Šuška se, šuška, da Španci vole Duška

Jedan Duško je govorio da se, poput endmeske biljke, najprirodnije oseća dok radi u Beogradu. Nalik imenjaku Vujoševiću, isto za sebe može da konstatuje i Ivanović, samo na drugoj tački Evrope, 2.326 kilometara udaljenoj od glavnog grada Srbije. U Vitoriji svi znaju šta ume. A – ume.

Neki kažu „samo“ da popravi stvari, kao što je uradio prošle sezone kad je došao u Crvenu zvezdu. Isti će staviti pod lupu domete ili sačekati kraj sezone za konačne ocene. A ima onih koji zaista cene košarkaški opusu Duška Ivanovića i ne bi ga slučajno četvrti put angažovali, jer su se već uverili da je sever Španije podneblje gde sjajno funkcioniše. U svakom od prethodnih mandata u muzej je uneo pehar prvaka države, a na početku aktulenog energiju koja je iz korena promenila ambijent i omogućila Baskoniji proboj u gornji dom evroligaške tabele.

Dovoljno da se poslednjih sedmica na Pirinejima ustali izraz „Duško effect“, taman da objasni ulogu trenera. Prethodni, Đoan Penjaroja je u uvodnih pet utakmica imao samo jednu pobedu i to nad najslabijim timom takmičenja, berlinskom Albom. Samo što Ivanović nije bilo ko, već čovek koji poznaje zidine hale „Fernando Buesa“, kao da je tamo odrastao. Daleko od toga da se sve svelo na pucketanje prstiju, mada Duško ponekad deluje kao čovek koji drži čarobni štapić. I magija je uočljiva.

Prvo je savladan Partizan, što je bila mini-osveta crno-belima za poraz u finalu plej-ofa ABA lige. Slučajno? Onda je uzeo meru Olimpjakosu u Atini koji je pre i posle toga kod kuće izgubio samo od visoko pozicionirane Barselone. I dalje pojedinci nisu obraćali pažnju, da bi počeli kad je Ivanovićev tim tukao tu istu Barselonu po ušima. Ne preterujemo. Razvukao je kao Panta pitu. Završilo je 23 razlike, a bilo je i 30. Košarkaško ubistvo s predumišljajem.

Na krilima tog trijumfa ostvaren je očekivan nad neubedljivim Asvelom, potom je Baskonija u neizvesnoj završnici pokekla pred Monakom (dva razlike), ali ako se zna da je sastav Saše Obradovića učesnik prethodnog Fajnal fora, njegovo treće mesto na tabeli ne predstavlja iznenađenje. Baskonija na deobi petog, zbog odnosa pobeda i poraza 6:5 jeste. Prijatno. Sve uobličeno načinom na koji je savladala Valensiju. Gubila je 12 razlike tokom druge četvrtine, primila 52 poena u prvom poluvremenu, a onda je „Duško effect“ došao do izražaja posle uputa u pauzi. U drugom delu momci iz Vitorije su zategli odbranu i sveli sastav Aleksa Mumbrua na svega 32 poena u nastavku. Primera radi, gosti su u poslednjoj četvrtini dali 31 i tako slavili u „Fonteti“. Peti put u poslednjih šest kola Evrolige.

„Mnogo je lakše napadati kad znate da se branite“, lakonski je opisao Duško Ivanović izdanje u drugom poluvremenu meča sa rivalom koga je pre dve sedmice savladao i u ACB ligi.

U tom prvenstvenom susretu Markus Hauard nije igrao. Sad je spakovao 24 poena, od čega šest trojki i potvrdio da je oslonac tima. Uz Vanju Marinkovića koji je protiv bivšeg kluba bio raspoložen (14 poena) i na poslednje tri utakmice redovno je dvocifren, pa se baš vidi da uživa.

Ne samo on. Isto važi za Kodija Milera Mekintajera i Čimu Monekea. Njihove reakcije posle poentiranja svedoče o sjajno timskoj energiji i uticaju s klupe.

Iako ima i sujevernih, onih koji su primetili da Baskonija ne gubi kad igra u zelenim dresovima (što je bio slučaj u Valensiji) ili matematički nastrojenih, koji su izbrojali da je ekipa već sad dobila isto utakmica u gostima koliko za celu prošlu evroligašku sezonu, na kraju se sve svodi na dve reči.

Duško effect.