PET NA PET - Stefan Birčević: Suprugu i majku sam lično ukrcao na Parni valjak!

Iz samog Carigrada, sadašnjeg Istanbula, a za rubriku „Pet na pet“ Mozzart Sporta javio nam se naš poznati košarkaški reprezentativac Stefan Birčević. Prošle godine je učesvovao  u dobrotvornoj akciji kompanije Mozzart, „Humanitarni tiket u podne“ i sastavio dobitnu kombinazziju, tipujući za porodilište Lazarevačke bolnice i time dao punu podršku ovoj našoj plemenitoj ideji. Stefan igra na poziciji krilnog centra i trenutno nastupa za KK Istanbul, a prvi  klub za koji je počeo da trenira je bio Metalalac iz Valjeva. Za njih je igrao i kao senior, da bi kasnije prešao u kragujevački Radnički.

U Radničkom se zadržao tri godine, učestvujući u najvećim uspesima kluba, učešću na Fajnal foru Jadranske lige 2012/13. i Evrokupu 2013/14. U Evrokupu je odigrao deset utakmica u kojima je postigao značajne rezultate. Španski Estudijantes je bio sledeći klub za koji je Stefan igrao i u njemu je proveo dve sezone. Potom potpisuje dvogodišnji ugovor sa Partizanom i u dresu crno-belih igra sve do 2017. godine.

U prvoj utakmici košarkaške Lige šampiona, a u poslednjoj sekundi, dao je pobedonosni koš za Partizan u meču protiv Ludvigsburga. Proglašen je i za najkorisnijeg igrača Jadranske lige. Učestvovao je na Univerzijadi 2011. godine u Šenženu, gde je sa reprezentacijom Srbije osvojio zlatnu medalju. Kao senior je debitovao na Svetskom prvenstvu 2014. godine u Španiji, osvojivši srebrnu medalju, a na Olimpijskim igrama održanim 2016. godine u Riju osvojio je srebrno odličje. Poslednje srebro doneo je sa nacionalnim timom sa EP koje je nedavno održano u Turskoj.  

 Na Mozzartovih „Pet na pet pitanja“, Stefan je odgovorio na sledeći način:

1. Da li ste svojevremeno trenirali još neki sport pored košarke i koji?
„Kada sam bio treći razred osnovne škole, otac me odveo u školu košarke i školu plivanja. Tako sam trenirao sve do petog razreda, a onda sam odlučio da pređem na rukomet. Kada sam bio osmi razred, a na nagovor Dušana Stevanovića, vratio sam se košarci. Dušan je tako postao moj prvi košarkaški trener. Od njega sam najviše naučio. Stalno smo u kontaktu, a on mi je bio i ostao velika podrška“.

 2.  Ko vam je bio sportski uzor u tinejdžerskim danima?
„Pa recimo da sam najviše voleo da gledam Dejana Bodirogu. Sviđao mi se način na koji je igrao košarku“.

3.  Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?
„Svakako da je to Partizan. Zbog njega sam i počeo da treniram košarku. Želja mi je bila da zaigram u punom Pioniru. Pamtim kakvu su neverovatnu atmosferu pravili navijači crno-belih na svakoj Partizanovoj utakmici. To je neopisivo. A inače, i otac i sestra su navijači Partizana, tako da je ljubav prema ovom klubu krenula i od njih. Mama je sada takođe vatreni Partizanovac, ali je ta ljubav počela nakon mog potpisa za Partizan. Naravno da sam i suprugu ubedio da promeni klub za koji je do tada navijala (smeh)“.

 4. Sportski događaj koji vam je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?
„To je zasigurno bila Olimpijada u Riju. To je nešto najlepše što sportisti može da se dogodi. Imao sam sreću da sam učestvovao na njoj i zajedno sa svojim saigračima doneo medalju za reprezentaciju Srbije“.

5. Životni i sportski moto?
„Uz veliki rad, snovi mogu postati stvarnost.“

Bonus pitanje: Šta odigrati u MOZZARTU na meču ABA lige FMP - MZT?
„Više koševa od ponuđene margine, 158,5“...

(Pišu: Nela i Đurđe Mečanin)
djurdje.mecanin@mozzartbet.com
(Foto: FIBA. com, Birčević privatna arhiva)