Tim Srbije – Svetsko prvenstvo 2014 vs Evrobasket 2015

Otišla je prošle godine Srbija na Svetsko prvenstvo u Španiju bez mnogo pompe, a vratila se sa velikim srebrom. Samim tim, porasla su očekivanja javnosti i sada se od Orlova očekuje da zasijaju najvišim sjajem na Evropskom prvenstvu. Ona čuvena Mute Nikolića „ovo je sve normalno“ dobila je primenu i u praksi.

Za razliku od pošle godine, u timu Srbije ostalo je sedmorica istih košarkaša, dok su petorica „novi“. Miloš Teodosić, Marko Simonović, Bogdan Bogdanović , Nemanja Bjelica, Stefan Marković , Nikola Kalinić i Miroslav Raduljica su oni koji će pokušati da nastave tamo gde su stali prošle godine. Za razliku od njih, Nemanja Nedović, Dragan Milosavljević, Zoran Erceg, Nikola Milutinov i Ognjen Kuzmić su ti koji moraju da nadomeste, i ako je moguće, nadvise učinak svojih prethodnika.

Prva stvar koja upada u oči je da Đorđević sada vodi tri centra u odnosu na „španskih“ četiri, kao u to da imamo samo dva prava plejmejkera u odnosu na tri koliko ih je bilo u timu prošle godine. To znači da su pojačane pozicije dva tri i četiri, a sve u skladu sa taktikom. Podsećamo, u Španiji je Srbija imala za protivnika Brazila sa neverovatno jakom centarskom linijom, tako da je to jedan od razloga što je Đorđević poveo četiri centra. A, u četvrtfinalu se to i obistinilo kao dobra ideja.

U Španiji smo imali Stefana Jovića kao trećeg plejmejkera. Njegova igra u odbrani je bila neverovatna i to je bio njegov glavni zadatak. Sada ćemo imati Nemanju Nedovića koji može da odigra i na poziciji jedan po potrebi, ali mu to nije primarno okruženje. Opet, njemu odbrana nije najveća vrlina, ali zato je napadački daleko opasniji od Jovića. Pogotovo kada su u pitanju kontranapadi gde Nedovićeva eksplozivnost dobija na značaju.

MOZZART SPECIJAL KVOTE – EVROBASKET 2015

Umesto prošlogodišnjeg četvrtog centra, Štimca, ovog puta imamo „pojačanje“ na poziciji „dva“ i „tri“ u liku Dragana Milosavljevića. Kako Gagi tvrdi, povreda nije ostavila nikakvog traga na njegovu igru. Odličan u odbrani, sa veoma dobrim šutem, Milosavljević bi mogao da  bude haubica kojom će Orlovi razbijati zonske odbrane i kažnjavati „viškove“ u tranziciji i bržoj igri. Kvalitet više u svakom slučaju.

Pozicije krilnog centra i centra pretrpele su najveći „remont“. Umesto Stefana Birčevića na sceni će biti Zoran Erceg. Objektivno gledano, Erceg je kvalitetniji pojedinac od Stefana. Pogotovo kada je u pitanju napad. Birčević je svoje minute u Španiji  pristojno koristio, Ali ne treba zaboraviti da je Erceg mašina za ubacivanje koševa. Može da pogodi iz reketa, a njegove šuterske sposbnosti sa distance su zaista visoke. Neretko je protekle sezone u Evroligi prebacivao 20 poena po meču. Čini se da je Srbija na toj poziciji snažnija nego lane.

Sada dolazimo do centara. Veliki problem je to što Orlovi više ne mogu da računaju na doskorašnjeg kapitena Nenada Krstića. On je bio ne samo sjajan igrač na terenu, već je van njega bio uzor i vođa ostalima. Protivnici na parketu su posebnu pažnju obraćali na njega, tako da će i sa tog aspekta  Krstić sigurno nedostajati.

Umesto njega i Raška Katića sada su u sastavu su Ognjen Kuzmić i Nikola Milutinov. Oba košarkaša ovog leta su pronašla angažmane (u Grčkoj) i to bi moglo da bude dobro zato što će moći da se fokusiraju isključivo na teren.  Možda nemaju leđnu igru poput Krstića, ali su malo pokretljiviji, a i ako je suditi po rečima selektora veoma korisni u odbrani (posebno Kuzmić). Sa dugačkim rukama obojica bi mogla da budu dobra varijanta  kada se bude igrala zonska odbrana. Napadački, moglo bi da škripi, ali u tom delu bi trebalo najviše očekivati od Miroslava Raduljice.

Od ove sedmorke koja je igrala u Španiji, većina je imala veoma dobru sezonu iza sebe. Nemanja Bjelica je MVP Evrolige i svojim igrama zaslužio je poziv iz Minesote. Miloš Teodosić je bio na izuzetno visokom nivou (osim možda Fajnal-fora), Bogdan Bogdanović takođe. Već je poznata priča o Bogdanovoj povredi leđa, ali sudeći po izjavama iz reprezentacije ne radi se ni o čemu ozbiljnom.

Marko Simonović je po sopstvenim rečima jako zadovoljan igrama u Francuskoj, ne računajući jedan period koji je propustio zbog povrede. Stefan Marković je standardno „zapet kao puška“ mada je i on imao manjih problema pred put u Berlin. Miroslav Raduljica možda još uvek nije dostigao onu formu sa Svetskog prvenstva, ali ima vremena da se popularni Bradulja pretvori u „aždaju“ i teroriše protivničke odbrane snagom, znanjem i umećem. Brazilci i Francuzi još uvek pamte one čudesne „pivote“ kojima ih je dovodio do ludila.

Atmosfera u ekipi je odlična, svi su spremni za najviše domete. Uslovi su savršeni, trud i volja sigurno neće izostati, o kvalitetu je iluzorno govoriti. Oni veruju svim srcem.

Zašto ne bismo i mi?

(FOTO: MN Press)