Rajaković oduševio trenere: Predavanje o 'top-lock' odbrani otvorilo brojna pitanja

U uvodnom predstavljanju ukazao je na to koliko je njegova karijera povezana sa franšizom iz San Antonija i višedecenijskom kulturom koju gaje Sparsi.
“Godinama sam bio skaut u San Antoniju, a tokom karijere sam radio sa ljudima koji su iz porodice Sparsa. Tamo sam upoznao Sema Prestija koji je bio asistent generalnog menadžera. Čestitam Oklahomi na osvajanju titule, ona je rezultat kontinuiranog rada. Potom sam otišao u Finiks gde je trener bio Monti Vilijams, još jedan član porodice Sparsa. Kasnije sam otišao u Memfis gde je prvi trener bio Tejlor Dženkins, koji je takođe bio u Sparsima. Cela karijera mi je dosad bila povezana sa ljudima koji su širili tu kulturu San Antonija“, rekao je Rajaković i zatim kratko predstavio svog asistenta:
“U svom stručnom štabu imam jako talentovanog trenera, Džamu Mahlalelu, koga ćete uskoro gledati na ovim seminarima u ulozi prvog trenera nekog NBA kluba. Dvostruki je osvajač NBA titule, prvo sa Torontom, onda sa Golden Stejtom. Uspeo sam da ga ’ukradem’ Golden Stejtu i velika je stvar imati ga u svom stručnom štabu“.

Pre nego što je akcija počela, Rajaković je otkrio da se odlučio za eksperimentalni pristup, odnosno da video snimci akcija idu na samom LED terenu, s obzirom da je OAKA opremljena najmodernijom podlogom u košarci. Počeo je vrlo jasno:
“Kontakt u košarci je kao i udarac u uličnoj tuči… Znate kakvu prednost ima neko ko prvi zada udarac, tako je i u košarci kada treba da daješ ili primiš blok. Igrač koji pravi blokadu želi kontakt, defanzivac ne sme da to dozvoli”, rekao je između ostalog srpski stručnjak.

Nastavio je u dahu:
“Ako je tvoj napadač kvalitetan šuter, onda ideš preko blokade. Najgora stvar koja može da ti se desi kada si odbrambeni igrač koji prima blokadu je da dobiješ udarac. Bolje je i da kasniš delić sekunde, nego da dobiješ udarac, staviće te u bolju poziciju. Unutrašnjom rukom uspevaš da malo usmeriš svog igrača kako bi ti dobio bolju šansu da ga stigneš i budeš aktivan. Dok je lopta u vazduhu bitno je imati aktivne ruke. Ako ideš ispod blokade potrebno je da ti centar otvori prostor, koridor kroz koji moraš da prođeš kako bi dobio mogućnost da stigneš svog igrača i nastaviš sa agresivnom odbranom“.

Pokazao je kroz video klipove i analizu primer Stefa Karija i kakve su mu brojke kada njegov čuvar ide preko i ispod blokade, a kakve kada se igra top-lock odbrana.
“Kada defanzivac ide preko bloka, Stef Kari postiže 1,34 poena po posedu, kada defanzivac ide ispod taj učinak je na 1,30 poena po posedu, a uz top-lock odbranu ide na 1,11 poena, što je učinak na 100 poseda. Imate igrače za koje nije dobro ni kada idete ispod, ni iznad bloka. Jednostavno, toliko su dobri“.

Zatim se prešlo na primere top-lock odbrane, odnosno kako defanzivci treba da reaguju na razne varijante napada i blokove od lopte, kada je napad postavljen široko, uz naglasak na to koliko je važno da defanzivac koji je zadužen za protivničkog najboljeg šutera, mora da mu bude kao 'flaster' i da nijednog trenutka ne gubi svog napadača dalje od dužine ruke.
“Top-lock je odbrana koju ne igramo odmah, već prvo želimo da čekiramo nekoliko opcija, da odlučimo ko je igrač na kojem ćemo igrati ovu vrstu odbrane. Imamo neke igrače za koje je to vrlo jasno, poput Karija, Hardaveja Džuniora, Bogdanovića, ali ima i situacija kada ne želimo da igramo top-lock odbranu, već idemo u neku drugu vrstu čuvanja najboljeg igrača“, bio je jedan od Rajakovićevih zaključaka.

Tokom segmenta posvećenog za pitanja trenera, jedan od studenata pitao je srpskog stručnjaka kako komentariše to što se u evropskoj košarci mahom odbrana igra iz preuzimanja.
“Kada sam bio pomoćnik sa Oklahoma, u to vreme svi su ostajali sa svojim igračima. Tokom sezone smo išli na opcije preuzimanja tokom utakmica sa Golden Stejtom. Izgubili smo sve četiri utakmice u prvom delu sezone. Svaka vrsta odbrane imaće dobre i loše strane. Ako idete na preuzimanje, otvarate pretnju da se igrači ulenje, da pokazuju prstom ko gde treba da ide, da prebacuju odgovornost... Ako imate rivale poput Karija ili Tompsona, jako je teško igrati tu vrstu odbrane. Ako imate dobrog odbrambenog igrača na lopti, umanjujete situacije i pretnje koje će dolaziti od lopte. Morate da birate odbranu od poseda, do poseda“.

Takođe, otkrio je kako traži rešenja za različite situacije, kada je nasuprot njegove odbrane kvalitetan napadač.
“Živimo u eri kada je sve instant. AI tehnologija ti donosi sve u sekundi. Informacije su dobre, ali mogu da budu i opasne. Pokušavam da rešavam svaki problem koje imam sa svojim timom ili protivnikom na svoj način, svojim idejama. Volim da izađem iz zone komfora, da nađem rešenja na svoj način. U teškim vremenima pristupaš drugim merama. Kada imaš rivala poput Stefa Karija, pristupaš metodama koje su davale rezultate“.

Istakao je i koliko je važno razumeti da svaka odbrana ima svoje vrline i mane.
“Top-lock nije savršena odbrana i neće uvek proći. Kada imaš napadača poput Karija, i dalje je jako teško odigrati tu odbranu na perfektan način, ali možeš i te kako da mu otežaš posao i to je cilj kojem treba težiti. Ne volim da igrači budu u ’sivoj zoni’, želim da rade ono što je najbolja stvar u top-lock odbrani. Recimo, igrači poput Alekse Avramovića i Fakunda Kampaca igraju odbranu instiktom, što je jako važna stvar. Oni umeju da predosete šta će se desiti, to su igrači sa prirodnim instiktom“, završio je Rajaković.

Inače, da je bilo mogućnosti, predavanje bi trajalo i duže od planiranih sat i po vremena, pošto je bilo toliko pitanja trenera i studenata, a Rajaković se svakom odgovoru posvetio maksimalno i detaljno, bez skrivanja karata. Na kraju je jedan od domaćina Dimitris Itudis morao da zaključi predavanje, ali su dvojica predavača i demonstratori dobili veliki aplauz.

Zbog pravila trenerskog kongresa, dozvoljeno je objavljivanje maksimalno jednog minuta snimka sa terena. Sledeće predavanje držaće trener Crvene zvezde Janis Sferopulos na temu 'Šuterske akcije' i kako na njih reaguju odbrana i napad.