Bobo Vijeri otkrio naslednika: Koštaće između 200.000.000 i 300.000.000 evra kada bude otišao u veliki klub

Retko ko je u italijanskom fudbalu krajem prošlog i početkom ovog veka rešetao mreže kao Kristijan Vijeri. A retko ko je danas u Italiji tako popularan na društvenim mrežama kao Vijeri.

Popularni Bobo se prethodnih dana i nedelja često obraćao pratiocima i fanovima putem duštvenih mreža, organizovao zanimljiva druženja sa bivšim igračima i još jednom pokazao da mu ni dug karantin zbog koronavirusa nije ubio sjajan smisao za humor. Ali bilo je i nekih ozbiljnih priča, pa je tako preko Instagrama dao intervju za državnu televiziju RAI u kojem je pričao o nekim starim vremenima, ali i trenutnom stanju u fudbalu i Italiji.

O naslednicima u italijanskom fudbalu kaže da ih nema mnogo i izdvaja dva imena.
„Ćiro Imobile je sazreo i postiže mnogo golova. Sada očekujem da napravi korak napred i u dresu reprezentacije. Beloti je takođe dobar napadač, ali sa njegovim kvalitetima mora da postiže bar po 20 golova u sezoni“,  ’opomenuo’ je Bobo mlade zemljake.

A kada je u pitanju svetski fudbal, Vijeri nema dilemu kojem napadaču se divi.
„Erling Haland je najjači napadač u Evropi i napravio je pravi potez odlukom da pređe u Borusiju Dortmund. To je klub gde umeju sa mladim igračima i znaju kako da ih razvijaju. Za nekoliko godina ga vidim u nekom od najvećih klubova u transferu između 200.000.000 i 300.000.000 evra“.

Uprkos nešto slabijoj konkurenciji u špicu, Vijeri je optimista i što se tiče italijanske reprezentacije.
„Dugo vremena nisam video Italiju da igra tako lepo. Rekao sam to i Mančiniju. Uzbuđen sam kada vidim koliko mladih igrača imamo i da se selektor ne boji da ih odmah gurne u vatru ne robujući nekim starim pravilima“.

Na svoju reprezentativnu karijeru je ponosan. Učestvovao je na dva Mundijala, a sa Del Pjerom i Rosijem deli prvo mesto na listi najefikasnijih italijanskih napadača na svetskim prvenstvima. Treći Mundijal mu je izmakao za dlaku. I to onaj na kojem je njegova generacija pokorila planetu u Nemačkoj.
„Lipi je 2006. želeo da me vodi u Nemačku. Ali bile su mi potrebne utakmice, a prvi deo sezone sam proveo na klupi u Milanu. Zato sam u januaru prešao u Monako. Da igram i uđem i formu. Nažalost, povredio sam koleno i sve je propalo. Reprezentacija je za mene bila nešto posebno. Potpuno bih poludeo od sreće kada bih obukao plavi dres. Osim u prijateljskim utakmicama. Njih nisam voleo“.

Često je menjao klubove i jedini klub u kojem se duže zadržao je bio Inter. Ali se nije rastao na lep način.
„Bilo je to šest ludih godina. Dao sam sve od sebe za taj klub i verovao u njegove planove. Bilo je to vreme lude atmosfere na stadionima. Na kraju je bila ta ružna priča da su me ljudi iz kluba špijunirali, a nije bilo razloga jer nisam radio ništa loše. Onaj poraz od Lacija kada smo izgubili titulu je na neki način najavio kraj jedne generacije u Interu. Ubrzo posle toga sam doživeo i onu sramotnu eliminaciju sa Italijom sa Mundijala u Japanu i Južnoj Koreji. Bila su to dva duboka ožiljka za kratko vreme“.

Vreme u Interu najviše pamti po jednom saigraču – Ronaldu.
„Fenomen. Za mene je on najbolji napadač svih vremena. Kao da nije sa ovog sveta. Zajedno smo proveli tri divne godine. Bio je prvi koji je radio biciklice, a brže je trčao sa loptom nego odbrambeni igrači bez nje. Pre njega sam najviše cenio Van Bastena. Tehnički je bio neverovatan“.

Kod kojeg trenera bi danas Vijeri voleo da igra da je fudbaler?  
„Jirgen Klop. Baš sam zaintrigiran njegovim brzim i agresivnim fudbalom. Liverpul igra kao njegova Borusija Dortmund od pre nekoliko godina. Voleo bih da radim i sa Gvardiolom“.

Vijeri danas živi u Milanu i otkriva kako podnosi višenedeljnu izolaciju zbog koronavirusa.
„Nije lako. Zaključani smo u kući već 40 dana. Imam 106 kilograma i nastavljam da dobijam nove. Moraću na ozbiljnu dijetu i vežbe da se vratim makar na 95. Ali dobra stvar je što sam po drugi put postao otac i celo vreme posvećujem ćerkicama“.

Smatra da ne treba žutiri sa nastavkom fudbalske sezone.
„Razumem današnje potrebe fudbala koji gubi milione dok se ne igra. Ali trenutno su ljudi važniji od fudbala. Zdravlje na prvo mesto, pa onda ostalo. Osećam veliku tugu zbog svih tih ljudi koji su umrli, a rodbina i prijatelji nisu mogli da ih isprate na večni počinak. Mislim da niko nije očekivao da ovaj virus bude ovako smrtonosan. Ipak, drago mi je što je Italija ostala ponosna u svemu. Polako ćemo da se izvučemo iz ovoga“.  

(FOTO: reuters)