Šta sve mora Denver da uradi da bi osvojio NBA prsten

Igrači Denvera napustili su „balon“ u Orlandu. Nakon tri meseca boravka u izolovanom prostoru u kojem se igrao kraj NBA sezone, Nikola Jokić, Džamal Mari i društvo su dobili odmor do početka nove, za koju se još ne zna kada će biti i kako će izgledati.

Sigurno je da sezona neće početi u 2020. godini, niko ne zna kakva će biti situacija s korona virusom i organizovanjem utakmica, a još se ne znaju ni tačni datumi oko prelaznog roka, takozvanog „Free Agency“ perioda između dve sezone. A u tom periodu Denver će morati da uradi nekoliko stvari da bi se zadržao u najvišem društvu u koje je upao zahvaljujući svojim odličnim igrama u plej-ofu, odnosno da bi povećao svoje šanse za osvajanje titule.

I pre ove sezone Denver je bio u uskom krugu ekipa za koje se mislilo da mogu da dođu do NBA trofeja. Doduše, nisu Nagetsi bili u prvom krugu favorita, koji je bio rezervisan za dve ekipe iz Los Anđelesa i Milvoki Bakse, ali je bio prva sledeća ekipa iz Zapadne konferencije kada su se dodeljivali procenti za mogućnost osvajanja prstena. Tokom sezone ta su se očekivanja, zahvaljujući igrama i nekim potezima, malo smanjila, ali sada, nakon ovakvih igara u plej-ofu, svima je jasno da je Denver na dobrom putu da oko dve mlade velike zvezde, 25-godišnjeg Nikole Jokića i dve godine mlađeg Džamala Marija, sagradi ekipu koja bi iz godine u godinu mogla da se bori za trofej. Problem je samo šta to slaganje neće biti jednostavno, jer Denver u svom „Salary Cap“-u nema previše mesta za pojačanja. Štaviše, neće biti lako ni zadržati aktualne igrače u klubu.

Pre nego što krenemo na konkretne brojke i zadatke, samo da se još jednom podsetimo na ono šta je Denver radio prošlih godina. Nagetsi su ekipa koja je rasla „iznutra“, dakle preko drafta. Nikola Jokić, Džamal Mari, Geri Heris, Tori Krejg, Majkl Porter, Monte Moris, pa i Bol Bol su izabrani na draftu od strane Nagetsa, Vil Barton je u klub došao u trejdu iz Portlanda u kojem je bio samo prolaznik. Samo su Pol Milsap, Džerami Grent i Mejson Plamli došli s nekim statusom iz prethodnih klubova, a i on je bio različit: Milsap je bio zvezda u Atlanti, Grent je nagovestio svoj potencijal u Oklahomi, a Plamli je u Portlandu bio startni centar, ali se znalo da je njegova prava uloga da bude igrač s klupe. Malo je ekipa u NBA ligi koje su građene na takav način, a to je jedan od razloga zbog kojih su ih i neutralni navijači zavoleli ovog leta. Ali to je i razlog zbog kojih su se sada našli u malim problemima.

Pol Milsap i Džamal Mari

Naime, Denver je u nekom trenutku dao bogate ugovore Herisu i Bartonu koji su im sada na neki način postali kamen oko vrata. Zaslužili su njih dvojica dobrim igrama da dobiju pravi novac u drugom ugovoru u karijeri, ali pitanje je jesu li to trebali da budu baš ti iznosi. Naravno, treba uzeti u obzir da Denver nije neko atraktivno tržište u koje će slobodni igrači dotrčati, pa je samim tim i jasnije da su Nagetsi svoje igrače morali da preplate, ali realno je u već u leto 2018, a definitivno prošlog leta, bilo jasno da s njima dvojicom Nagetsi teško mogu do titule.

To se na potpuno drugi način i potvrdilo u ovom plej-ofu u kojem Barton nije ni nastupio zbog povrede, a Heris je bio tek korektan, uz nekoliko dobrih i više lošijih mečeva. S obzirom da će njih dvojica u sledećoj sezoni zajedno zaraditi 32.883.928 dolara (Heris 19.160.714 dolara, a Barton 13.723.214) jasno je da je taj novac mogao da se bolje potroši.

Još se ne zna koliki će biti „Salary Cap“ za sledeću sezonu, ali je jasno da nikakvog rasta u odnosu na ovu neće biti, s obzirom na celu priču oko korona virusa i gubitka velikih para ove sezone. U najboljem slučaju će on biti isti - 109.140.000 dolara, a to znači velike probleme za Nagetse. Naime, oni već sada znaju da će za plate za sledeću sezonu potrošiti 105.894.872 dolara, s tim da postoji nekoliko igrača kojima ističu ugovori. To su Pol Milsap, Tori Krejg, Mejson Plamli i Bol Bol, ali najveći problem je Džerami Grent.

Grent teoretski ima ugovor za sledeću sezonu i to u iznosu od 9.346.153 dolara, ali ima i opciju po kojoj može da ga raskine i postane slobodan igrač. Iako se u prelaznom roku između dve sezone verovatno neće trošiti toliko kao prethodnih godina, činjenica je da se Grent pokazao kao jako dobar igrač koji vredi više od tih devet i nešto miliona dolara. Uostalom, on je u seriji protiv Lejkersa bio treći igrač Denvera, a u celom plej-ofu je bio odličan, posebno kada je s pozicije „četvorke“ prebačen na „trojku“, koja mu očigledno bolje leži. S obzirom da nikada ne znaš kada ti se može dogoditi neka povreda, ali i da u takvim situacijama ne igraju nikakve emocije, prilično je jasno da će Grent izabrati opciju raskida ugovora s Denverom kako bi potpisao novi, bogatiji i pre svega duži ugovor. Sigurni smo da će se naći neki klub koji će mu dati ugovor od nekih 60.000.000 dolara na četiri godine. S obzirom na sve prikazano, kao i na činjenicu da Grent ima 26 godina, takav ugovor se i te kako isplati.

Naravno da će Denver pokušati da produži ugovor s Grentom, u „Salary Capu“ će imati mogućnost za to i verujemo da će se klub i igrač dogovoriti oko nastavka saradnje, ali to će Nagetsima otežati prostor za eventualno dovođenje novih igrača, kao i za zadržavanje drugih kojima takođe ističu ugovori. Pol Milsap jeste u veteranskim godinama (35) i sigurno neće više dobiti ugovor od 30.350.000 dolara, za koliko je odigrao ovu sezonu, ali on je i dalje koristan igrač koji je potreban Nagetsima, posebno ako će Grent i dalje dobar deo svoje minutaže provesti na poziciji „trojke“. Teško je prognozirati koliko bi Milsap mogao da dobije pre sledeće sezone, ali nekih 5.000.000 bi sigurno mogao. Dodajte tome i oko 5.000.000 za Mejsona Plamlija ili nekog drugog rezervnog centra, pa povećajte Grentov ugovor za oko 6.000.000 dolara i došli ste do brojke od više od 120.000.000 dolara i opasno se približili granici od 132.000.000 dolara nakon koje su ove sezone NBA klubovi plaćali takozvani „porez na luksuz“.

Mejson Plamli u napadu

Za one koji nisu upućeni, to je granica do koje NBA klubovi mogu preći „Salary Cap“: za svaki dolar kojeg potroše iznad te granice oni moraju da plaćaju porez, a to niti jedan klub ne voli da radi. Uz sve to, moraće da se plati i Bol Bol, doduše ne previše, ali nekoliko miliončića će i on dobiti, a treba računati i na ugovore koje će Denver morati dati novajlijama koje uzme ove godine na draftu. Nagetsi imaju dva izbora u prvoj rundi - svoj i onaj od Hjustona kojeg su dobili kada su poslali Malika Bislija u Minesotu, pa u celoj računiti treba uzeti u obzir i ugovore koji će oni dobiti. To će biti taman toliko da uspeju ostati ispod granice poreza na luksuz, ali prostora za potpisivanje novih pojačanja neće biti. A, teško će se naći mesta i za novi ugovor za Torija Krejga.

U redu, Krejgov učinak na terenu lako mogu da nadoknade Heris i Barton, vraćamo se opet na njih, a sve više minuta će morati da dobije Porter koji bi u budućnosti trebalo da bude treći igrač ekipe. Ali, da li je ovaj roster, s godinu dana starijim Milsapom, dovoljan da bi se osvojio trofej pored ovakvih Lejkersa ili Klipersa koji će u sledećoj sezoni sigurno želeti da isperu gorak ukus u ustima zbog lošeg nastupa u plej-ofu? A, da ne zaboravimo da će se vratiti jaki Golden Stejt, te sve one jake ekipe na Zapadu?

Za nešto više bi Denveru trebao možda još poneki igrač, pre svega na „visokim“ pozicijama, možda umesto Milsapa ili bolja zamena za Plamlija. Njih je dvojicu lakše zadržati na rosteru nego dovoditi zamene zbog raznih prava koje klubovi imaju za igrače koji već igraju za njih, ali objasnili smo i da je teško pronaći novca na „salary capu“ za nekog drugog. Osim ako Denver ne pokuša da ispravi grešku i krene u trejd za Herisa ili Bartona. S obzirom na one pare koje njima daju, ali i to da obojica imaju ugovor do kraja sezone 2021/22, biće teško naći neki klub koji bi pristao da ih uzme. Postoji, ipak, opcija koju bi Denver mogao da napravi, ali koju nijedna ekipa ne voli da radi. Osim kad ne mora, a sad bi Denver verovatno to morao.

Geri Heris

Ako bi Denver nekom klubu u trejdu ponudio Herisa ili Bartona i uz to dao jedan od svojih pikova, bilo ove godine, bilo neke od sledećih, prilično smo sigurni da bi se našao partner koji bi na to pristao. Pikovi su pikovi, svi klubovi vole da ih imaju, a iako su Nagetsi pokazali da znaju na trejdu da izaberu dobre igrače, njima realno sledećih nekoliko godina pikovi i ne trebaju. Pomenuli smo da Jokić ima 25 godina, a Mari 23, ali i ostali igrači su mladi. Porter ima tek 22 godine, Grent je na 26, Moris na 25, a Bol ima tek 21. Mladost je tu, igrači koje treba razvijati i koji još mogu da rastu u igri su tu, pa Denver i ne treba da dovodi nove mlade talente. Njima su važniji veterani koji će ovoj ekipi doneti sigurnost u nekim važnim situacijama, posebno u plej-ofu. I za to se isplati dati jedan pik te pokušati rešiti se jednog od dvojca Heris/Barton. Ponavljamo još jednom - ovaj plej-of je pokazao da Nagetsi do pravih rezultata mogu i bez njih, ali isto tako i da je Jokiću i Mariju potrebna sva pomoć koju mogu da dobiju, posebno na visokim pozicijama.

Mira u Denveru sigurno neće biti previše. Ispadanja u finalu konferencije od Lejkersa, posebno nakon onih serija protiv Jute i Klipersa, je sigurno uspeh, dobar temelj za budućnost, ali i teg oko vrata upravi kluba koja mora da složi još bolju ekipu da bi probali da dođu do prstena sa svojim srpsko-kanadskim dvojcem najboljih igrača. Biće teško, ali na muci se poznaju junaci. Ima li takvih u Nagetsima?

PIŠE: EMIR FULURIJA