Sa 26 godina otišao u penziju, postao trener, a sada se vratio na parket i to u NBA ligu
.jpg.webp.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | čet. 02.10.25. | 16:44
To može samo Kajl Gaj
Često se kaže da je najbolji način za život bez stresa taj da slušate šta vam kaže vaše telo i vaš um, te da postupate onako kako se osećate, bez nekih preteranih stega i opterećenja šta će drugi pričati o vama.
Može se reći da je ovakav način bivstvovanja na ovom svetu izabrao Kajl Gaj. Mnogo puta se nekadašnji igrač Panatinaikosa istakao kao jedinstven, te da postupa u skladu sa onim što mu u tom trenutku prija. Tako je momak iz Indijanapolisa odlučio da svoju košarkašku karijeru okonča na samom vrhuncu i to u periodu dok je figurirao kao jedan od najboljih šutera Evrope, noseći dres Tenerifa.
Izabrane vesti
Šuškalo se da je za njega zainteresovan slavni Real Madrid, međutim, nikakve ponude nisu zanimale momka sa rukom mekom poput pamuka, već je on odlučio da okači patike o klin i posveti se novom pozivu, trenerskom poslu na univerzitetu Virdžinija na kojem je i diplomirao. Dres je zamenio odelom, a liniju za tri poena onom uz klupu. Delovalo je da je započeo neki novi život, međutim, nakon samo godinu dana ponovo su ga ovladali nagon, te je shvatio da nije još kraj i da užarena ruka može još uvek sa velikim uspehom da cepa protivničke mrežice, a kad uz to stigne ponuda iz rodnog grada, onda se tako nešto ne odbija.
Nije izdržao Gaj bez košarke, već se ponovo vratio na parket i to ni manje ni više nego u dresu Indijana Pejsersa, tima koji je prošle sezone igrao finale NBA lige. Potpisao je ovaj, po svemu sudeći unikatan momak kratkotrajni ugovor sa klubom iz svog grada, iako je prethodno dogovorio novi trenerski angažman i matičnu Viržiniju zamenio Nevadom. Ipak, stavio je i to po strani i odlučio da mu se još uvek igra košarka, barem na kratko.
Već je on ostvario mnogo. Osvojio je titulu koledž šampiona, igrao u NBA ligi, bio deo slavnog Panatinaikosa, a potom vrhunac doživeo noseći dres Tenerifa. Žario je i palio Gaj tada po evropskim terenima, doduši u FIBA Ligi šampiona, ali je poneo priznanje za najboljeg strelca sa neverovatnih 21,5 poena, koliko je beležio u proseku. Ostaće upamćena slika sa finala elitnog takmičenja u FiBA organizaciji kada je Unikaha u borbi za trofej savladala Tenerife. Nisu žuto-crnima pomogli ni 18 poena sjajnog šutera, ali nije njega to mnogo zanimala jer je tik posle finala saznao da je postao otac. Rasplakao se pred svima, nije ga bilo briga ni za kamere, ni za ljudi oko sebe, niti bilo šta drugo, već je opet uradio po svom. Pustio je emocije da ga savladaju jer je i tada odredio svesno ili nesvesno prioritete, a od deteta veći ne postoje.
Krčio je svoj put na osnovu onog što je u datom momentu mislio, želeo ili osećao. Nije se ni tada, a ni sada vodio okovima i stegama i postupci harizmatičnog Amerikanca mogu da budu putokaz svima da žive život punim plućima i slušaju šta im srce kaže.
