Slagalica je složena savršeno, prsten sija punim sjajem, a za sve je zaslužan - TIM!

„Košarkaški tim je kao pet prstiju na ruci. Ako uspete da ih skupite na jedno mesto, dobijate pesnicu. Tako treba da igra šampionski tim“.

Reči legendarnog trenerskog velemajstora Majka Kžiževskog ostaće urezane u almanasima košarkaše igre dok je sveta i veka, a sam Kouč Kej ovaj recept patentirao je i primenio toliko puta u svojoj prebogatoj karijeri. 

Istim putem krenuo je i Dejan Radonjić, koji je u leto 2014. godine selektirao i „isklesao“ šampionski tim Crvene zvezde, čiji sastav čine: Markus Vilijams, Nikola Rebić, Nemanja Dangubić, Luka Mitrović, Branko Lazić, Jaka Blažič, Nikola Kalinić, Boban Marjanović, Marko Tejić, Čarls Dženkins, Stefan Jović, Maik Cirbes, ali i momci poput Đorđa Kaplanovića, Nikole Čvorovića i Alekse Radanova.

U zvezdama je bilo zapisano da je ovo sezona jedne nove Zvezde, one crvenog usijanja! Godina prepuna uzbuđenja, uspona i padova, rekorda koji su iz nedelje u nedelju padali poput kula od karata... Godina slatkih uspomena, sačuvane svetinje u obliku Žućkove levice, evroligaškog uzdizanja i godina apsolutne dominacije Crvene zvezde dostigla je svoj vrhunac 30. aprila, kada se ljuta mašinerija sa Malog Kalemegdana okitila šampionskim peharom, zasela na tron i postala novi vladar košarke na Jadranu. Osvojena je prva dupla kruna u klupskoj istoriji, a kao višnjica na vrhu mogla bi dođe i čuvena „tripleta“, o kojoj sanja Zvezda crvena, na čelu sa Dejanom Radonjićem. 

Već sada mnogi govore o najboljoj sezoni u novijoj klupskoj istoriji. I ne greše u konstataciji, ali ona bi tek mogla da postane vrhunska, jedinstvena... Ona koja će postaviti kamen temeljac za sve buduće generacije koje budu zadužile dres crveno-bele boje.

Ali, sve ono što su Vilijams, Rebić, Dangubić, Mitrović, Lazić, Blažič, Kalinić, Marjanović, Tejić, Dženkins, Jović, Cirbes i klinci postigli vođeni velikom energijom, željom i znanjem sa klupe, nije moglo da se ostvari bez danonoćnog sklapanja slagalice i spajanja u jednu jednu kompaktnu celinu. Prvi šampionski prsten, koji blistavim sjajem krasi svakog pojedinca u timu podseća da je upravo taj dragi kamen proizvod stotina i stotina sati provedenih u hali, litara prolivenog znoja, krvi i suza kako bi se došlo do konačnog cilja. Jedno je sigurno - vredelo je uloženog truda. Čak i kada je izgledalo da se ekipa muči i da je u krizi rezultata...

Zvezda je do 30 pobeda u 34 utakmice došla zahvaljujući učinku svakog pojedinca! Svakog ponaosob, od onih koji su odigrali tek po nekoliko sekundi, pa do onih koji su izneli najveći teret šampionskih borbi utkali su svoj žig u sezonu iz snova. Od Alekse Radanova, koji je onim prelepim alej-up dodavanjem Nemanji Dangubiću najavio blistave dane u crveno-belom dresu, do Bobana Marjanovića, koji se nadljudskim naporima izborio za zvanje najkorisnijeg igrača Evrolige i Jadranske lige.

A to potvrđuju i brojke. Crvena zvezda je među 100 najboljih strelaca ove sezone imala čak devet svojih asova, što je jedino pošlo za rukom Cedeviti. Ali, hrvatskom šampionu to je pošlo za rukom samo iz razloga što je dogurala do finala Jadranske lige, jer je tako Karlo Žganec dogurao do 100. pozicije. 

Dejan Radonjić složio je Rubikovu kocku i tako napravio savršeni spoj iz kojeg je od svakog izvukao ono najbolje. Najefikasniji strelac crveno-belih bio je Čarls Dženkins sa ukupno 375 poena na 34 utakmice, odnosno 11 poena u proseku. Za njim idu Nikola Kalinić (34 utakmice, 347 poena, 10,2 koša u proseku), Boban Marjanović (33 utakmice, 345 poena, 10,45 koševa u proseku), Luka Mitrović (33 meča, 326 poena, 10 koševa u proseku), Maik Cirbes (32 meča, 280 poena, 8,75 koševa u proseku), Markus Vilijams (30 mečeva, 264 poena, 8,8 koševa u proseku), Jaka Blažič (34 meča, 262 poena, 7,7 u proseku), Nemanja Dangubić (32 meča, 186 poena, 5,81 u proseku) i Stefan Jović (29 mečeva, 137 poena, 4,7 u proseku).

Dok su drugi mahom bili u problemu s ograničenjen u rosteru, u smislu nosilaca igre, Crvena zvezda imala je na kraju 11 boraca koji su izdržali najveće napore. Svi osim mladog Nikole Rebića, pred kojim je tek blistava budućnost, nosili su Crvene zvezdu, a učinak mnogih jednostavno nije mogao da se izmeri kroz prizmu brojki i čiste matematike. 

Ono što je Maik Cirbes uradio pred početak četvrte finalne utakmice, kada je na svoju odgovornost odigrao meč za titulu, dovoljan je pokazatelj privrženosti klubu, ali i toga koliko je nemački reprezentativac zaista vrlo važan šraf u jednom kompleksnom sistemu. Branko Lazić je ove sezone doktorirao na katedri za odbranu, pa i nije čudo što među ljubiteljima košarke ima nadimak Ministar odbrane. Stefan Jović je posle leta prepunog uzbuđenja, koje je krunisano srebrom zlatnog sjaja na Mundobasketu u Španiji, pretrpeo mnoge povrede, koje su ga sprečile da pokaže pun potencijal, ali je na kraju ipak izgurao najbitniji deo i opravdao očekivanja. Nemanja Dangubić je pred kraj sezone pokazao da je bomba koja samo čeka da eksplodira, Marko Tejić je napravio važan iskorak u karijeri i pokazao da može da se nosi sa igračima koji su po kvalitetu daleko ispred njega, dok je Jaka Blažič zauvek kupio mesto u srcima svih navijača borbenim duhom i bespoštednom potrošnjom na svakoj utakmici. O učinku Zvezdinih vedeta Đenke, Vilija, Kaline, Bobija, Maika, Luke ispisani su redovi i redovi i bilo bi možda i previše da se bilo šta doda.

O ovakvom timu Crvene zvezde sanjale su i maštale mnoge generacije. Praktično svi oni koji su punih 17 godina čekali na jedan šampionski pehar u najjačem takmičenju. Posle sezone iz snova postavlja se veliko pitanje ko će naredne sezone ostati na istoj adresi, a ko će se pozdraviti od Malog Kalemegdana. Ali, to je priča za neku drugu temu. 

Zvezda je stvorila tim snova, s kojim je uspeh zagarantovan.

(FOTO: MN Press, kolaž: MOZZART Sport)