Prokletstvo nule na leđima: Pucanje ahilovih tetiva, Voldemor i teorije zabave

Priznaćete, nikada nismo videli Adama Silvera i Voldemora u istoj prostoriji.

Čitava minula NBA sezona, njeni trejdovi, njeno doigravanje, rezultati u plej-ofu i na kraju povrede koje su taj plej-of obeležile na specifične načine, obmotane su kašmirskom maramom teorija zavere. Ali ne onih teorija za koje je potrebno staviti foliju na glavu i prizivati negativne efekte 5G mreže ili tražiti reptilijanske korene belosvetskih lidera. Nego onih teorija zavere koje podrazumevaju dobro zezanje i ortake koji u neki generator teorija zavere ukucavaju nasumične reči i on onda izbacuje najneverovatnije zaplete.

NBA liga je do te mere praćena i toliko nakrcana narativima, koje stvaraju novinari, koje stvaraju marketinške agencije, koje stvara naposletku bord lige, da je ova sezona raskrilila vrata svih mogućih teorija kako bi se iz novih izvora crpla energija i novi redovi oko kojih ćemo se zamlaćivati. Od toga da je draft lutrija bila unapred planirana i pažljivo nameštena, do toga da Liga kao u nekim ranijim slučajevima, koriguje trejd ideje timova i da je razvoj rezultata u plej-ofu samo još jedna skripta Adama Silvera.

Poslednja u nizu teorija, više zabave nego zavere, jeste koincidencija, da su tri igrača koja su tokom ovog plej-ofa brutalno pokidala Ahilove tetive zapravo igrači koji - igraju na Istoku, jako su važni za svoje timove i sva trojica na leđima dresa nose NULU. Teorije zabave umesto teorija zavere jer za ovo čak ne može ni biti bilo kakvog "racionalnog" objašnjenja, osim da je bačena neka kletva na dres sa tim brojem ili da je u pitanju neko Voldemorovo maslo. Psiholozi objašnjavaju da ljudi u stresnim situacijama pribegavaju crnom humoru, a kome ove tri povrede, koje su se samo nadovezivale jedna na drugu, nisu stresne, taj ne voli ni košarku ni ljude.

Prvo je Demijan Lilard pokidao ahilovu tetivu i to je simbolički značilo kraj jedne važne epizode u njegovoj karijeri. Povratak na parket, timski kontekst u kom će se desiti i fizičko stanje u kom će Dejm biti, potpuno su neizvesni i to je bio simbolički kraj ere dalekometne paljbe koju nam je Lilard godinama priređivao i faze njegove karijere u kojoj nije naplatio sve što je trebalo da naplati. Možda se vrati isti, ali neizvesnost ubija karakter.

Onda je Džejson Tejtum pokidao ahilovu tetivu i to je bio simbolički završni trenutak prve faze njegove karijere. Faze u kojoj je izašao na veliku scenu ponekad delujući da su mu reči bolje od poteza na terenu, a ponekad igrajući kao reinkarnacija svog idola, Kobija Brajanta. Tejtum je svoju povredu i označio kao priliku da dokaže karakter, a trenutak karijere u kom se nalazi, daje mu za pravo da sa više samopouzdanja uđe u čitav proces od Lilarda.

A kad smo kod trenutka, Tajrisu Halibartonu pucanje Ahilove tetive nije moglo da dođe u gorem. Zato i jeste kulminacija ove tri povrede u nizu. Radio je od detinjstva da bi dospeo u NBA ligu, radio je danonoćno da bi dobio status i ulogu u timu koju ima, vukao je tim tokom čitavog plej-ofa i pogađao neverovatne šuteve, dovukao ga do sedme utakmice i onda se dogodilo pucanje.

Ispod fotografije iz bolnice koju je objavio na Instagramu, priznao je koliko se zapravo loše oseća.
"Čoveče. Ne znam ni da objasnim ovo drugačije nego rečju 'šok'. Ne mogu da opišem koliko sve ovo boli i koliko sam frustriran. Radio sam celog svog života da bih se našao u ovom momentu i ovako se završi? Ovo nema smisla. Sada sam operisan i želeo bih da se zahvalim velikom broju ljudi koji mi je poslao poruku podrške i poželeo da se vratim još jači. Kakav kliše, smešno, ovo sr*nje je užasno. Moja noga je preteška, ali me mozak boli najviše".