POVRATAK SRPSKE KOŠARKE: Sve miriše na Poljsku i 2009. godinu! (ANKETA)

Tokom istorije više puta je potvrđeno da nas sportski svet s pravom zove zemljom košarke. Ne zemljom fudbala, jer nas do poslednjeg uspeha Orlića u Litvaniji maltene nigde nije ni bilo, već zemljom košarke. Bili smo evropska i svetska velesila onda kada se prelepi sport pod obručima igrao iz ljubavi, zbog velike želje da se osvetla obraz nacije, da se zastava naše zemlje zavijori najviše i himna zapeva najglasnije.

Pokorili smo sve evropske i svetske mega-timove, uzimali medalje kao od šale, pravili zvezde koje niko nije mogao da zaustavi – Đorđevića, Divca, Bodirogu, Paspalja, Danilovića, Rebraču, Stojakovića... Dva vezana zlata u Indijanapolisu i Istanbulu nikada neće biti zaboravljena, jer su tada svi sa strahopoštovanjem gledali u košarkaške čarobnjake sa Balkana. Ali, dok su ostali napredovali i ulagali kako bi uopšte pomislili da budu košarkaški jaki kao mi, naš basket je stajao u mestu, sve se više stagniralo, da bi na kraju usledio potpuni debakl tokom prve decenije XXI veka...

POLJSKA VRATILA NADU

Posle nekoliko rezultatskih brodoloma – 6. mesto na EP u Švedskoj, 11. na OI u Atini, 9. na EP u Beogradu, 9. mesta na SP u Japanu i 13. mesta u Španiji - Srbija je izgubila status košarkaške velesile. Sada neke druge reprezentacije vode glavnu reč, a kulta velike i jake srpske reprezentacije mnogi se sećaju samo iz priče.

Ipak, 2009. godina i Evropsko prvenstvo u Poljskoj doneli su novu nadu. Krenulo se od nule, gradilo od ruševina ideje Mokinih "moskitosa" koji su 2007. godine u Madridu zauzeli 13. mesto i tako doživeli najteži debakl u istoriji jugoslovenske i srpske košarke (1947. godine u Čehoslovačkoj smo takođe zauzeli 13. mesto, to je bio naš debi na EP). Ostali su talentovani momci - Miloš Teodosić, Novica Veličković, Milenko Tepić i Stefan Marković. Njima su priključeni neki novi klinci - Ivan Paunić, Nemanja Bjelica, Uroš Tripković, Miroslav Raduljica, kapiten Nenad Krstić, Kosta Perović i Milan Mačvan, od kojih niko ništa nije očekivao, posebno ne te 2009. godine.

Podsetimo, iako su pre samog prvenstva već bili prežaljeni, momci prosečne starosti od 22,5 godina i šest debitanata vratili su se kao heroji junačkog srca koji su srpsku košarku vratili u sam vrh. Najmlađi tim šampionata šokirao je Evropu u trenutku kada se tome niko nije nadao, a mnogi su još tada bili mišljenja da je ova generacija Orlova prebrzo došla do uspeha. Potom je u Turskoj 2010 propuštena istorijska šansa, uz sudijsku krađu u polufinalu koju još pamtimo, dok nas je EP u Litvaniji 2011. spustio na zemlju.

Činilo se prošlog leta da ponovo sve kreće nizbrdo. Srbija je kvalifikacije za Evrobasket 2013. odigrala slabo - porazi od Crne Gore u obe utakmice, nemoć protiv Izraela i šok u Estoniji mogli su skupo da koštaju mladi sastav koji se, zajedno sa selektorom, našao na udaru javnosti. Ipak, na jedvite jade, uspeli smo da se kvalifikujemo za Sloveniju i tako pokušamo da se vratimo na staze stare slave.
"Posle kvalifikacija bio sam mišljenja da bi možda bilo dobro da svu podršku damo nekom novom selektoru. Međutim, nije bilo takvih razmišljanja među ljudima", govorio je selektor Dušan Ivković na početku priprema ovog leta.

Posle veoma dugačke i iscrpljujuće sezone, veliki broj starijih i iskusnijih igrača odlučio je da se zahvali Dudi na pozivu, dok su drugi zbog povreda morali da otkažu učešće. Pojedinci nisu ni dobili pozive, tako da su Orlovi ponovo bili desetkovani. Sa spiska su izostali Savanović, Veličković, Erceg, Micov, Mačvan, Kešelj, Tepić, Rašić, Paunić, Marjanović, Perović...
"Mislim da postoji ogroman problem. Mora da postoji period kada će se igrači oporaviti od napornih sezona. Ovo već sada izlazi na nekih 80 utakmica, što je kao u NBA, tako da sam verovao da će i pored problema koji su tu da preovlada želja da se igrači žrtvuju za reprezentaciju. Ja uopšte igračima ne zameram. Ne treba nikoga da kritikujemo", rekao je Ivković, iako je na prvim treninzima imao svega 10 igrača.

To je automatski značilo da će uslediti i nova smena generacija, a Ivković je pomoću štapa i kanapa sastavio novi tim. Pozive su dobili Raško Katić, Vasilije Micić, Nemanja Dangubić, Bogdan Bogdanović, Đorđe Gagić, Dejan Musli, Nikola Kalinić, Nemanja Krstić i Stefan Birčević, kojeg je zbog preloma metatarzalne kosti zamenio Luka Mitrović.

Tim okupljen oko kapitena Nenada Krstića od samog početka neodoljivo podseća na onaj iz 2009. S tim što su sada tu dosta iskusniji Nemanja Bjelica i Stefan Marković koji će podršku dobiti od sjajnog Nemanje Nedovića, sjajno atlete i tehničara, dovoljno hrabrog da uđe u svaki duel, ali i Danila Anđušića, šutera od kojeg možemo očekivati dosta velikih šuteva. Kapitena Krstića da ni ne pominjemo, on je ikona reprezentacije Srbije još od 2007. godine i tu nema spora. Naravno, tu je i verovatno najveći hit ove selekcije, Raško Katić, ali o njemu ćemo nešto kasnije...
"Poređenje stoji. Međutim, mi 2009. nismo imali ove probleme. Tada ste vi (novinari prim. aut) isto ovako sedeli, ali oborenih glava. Niko nije verovao u taj tim, koji je i prerano ostvario dobar rezultat", rekao je Ivković na poslednjoj konferenciji za novinare pred odlazak u Jesenice.

Ovim momcima će neverovatno puno nedostajati Miloš Teodosić i Vladimir Lučić, koje je iskusni selektor čekao do poslednjeg minuta. Ali, problemi sa listom, odnosno leđima, nisu mogli da budu sanirani na vreme, pa će Orlovi biti dodatno oslabljeni.

TALENAT, MLADOST I DOBAR RASPORED

Posle 11 kontrolnih utakmica i svih problema koji su snašli naše košarkaše, videlo se da ovaj sastav ima ono što je potrebno kako bi se došlo do uspeha. Zabeleženo je osam trijumfa, a Dudin "vrtić" dokazao je svim kritičarima da ima ogroman talenat, kvalitet i pre svega veliku želju za dokazivanjem. Ovo je generacija gladna uspeha i želi da "grize" za nacionalni tim i svoju zemlju. Atmosfera je sve vreme bila na izuzetnom nivou, a poraz od Gruzije u Antibu došao je u pravom trenutku, kako se igrači ne bi previše opustili. Jasno je da ovom timu fali iskustvo, što su pokazali porazi od Francuske, Gruzije i Slovenije, a sigurni smo da je selektor dosta pažnje posvetio ovom problemu.

Osvojena su dva turnira, u Beogradu i Istanbulu, koji daju nadu, a dobar raspored na startu šampionata mogao bi da bude od ključnog značaja.

Litvanija je prvi protivnik, stari dužnik sa velikim brojem iskusnih igrača. Međutim, baš to može da donese prevagu na našu stranu, podsetićemo samo na 2009. godinu, kada smo prvi meč na šampionatu igrali sa Španijom koju smo savladali rezultatom 66:57... Posle duela sa ekipom Jonasa Kazlauskasa slede mečevi sa Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom, zatim dan odmora, pa Letonija i kao šlag na tortu duel sa Crnom Gorom.
"Litvanija je svakako jedan od kandidata za medalju. Imaju izuzetno kvalitetan tim i očekuje me težak zadatak u duelima sa Valančijunasom i braćom Lavrinovič. Međutim, ubeđen sam da ako budemo ispoštovali sve dogovore, odigramo maksimalno angažovano i borbeno možemo do dobrog rezultata", poručio je kapiten Krstić.

U drugom krugu naša grupa ukršta se sa Francuskom, Izraelom, Nemačkom, Belgijom, Velikom Britanijom i Ukrajinom. Sa Francuskom smo u Antibu odigrali jednu triler utakmicu, koju je presudilo iskustvo Tonija Parkera i promašena bacanja Nemanje Bjelice. Ukrajinu i Belgiju smo dobijali bez problema tokom priprema, Izrael nam je poznat još iz kvalifikacija i dokazano je da ume da bude vrlo nezgodan rival. I na kraju, Nemačka i Velika Britanija su stigli u Sloveniju sa etiketom totalnih autsajdera, tako da Srbija ima odličnu šansu da u drugom krugu obezbedi solidan plasman koji garantuje lakšeg protivnika u četvrtfinalu, kasnije i borbu za medalju.

KALINIĆ I MICIĆ PUN POGODAK, HIT JE RAŠKO KATIĆ

Nikola Kalinić je definitivno igrač koji je, iako izuzetno mlad, obeležio pripreme na sebi svojstven način. Momak koji je odličnim igrama u dresu Vojvodine i univerzitetske reprezentacije dobio poziv za A tim, pokazao je da će njegovih 6 poena i 5,5 skokova, koliko je prosečno beležio tokom kontrolnih utakmica, odlično doći Orlovima. Najbolju partiju odigrao je protiv vrlo jake Francuske, kada je ubacio 10 poena. Njegove fizičke predispozicije garantuju da će centri imati odličnu podršku u skoku, ali i poentera koji ume da uđe pod koš. Posle svega navedenog možemo reći da će Kalinić u "Deželi imati ulogu džokera.

Šteta je što je Vasilije Micić bio povređen tokom dobrog dela priprema, jer ubeđeni smo da bi mladi košarkaš Mega Vizure još bolje ušao u predstojeće prvenstvo. Već na utakmici sa Rusima, kada je prvi put dobio priliku da igra, meč je završio sa sedam poena i bilo je jasno da je Duda dobio veliko pojačanje u bekovskoj liniji. Činilo se kao da Vasilije ima godine i godine internacionalnog iskustva iza sebe, a ne da provodi svoje prve minute na parketu u dresu Srbije. Uz svog klupskog kolegu Nemanju Krstića, već pomenutog Kalinića, ali i Nemanju Dangubića, Luku Mitrovića i Bogdana Bogdanovića, predstavljaće budućnost srpske košarke.

O liku i delu Raška Katića, našeg najstarijeg debitanta, ne treba trošiti previše reči. Iako ima 33 godine, čovek je dobio poziv da debituje za A tim, a Ivkovićevo poverenje se i te kako isplatilo. I tek će, nadamo se. Prošla sezona u dresu Crvene zvezde bila je fenomenalna, gotovo cele sezone bio je nosilac igre. Na Fajnal foru u Laktašima bio je jedan od najzaslužnijih za plasman u finale i mesto u Evroligi, da bi kasnije tokom cele Superlige nosio tim na svojim leđima. U finalu plej-of serije sa Partizanom nije mogao sam, a gde je stao polovinom juna, Raško je nastavio u dresu Srbije.

Nije bilo nikakvo iznenađenje što je dobio poziv u državni tim, a vrlo brzo je zadobio simpatije svih ljubitelja košarke! Na svim kontrolnim utakmicama imao je dvocifreni učinak, a uz veliki broj poena imao je i dosta uhvaćenih lopti, pa je tako Nenad Krstić konačno dobio dostojnu zamenu. Njegovo evroligaško iskustvo se odlično odrazilo na reprezentaciju i od njega očekujemo da bude veliki adut Dušana Ivkovića.

Iako su vrlo mladi i sami ne očekuju čuda, Dudini učenici zaslužuju bezrezervnu podršku, jer oni su ono najbolje što imamo u ovom trenutku. Ti momci će igrati iz ljubavi i boriće se za svoj dres i grb na njemu baš kao što su to radile naše najuspešnije generacije. Kao i ona koja je 2009. godine kroz mala vrata izašla u beli svet i vratila se sa srebrom na grudima.

Oni ne obećavaju medalje i velike uspehe, samo garantuju da će poslednju kap znoja proliti kako bi osvetlali obraz nacije. Baš kao u Poljskoj imamo tim koji je najmlađi na šampionatu, sa 24,3 godine i čak osam debitanata.

OVO SU DUDINI ORLOVI:

Nemanja Nedović – plej, bek – 22 godine – Golden Stejt
Nemanja Krstić – bek – 20 godina – Mega Vizura
Vasilije Micić – plej – 19 godina – Mega Vizura
Bogdan Bogdanović – bek – 21 godina – Partizan
Nemanja Bjelica – krilo, krilni centar – 25 godina – Fenerbahče
Stefan Marković – plej – 25 godina – nema klub
Nikola Kalinić – krilo – 22 godine – Radnički Kragujevac
Đorđe Gagić – centar – 23 godine – Partizan
Nenad Krstić – centar – 30 godina – CSKA Moskva
Danilo Anđušić – bek, krilo – 22 godine – nema klub
Raško Katić – centar – 33 godine – Crvena zvezda
Vladimir Štimac – krilni centar, centar – Unikaha Malaga

GRUPA B – RASPORED:

4. septembar:
Srbija – Litvanija (21.00)

5. septembar:
Srbija – Bosna i Hercegovina (17.45)

6. septembar:
Srbija – Makedonija (21.00)

8. septembar:
Srbija – Letonija (17.45)

9. septembar:
Srbija – Crna Gora (21.00)

(FOTO: MN Press, Star Sport - Peđa Milosavljević, Action Images)