kako bi imali kvalitetan život posle karijere".
.jpg.webp)
Osvrnuo se Peđa na period u reprezentaciji sa kojim je osvojio zlato na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu 2002. godine, a upitan je da li Srbija ima šanse za zlato na predstojećem Evrobasketu.
"Bile su to divne godine. Odrasli smo gledajući reprezentaciju i nadali se da ćemo jednog dana dobiti poziv. Najlepše uspomene su iz reprezentacije, druženja i medalje i smatram reprezentaciju vrhom karijere. Svi treneri su bili vrhunski sa kojima sam radio. Sa selektorom Pešićem sam doživeo najveći uspeh. Drugačiji je bio njihov rad, ali su i moje faze karijere bile potpuno drugačije u momentima kad sam radio sa njima. Mislim da smo favoriti i da imamo veliku šansu da osvojimo Evrobasket. Videćemo u kakvom sastavu će biti Nemci, Grci i svi koji imaju NBA igrače, kao i to da li će biti Vembanjame za Francusku".
Poznato je da NBA želi da uđe na evropsko tržište, a Stojaković je pričao o tome šta najjača liga nas vetu može da donese Starom kontinentu. Osvajač NBA prstena sa Dalasom je ujedno istakao da sporadično gleda večite u Evroligi.
"Ne pratim ih toliko da bih imao stručno mišljenje. Pogledaću evroligašku utakmicu ukoliko se nađem u mogućnosti. Format je veoma interesantan i uzet je od NBA. Drugačija je košarka, kvalitet i pravila, ali je takmičenje najbolje u Evropi. Dvorane u svim gradovima su pune i to mi je jako dragu jer pre nije bio takav slučaj. Ljudi se povezuju sa brendovima i to je pozitivna priča. Najbitnija stvar koju NBA može da donese Evropi je organizacija i plan da klubovi postanu profitabilni. Čim je NBA to objavio to znači da postoji plan, ali ne znam kako će to da realizuju. Međutim, kada NBA uzme nešto pod svoje pokroviteljstvo, onda je potpuno jasno da postoji pravi plan i organizacija".
Ostaće Stojakoviću period u Zvezdi u lepom sećanju i nakon toga je usledila selidba u PAOK. Nekadašnji proslavljeni košarkaš je nosio crno-beli dres od 1993. do 1998. godine, dok je u Solunu od 1997. sarađivao sa Janisom Sferopulosom koji je u tom periodu bio pomoćni trener PAOK-a.
"Janis je moj veliki prijatelj. Znamo se dugo godina i još uvek smo u kontaktu. Drago mi je što je u Srbiji i apsolutno ga podržavam. Uvek je bio veliki gospodin i pravi tip, mada je kao mlad ušao u ovaj posao. Uvek je bio neko na mestu, staložen čovek i svih ovih godina je to njegovo ponašanje nešto što ga najviše krasi. Ostao je normalan u celoj ovoj priči. Nije mu se promenio uopšte i izgleda kao dobro vino. PAOK i Grčka su mi uvek u srcu. Bilo nas je dosta iz Srbije Duda Ivković, Raša Nesterović, Zoran Savić, zaista me lepa sećanja vežu za taj period. Zvezda je isto bitan deo karijere i mog života. Imao sam trenera Predraga Badnjarevića koji mi je dao priliku i verovao u mene i to je veoma važno za mladog igrača. Sećam se svih iz te Zvezdine generacije Saše Obradovića, Laleta Lučića, Neše Ilića. PAOK se desio slučajno jer se otvorio prostor i Duda Ivković je doveo nekoliko nas".
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
