Robertson i Vestbruk najbolje znaju kako se sada Jokić oseća

Za sve ima prvi put, pa i da MVP nagrada u najkvalitetnijem košarkaškom takmičenju ne ode čoveku koji je u jednoj sezoni ostvario ličnu statistiku od 29,6 poena, 12,7 skokova i 10,2 asistencije po meču! Nikola Jokić je ostao praznih ruku u svojoj najboljoj individualnoj takmičarskoj godini u karijeri i sveukupno u jednoj od najboljih individualnih izdanja u istoriji NBA lige. Postao je posle Oskara Robertsona i Rasela Vestbruka tek treći čovek sa tripl-dabl prosekom u ligaškom delu, međutim za takav istinski poduhvat nije adekvatno nagrađen. 

Iz godine u godinu, stasiti Somborac pomera granice. Svaka naredna sezona mu je još bolja od one prethodne. Kada pomislite da je dostigao svoj plafon, on letvicu još više podigne. Zato je i sa razlogom trostruki najkorisniji igrač lige, međutim potpuno nerealno i krajnje nepravedno deluje da ne bude odlikovan za nešto što se uistinu retko viđa u košarkaškom univerzumu.

Ako mu je za neku utehu, ni Robertson ni Vestbruk nisu baš svaki put bili laureati kada su imali takve brojke. Prvi je koketirao sa tripl-dabl prosekom više puta, ali ga je samo jednom uistinu imao i to u sezoni 1961/62, svojoj drugoj u NBA ligi. I zanimljivo, doživeo je istu sudbinu kao Jokić pošto je u MVP trci završio na trećem mestu, iza Bila Rasela i Vilta Čemberlena.

Međutim, pomenuti dvojac je imao kontra argumente pošto su beležili statistiku od koje boli glava. Rasel je u proseku po meču imao 18,9 poena i 23,6 skokova, dok su na učinak Čemberlena morale dvaput da se protrljaju oči - 50,4 poena i 25,7 skokova! Sa takvom ličnom statistikom, Šej Gildžes-Aleksandrovih 32,7 poena, pet skokova i 6,4 asistencije izgledaju smešno.

Dve godine kasnije je Robertson došao do svog prvog i jedinog MVP naslova kada je prosečno postizao 31,4 poena, 11 asistencija i 9,9 skokova. Praktično tripl-dabl prosek. Vodio je Sinsinati Rojalse (današnje Sakramento Kingse) do drugog najboljeg učinka u ligaškom delu takmičenja, da bi ispali u polufinalu od kasnijih šampina Boston Seltiksa. Zaslužio je Robertson mesto u najboljem timu lige, bio najbolji asistent i najprecizniji izvođač slobodnih bacanja. Pritom, pored sebe je imao Džerija Lukasa, najboljeg rukija i kasnijeg sedmostrukog Ol-stara što znači da nije baš sam samcit vukao ekipu kao što je to činio Jokić ove sezone.

Kada je pak reč o Vestbruku, on je u dosadašnjih 17 sezona, u čak četiri imao tripl-dabl prosek. I, kao i Robertson, odlikovan je samo jedanput. U sezoni 2016/17 kada je imao 31,6 poena, 10,7 skokova i 10,4 asistencije. Iza sebe je ostavio Džejmsa Hardena i Kavaja Lenarda, a te godine je ujedno uzeo nagradu i za najboljeg strelca lige. Bio je neizbežan iako je Oklahoma u plej-of ušla tek sa šestog mesta. I naredne dve godine je ostvarivao tripl-dabl prosek, ali ga to nije dovelo ni među uže kandidate za laskavo priznanje. Najpre je bio peti sa statistikom od 25,4 poena, 10,1 skokom i 10,3 dodavanja, dok je godinu dana kasnije sa prosekom od 22,9 poena, 11,1 skok i 10,7 asistencija završio na tek desetom mestu. Dve godine nakon toga je još jednom imao dvocifreni učinak u tri najvažnije statističke kategorije (22,2 poena, 11,5 skokova, 11,7 asistencija) ali mu je to donelo tek 11. poziciju u NBA trci.

Sada je i Jokić na svojoj koži osetio sve nelogičnosti rezonovanja glasačkog tela, ušao u istoriju još jednom i to na sasvim drugačiji način. Pokošen većom nepravdom od Robertsona i Vestbruka pošto je u aktuelnoj sezoni u svojoj ekipi, koju je vodio do četvrtog mesta na Zapadu, bio lider u poenima, skokovima, asistencijama i ukradenim loptama, stigao do 34 tripl-dabl nastupa, ostvario najveći rejting efikasnosti u ligi (42,4), upisao najbolju poentersku partiju u sezoni koja mu je ujedno novi lični rekord (61 poen), dok sa Tre Jangom deli partiju sa najvećim brojem asistencija (22). Triput je bio proglašen za igrača nedelje u svojoj konferenciji, a jednom za igrača meseca. Pritom je upisao rekordni prosek u poenima i asistencijama. Sveukupno, ostvario sezonu kakvu nikada pre nije.

Ali, ona nije bila dovoljno za odbranu zvanja najkorisnijeg igrača lige.