Petrušev: NBA prsten usreći tim i njegove navijače, a medalja sa nacionalnim timom celu državu

Oigrao je Filip Petrušev u Tbilisiju kao da je godinama član nacionalnog tima. Nosio je Srbiju do pobede nad Gruzijom koja joj je otvorila vrata Evrobasketa 2022, a zatim odlično izdanje "reprizirao" i protiv Švajcarske. Posle svega, osećao se dobro. Čak, kako je za Sportski žurnal sam rekao – fenomenalno!

A kako je bilo pre debija za nacionalni tim?

"Nisam znao šta da očekujem, imao sam malu dozu straha", priznao je Petrušev.

Sreda, 4.00: (1,35) Denver (14,0) Portland (3,70)

Kaže da to nije bila trema, već...

"Onaj pozitivni strah. Ipak, prvi put sam igrao za reprezentaciju. To je velika čast. Privilegija! Nešto za šta se svi bore i trude od prvog dana kada počnu da treniraju košarku."

Ako je i bio strah, publika nije mogla da primeti. Nestao je već posle podbacivanja lopte.

"Posle nekoliko minuta, kada sam dao prvi koš i probio led, sve je krenulo kao što uvek i ide. Nema tu šta da se kaže posebno. Samo sam to bio ja na terenu. Imao sam punu podršku svih, fenomenalno su me prihvatili i pomogli mi da se osećam komforno. Onda je iz te moje opuštenosti sve došlo."

A "to" je - 27 poena, šest skokova, indeks 30. Na debiju za seniorsku reprezentaciju. Kao najmlađi igrač na terenu, jedim od najboljih učinaka debitanata u nacionalnom timu. Švajcarskoj je isporučio 22 poena, uz osam skokova, za indeks 27! Pre svega ovoga, govorio je kako bi mu važnije bilo da osvoji medalju na Olimpijskim igrama, nego NBA prsten. Ima dobre šanse da dostigne oboje. Ali da li je pošto je debitovao za reprezentaciju, taj osećaj možda čak postao i jači?

"Sigurno! NBA prsten čini srećnim taj klub i njegove navijače. Medaljom sa reprezentacijom činite srećnim celu državu. Sve vaše sunarodnike. Ne može da se poredi."

Anđušić: Kokoškov mi dao šansu da pokažem reprezentativni kvalitet... Spreman sam za povratak u Evroligu

Bio je Petrušev dve godine zaredom juniorski prvak Evrope sa Srbijom. Jedan od retkih za koje se i tada znalo da će biti budućnost, da će nekom trenutku obući dres seniorske reprezentacije. Za njega je taj dan došao brzo. Treba­lo je i brže. Nažalost, objektivne okolnosti su ga sprečile da još u novembru ispuni dečački san.

"Otkako je ovaj sistem takmičenja, sa 'prozorima', gde ne igraju najbolji igrači, malo brže i lakše se ulazi u prvi tim. Ali, da će to sve izgledati ovako, nisam iskreno očekivao."

Dejan Milojević je kao prvi trener vodio Srbiju protiv Gruzije. I posle te utakmice je rekao kako voli način na koji Petru­šev igra, ali da nije bio siguran kako će se izboriti sa pritiskom, što je on ipak dobro izneo. Selektor Igor Kokoškov nije pojedinačno analizirao igrače. Kakvu je saradnju Filip imao s njima dvojicom i ostalim članovima stručnog štaba?

"Fenomenalnu", upotrebio je Petrušev reč koju je često provlačio kroz razgovor, "Ceo stručni štab je obavio veliki posao. Igor i Dejan su iskusni treneri. Obojica me dobro poznaju. Imali smo sjajan odnos. Verovali su u mene, samo je trebalo da i ja verujem u sebe, da ra­dim ono što najbolje radim."

Koji je najvažniji savet koji je dobio za ovih sedam dana u reprezentaciji, najjači utisak?

"Ophođenje stari­jih igrača prema nama mlađima. Odnos prema svemu. Znate, kada se u reprezentaciji skupe igrači, svi imaju isti cilj. Da pobe­de, da pokažu želju i energiju. Sve funckioniše sjajno."

Prvi put je sarađivao sa Miroslavom Raduljicom...

"Nisam ga pre poznavao. Ali ambijent u reprezentaciji je bio takav kao da se svi znamo odranije. Od prvog dana smo se sprijateljili. On je preiskusan igrač, pružao mi je podr­šku i na terenu. Bilo šta da se desilo, uvek je bio tu. Bodrio, igrao."

Iako su obojica "petice", igrali i u tandemu. Počeli su zajedno baš meč protiv Gruzije, gde mu je Raduljica malo u počet­ku i "skinuo sa leđa" prekaljenog Georgija Šermadinija.

"Iako mi je petica prirodnija pozicija, navikao sam da igram sa još jednim visokim igračem u tandemu. To je sistem kao što mi radimo u Megi."

A značilo mu je baš i zbog tog duela sa Šermadinijem u kome je Filip ipak dominirao, ali i naseo na jednu basketašku fintu isku­snog Gruzina.

"Stvarno je dobar i iskusan. Pokušao sam kao da iskoristim svoju mladost, energiju i brzi­nu. Potrudio sam se da uđem u taj duel bez preteranog respet­ka. Ali uvek je motiv više da se borim za sebe protiv tako dobrih igrača."

Sreda, 1.30: (2,25) Dalas (15,5) Boston (1,80)

Sledeća akcija reprezentacije je predolimpijski turnir u Beogradu (29. jun - 4. jul). Da li je možda već u Gruziji bilo reči o tome?

"Iskreno, ne. Nisam imao predstavu ni kako će ovo izgleda, niti da će ovako dobro izgleda. Pokušavam da uživam što više mogu. Ne razmišljam o tome kada ću i da li ću biti pozvan. Bio sam koncen­tri­san na ove dve utakmice, sada se vraćam u Megu i jedino mi­slim o tome kako ću da igram još bolje i napredujem, da se ne zadovoljnim ovim što sam postigao, već da nasta­vim da radim."

Zbog načina na koji je odigrao veći deo sezone, Petru­šev se već navikao na čestitke. Ove koje je dobio posle debija u reprezentaciji mu posebno znače.

"Ipak, prvi put sam igrao za A selekciju. Izašao sam iz neke zone komfora koju imam u klubu. Igrao sam sa momcima sa kojima pre nisam igrao, neke sam tek i upoznao. A želite da napravite što bolji rezul­tat. Izgledalo je dobro i za tim i za mene. Što me dodatno usrećilo", dodao je Petrušev za Sportski žurnal.