Poslednji oproštaj od Dude: Bio nam je učitelj, prijatelj, kum - sve!

Zadužio nas je Dušan Ivković. I to mnogo. I Srbiju i Evropu i čitav svet. Kada odu takvi velikani, tuga traje danima. A iza svih njih ostanu dela i ostaju reči koje će se o njima pripovedati. Prijatelji i saradnici oprostili su se od Velikog Dude na komemoraciji koja je održana u Skupštini Srbije.

Šta reći, kako početi i kako stati pripoved o nekome ko je bio prvak sveta, više puta prvak Evrope i srebrni na Olimpijskim igrama, osvajač Evrolige, takva ljudska veličina. Nekome o kome se priča kao o patrijarhu srpske košarke. Ali i u teškom momentu nešto je trebalo reći.

Reči su sve što nam je preostalo.

Od Dušana Ivkovića (1943 – 2021) oprostili su se brojni članovi porodice, saradnici, kumovi, učenici, kolege. Od Željka Obradovića, Dragana Kićanovića, Dejana Bodiroge, Zorana Savića, Božidara Maljkovića, Predraga Danilovića, Dimitrisa Itudisa, Nikole Pekovića, Duška Vujoševića, Svetislava Pešića, generacije 95´, Nenada Krstića, Miroslava Berića, Zorana Radovića, Vlade Đurovića, Duška Savanovića, Raše Nesterovića, Dejana Tomaševića, Novice Veličkovića, Miroslava Nikolića, glumca Gorana Sultanovića, ministra Vanje Udovičića pa sve do predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Predsedni Predrag Danilović je govorio u ime Košarkaškog saveza Srbije, ali naravno i u lično ime. I to je činio kroz suze.

„Ovde sam kao predsednik Saveza i imam obavezu da naglasim da Savez ne bi bio ovakav da nije bilo njega. Cela evropska i svetska košarka ubiru plodove njegovog rada. Košarka nije bila deo njegovog života, već njegov život. Prilično mi je teško ovo palo. Ponosan sam, što sam, za njegovog života, rekao da ga volim i da ga poštujem. I što ću ga celog života voleti kao i njegovu familiju. Poslednjih meseci nije bilo dana da se nismo čuli. Prvo sam se sa njim savetovao. On će da bude uvek moj selektor, bio je i ostaće“, rekao je Danilović.

Oproštaj od Ivkovića izrekao je i Željko Obradović, kum Dušana Ivkovića.

„Hvala ogromnom broju ljudi koji su me zvali da prenesem saučešće njegovoj porodici. Otišao je čovek koji je meni bio sve, učitelj, trener, kum, prijatelj. Neizbrisiv trag je ostavio iza sebe. Njegovo nasleđe je ogromno. Vaspitavao je veliki broj igrača i činio ih boljim ljudima. Upoznao sam ga kasnih sedamdesetih. Pozvao me je da igram za reprezentaciju, ukazao mi je veliko poštovanje. I dan-danas koristim njegove savete. Imao je smisao za humor. Znao je da objasni, da opusti, velika škola. I to ne zaboravljam već 30 godina. Duda je brzo mislio i reagovao. Kada sam mu rekao da želim da postanem trener poželeo mi je sreću. Meni je dao najveći kompliment u životu – da imam dobru intuiciju. Kada sam bio trener Partizana 1992. godine, plasirali smo se na fajnal-for. Posle utakmice sa Kinderom, bilo je kasno, bar je bio zatvoren. Nama se pila kafa u četiri ujutru i otišli smo u sobu gde ima minibar, i kafe koliko hoćete u četiri ujutru. I on meni tada pokazuje rotacije. Pričali smo uvek o košarci“.

Ispričao je Obradović i jednu anegdotu.

„Jedne noći mu je čuveni pevač iz Soluna prišao i rekao – Ivkovic. I često sam mu se tako obraćao, sa Ivkovic, to je bila naša mala tajna koju smo imali. Kume, u srcu si zauvek i uvek ćeš biti“.

Predsednik Aleksandar Vučić govorio je na komemoraciji Dušanu Ivkoviću.

„Nema šta da se doda o biografiji Dušana Ivkovića. Ponosan sam što je Srbija imala takvog čoveka i što će imati takvog čoveka. Dušan je velikan, on jeste otišao fizički, ali nije otišao. Niko ga neće zaboraviti. I to nisu kurtoazne reči. On je nosilac drugačijeg duha. On je mnogo toga što mnogi od nas nisu. Bio je veliki gospodin, beogradski mangup. Ostavio je za buduća pokolenja mnogo toga. Iako nismo u mnogo čemu saglasni, video sam kroz duge razgovore koliko je posvećen i ozbiljan. Iza Dude ostaju velika dela. Srbija ga zaboraviti neće“, rekao je Vučić.

Dušan Ivković biće sahranjen sutra na Novom groblju, u porodičnoj grobnici, u 12 časova.