Priča Alekseja Pokuševskog: Hoću da dokažem da mogu da budem među najboljima

Domaći ljubitelji košarke nisu baš ni imali prilike da ga se nagledaju, ali Aleksej Pokuševski igrama u NBA ligi polako kupuje ljubav poklonika igre pod obručima. I ne samo u Srbiji. Amerikanci su impresionirani 2013 centimetara visokim momkom koji zna i da dribla i da pogodi trojku. I zato na zvaničnom kanalu NBA lige priča o počecima 19-godišnjeg košarkaša.

“Odrastao sam u Srbiji. Rođen sam u Beogradu, ali odrastao u Novom Sadu. Moj otac je bio košarkaš, njegov brat je bio košarkaš, moj brat je košarkaš. Kad sam imao dve i po godine otac mi je samo gurnuo loptu u ruke i počeo sam da driblam. Dopalo mi se”, počeo je Pokuševski.

U Srbiji naravno nije bilo teško navući se na košarku.

“Kad odeš u Srbiju na svakom ćošku ćeš videti košarkaški teren. Ne znam zašto. Verovatno zato što smo imali velikih igrača u Evropi i NBA ligi. Imamo veliku istoriju i verovatno zato deca vole košarku. Volim ja i fudbal i tenis, i u tome smo sjajni, ali košarku volim najviše”.

Voleo je i da igra i da gleda. A svakome ko voli košarku NBA je uvek bio san.

“Gledao sam Kobija Brajanta i Medžika Džonsona. Ne zato što sam hteo da igram kao oni. Hoću da imam svoj stil… NBA je uvek bio san i sad mi se ostvario”.

Put do najbolje lige planete nije bio tako lak.

“Kad sam imao 11 ili 12 godina počeli su da mi govore da bih mogao da budem zaista dobar. Roditelji su me podržavali 100 odsto. Pred odlazak na spavanje bih rekao ocu: ’Hoću da igram NBA ligu, misliš li da mogu?’. On bi samo odgovorio: ‘Naravno’… Ne bih uspeo sam. Uvek su bili uz mene. Otac, majka, brat. Moje je bilo samo da treniram naporno i igram tako. Moraš naporno da radiš ako hoćeš da igraš dobro. Nije to toliko teško ako radiš to što voliš”.

Pokuševski sipao trojke za rekordnih 25, Bogdanović odličan u porazu Hoksa, Durent se vratio i nije promašio (VIDEO)

Nije toliko teško, nije uvek ni lako. Pokuševski je još kao 14-godišnjak morao da se osamostali kad je prešao u Olimpijakos.

“Nije uvek bilo lako, ali je uvek bilo lepo. Na početku sam bio usamljen, odvojen od roditelja. Nije bilo lako, kažem, ali znao sam zašto sam tu. Momci iz Olimpijakosa su bili neverovatni, mnogo su mi pomogli. Osećao sam se kao kuće. Naučio sam jezik, devojka mi je iz Grčke, to mi je drugi dom”.

I tek što je zakoračio u seniorski tim Olimpijakosa stigao je poziv iz NBA lige. Minesota ga je uzela kao 17. pik na draftu.

“Bio sam pozitivan oko drafta. Nije bilo straha da me niko neće uzeti. Nisam doduše očekivao ni da ću da budem baš 17. na draftu. Bio sam uzbuđen. Nisam spavao dva dana ranije. Na noć drafta sam bio kul, nije bilo pritiska, imao sam dobar osećaj. Savršeno veče. Pamtiću ga uvek”.

Dok udariš dlanom o dlan – eto tebe preko puta najboljih na svetu.

“Sve se brzo desilo… Iz Evrope u SAD, posle 20 dana sam počeo da igram. Obično rukiji imaju Letnju ligu, pripreme neke, ja to nisam imao. Bilo je teško. Iskustvo na utakmicama, na treninzima, neverovatno je. Osećam da sam mnogo napredovao… Razvojna liga mi je mnogo pomogla. Dobro sam se osećao na terenu. Video sam šta mogu”.

A sama NBA liga?

“Igraš svaki drugi dan, tempo je lud i naporan, a igra brža. Zato je NBA teži”.

Još pre no što je došao u NBA u Grčkoj mu je par saveta uručio Janis Adetokunbo, as Milvoki Baksa. Ako ipak pričamo o tome ko je ostavio utisak…

“Ima jedna slika sa Lebronom Džejmsom protiv Lejkersa, osećao sam se prelepo dok sam igrao protiv njega”.

Naravno, odkad su zemljaci u pitanju…

“Sećam se pre utakmice (sa Denverom, prim. aut.), individualno zagrevanje, neko viče: ‘Aleksej, Aleksej’. Okrećem se, ono Nikola Jokić. On je super dečko. Ne moram da pričam kakav je igrač, svi to znamo. Jako lep osećaj”.

Na kraju je ipak najbitnije kakvi su saigrači u timu. A tu je Pokuševski posebno zadovoljan.

“Saigrači mi veruju. Kad promašim, govore mi da samo nastavim, da će sve biti dobro. Lako je sa takvim saigračima. Oni veruju meni, ja verujem njima. To mi je dosta. Srećan sam zbog toga. Siguran sam u svetlu budućnost, tim ide u pravom smeru, klub isto, ne vidim šta može da bude problem”.

Za kraj…

“Odlučan sam, ali i strpljiv. Ako se ne desi sad, ne znači da neće da se desi nikad. Pokušavam samo da se popravim. Hoću da dokažem da mogu da budem jedan od najboljih”, završio je Pokuševski.