Vladimir Radmanović od "A" do "Š": O draftu, Kobiju, Pejtonu, Filu Džeksonu, Odomu, Sijetlu...

Sećanja na košarkaške kvalitete Vladimira Radmanovića ni danas ne blede. Svedoci onog vremena kažu da je bio strašan talenat, bio je najblistaviji izdanak Crvene zvezde, ali da je splet okolnosti uticao da nema karijeru kakva mu se predviđala.

Danas Radmanović retko govori za medije u Srbiji, zato su situacije su izuzetno vredne. Pogotovo jer se nekadašnji reprezentativac Jugoslavije otvorio o svom vremenu u NBA ligi. Kao knjiga, od "A" do "Š". Od priprema za draft, odlaska u nepoznato, preko vremena u Sijetlu, Klipersima, Lejkersima, pa lutanju po drugim franšizama... O svojim igračkim, ljudskim i sportskim iskustvima govorio je za NBA Mozzart Podkast kod Luke Spasovskog i svog nekadašnjeg saigrača Predraga Drobnjaka.

Pravi mali priručnik za nove generacije, da shvate koliko je nekad bilo teško otići u najjaču ligu sveta i uspeti.

Na startu - koliko danas Radmanović prati košarku?
"Iskreno, pomalo me je sramota da kažem, ali skoro pa nimalo", počeo je Radmanović gostovanje na NBA Mozzart Podkastu.

04.00 (1,70) Finiks (12,5) Portland (2,40)

Da li te nešto ipak privuče – NBA, Evroliga, reprezentacija?
"S vremena na vreme pogledam neku evroligašku utakmicu. NBA već godinama skoro da nisam gledao. Reprezentaciju, naravno, pratim kada igra, a ostalo praktično ne".

PRIPREME ZA DRAFT, PUT OD SIJETLA DO VAŠINGTONA...

Kada se pojavila realna opcija odlaska u NBA? Da li je bilo razmišljanja o koledžu?
"Iskreno, do samog odlaska na kamp pre drafta nisam ni očekivao da ću otići u NBA. Mislim da se sve pokrenulo posle sezone kada smo igrali Partizan i Crvena zvezda, u polufinalu tadašnje Winston JUBA lige, krajem devedesetih. Na toj utakmici su se pojavili skauti, verovatno nisu došli zbog mene, ali sam nekima zapao za oko. Kasnije, 2001. godine, kada se desila situacija između mene i Crvene zvezde oko ugovora, pojavila se opcija izlaska na draft. Moj menadžer je organizovao treninge sa NBA ekipama i tu je sve krenulo".

Koliko si treninga imao pred draft i kako je to izgledalo?
"Oko trinaest ili četrnaest. Putovao sam s jednog kraja Amerike na drugi. Sijetl, koji me je na kraju draftovao, pozvao me je dva puta. Bilo je naporno, ali i lepo iskustvo. Pre toga sam bio u Vašingtonu kod menadžera Dejvida Baumana, gde sam trenirao sa kondicionim i košarkaškim trenerima. To mi je pomoglo da se pripremim".

Kada si shvatio da ćeš biti visoko rangiran na draftu?
"Sijelt je delovao kao najozbiljniji kandidat, jer su me jedini zvali dva puta. Ali bilo je još timova koji su bili zadovoljni mojim treninzima. Znao sam da ću biti među prvih petnaest, ali raspon između sedmog i petnaestog mesta bio je neizvestan. Na kraju sam bio dvanaesti".

Gde si bio tokom draft večeri i da li si poznavao nekoga od igrača?
"Bio sam u 'zelenoj sobi' u Njujorku. Iskreno, sve mi je to danas kao u magli. Sećam se trenutka kada sam izašao na binu kod Dejvida Sterna, ali mnogo toga mi je nejasno. Mnogo stvari iz karijere danas mi deluju kao da ih je neko drugi proživeo".

Ko je bio s tobom tada?
"Menadžer i Aca Rašković, sigurno. Bilo je tu još ljudi, ali ne mogu da se setim svih".

Kakav je bio osećaj kada Dejvid Stern izgovori tvoje ime?
"Moram da dam mali uvod... Cela moja karijera bila je puna peripetija, pa i taj draft. Noć pre drafta dobio sam informaciju da nisam slobodan igrač, jer neko iz Saveza nije potpisao potreban papir. To je dovelo u pitanje da li će me uopšte neko draftovati. Možeš da zamisliš kako NBA timovi reaguju kada dobiju takvu informaciju. Kako su prolazili pikovi, napetost je rasla. Kao loto, imaš četiri broja i čekaš peti. Kada sam čuo svoje ime, to je bilo ogromno olakšanje. Uz to, prvi put sam bio tamo, nisam poznavao nikoga. Ti momci se znaju godinama, a ja sam bio potpuni autsajder. Nisam znao ni ko igra gde u NBA. To je, na neki način, bila i prednost, nisam imao strahopoštovanje prema saigračima".

Da li si imao želju da završiš u nekom određenom timu ili gradu?
"Ne, jer nisam imao uvid u NBA kao danas. Nije bilo interneta, samo poneki magazin i retki prenosi. Nisam imao jasnu predstavu o timovima. Ako gledam treninge, Hjuston mi je ostao u lepom sećanju, ali sam završio u Sijetlu".

Šta se dešava odmah nakon drafta?
"Odmah ulaziš u sistem. Vrlo brzo dolaziš u grad koji te je draftovao. Nema povratka kući, jer kreće Letnja liga. Posle Letnje lige dobijaš slobodno vreme da se pripremiš za sezonu".

Kako funkcioniše priprema između Letnje lige i početka sezone?
"Tim ti daje smernice, ali sam biraš trenere i način pripreme. Prvi šok mi je bio organizacija života. U Evropi te čeka stan i auto, a u Americi dobiješ hotel na mesec dana i moraš sam da se snađeš. Klub pomaže, ali ne rešava sve umesto tebe. Moraš sam da ideš, gledaš stanove, odlučuješ. A nemaš predstavu o gradu, udaljenostima, saobraćaju. To je na početku bilo stresno. Srećom, Peđa (Drobnjak) i njegova supruga Jelena su mi mnogo pomogli".

Kako je izgledalo polaganje vozačkog ispita?
"Nismo odmah polagali. Vozili smo duže nego što je bilo dozvoljeno. Kada smo konačno otišli, pali smo. Došli smo svojim kolima, pali test i vratili se kući istim tim kolima. Problem su bile mere, milje, inči, razdaljine od hidranta. Posle smo naučili i položili iz drugog pokušaja".

Kako ste se snalazili bez GPS-a?
"Postojale su navigacije sa diskovima. Ukucaš adresu i pratiš".

PEJTON, DROBNJAK, BRENT BERI, NEJT MEKMILAN, GODINE U SIJETLU...

Kada si saznao da će ti Peđa Drobnjak biti saigrač?
"Već tokom sezone. Na Fajnal foru u Parizu dobio sam informaciju da je Sijetl zainteresovan za njega. Posle drafta je trejd realizovan. Nismo se ranije poznavali, ali smo brzo stupili u kontakt".

Kako je izgledao prvi ulazak u svlačionicu?
"Nisam imao predstavu kako stvari funkcionišu. Nije bilo posebnog tretmana za rukije. Jezička barijera je bila veliki problem, iako smo pričali engleski, često nismo razumeli saigrače. Držali smo se zajedno. Tek kada je Peđa otišao, morao sam da se više otvorim i komuniciram. Svlačionica je bila standardna, bez posebnih pravila za rukije. Jedino pravilo koje pamtim odnosilo se na autobuse, mlađi igrači su morali u prvi autobus, ali to je bilo organizaciono, ne statusno pitanje".

Peđa stalno potencira Brenta Berija kao nekoga ko mu je bio i odličan saigrač i prijatelj? Da li ima neko ko vam je prišao sa te ljudske strane?
"Ne, Brent Beri je bio neverovatan tip. Nikad neću zaboraviti te večere pred početak sezone, ne znam da li se Drobnjak seća, verovatno se seća. Te godine je Hauard Šulc kupio Sijetl Supersonikse. Novi vlasnik, mi novi igrači. Organizovana je večera pred sezonu gde smo svi u nekom trenutku morali da kažu koji su naši planovi i kako doživljavamo celu situaciju. I sad ide klasična priča, po šablonu: 'Mislim da mogu da pomognem ovako, uradiću ovo, uradiću ono'. Ustaje drugi, treći, peti, sedmi… i na kraju ustaje Brent Beri i počinje da priča neku priču gde se svi gledamo zbunjeno, ne znamo šta čovek priča", priseća se Radmanović i dodaje:
"Da skratim, cela poenta je bila neka priča o ribaru koji je upecao ajkulu, vadio joj udicu iz usta, ona mu odgrizla ruku, pa je on to sam ušio. I sad ga pitaju: 'Stvarno si to sam ušio?', on odgovara: 'Jesam'. Pitaju ga: 'Je l to istinita priča?', on uzvraća da jeste. Brent Beri je od starta bio takav, potpuno poseban lik".

Radmanović i Mekmilan (©Guliver Images/AP Photo/Elaine Thompson)

Kakav je bio prvi kontakt sa trenerom Nejtom Mekmilanom? Jesi li imao predstavu da je on bio igrač, da ima tu težinu?
"Ne. Bukvalno ništa nisam znao. Tek kasnije sam shvatio kako to funkcioniše. Gledaš utakmice, vidiš kako se igrači pozdravljaju, znaju se godinama. Mi Evropljani se javimo jedni drugima jer smo igrali jedni protiv drugih, a oni se znaju deset, petnaest godina. Što se tiče Mekmilana, bio mi je čudan na početku jer je drugačiji od evropskih trenera. Trebalo mi je vreme da se prilagodim. Ali mogu da kažem da su tih nekoliko sezona bile možda najjače treniranje koje sam imao u NBA, ozbiljno se radilo".

Kakav je bio ritam treninga?
"Jednom dnevno. Samo u predsezoni ima perioda sa dva treninga dnevno, ali i to je ograničeno pravilima".

Je l je bilo razgovora jedan na jedan, da ti trener kaže koja ti je uloga, koliko ćeš igrati?
"Ne, bar ne u mom slučaju. Mislim da treneri to retko rade jer nije lako reći igraču na početku: 'Ulazićeš s klupe'. To ubija motivaciju. Mislim da svi treba da budu pod određenom tenzijom, da mogu da izgube mesto ili da napreduju. Jedini trener koji je to jasno definisao bio je Kit Smart u Voriorsima. On je na početku rekao: 'Ovo je petorka, vi ostali ste rotacija'. Po mom mišljenju, to je bila greška. Ta petorka se opustila, izgubio se intenzitet treninga i to se osetilo".

Jesi imao rivalitet na treningu, recimo sa Rašardom Luisom?
"Naravno. Sa Rašardom jeste bio rivalitet, ali sam imao i Redžija Evansa koji je bio još veći izazov. On je bio ekstremno agresivan na treningu, ali iz ove perspektive sam mu zahvalan. Terao nas je do granica. Kada dođeš na utakmicu bez takvog pritiska, sve deluje lakše. Rašard je već tada bio perspektiva kluba, iako je imao problema sa povredama. Ipak, napravio je odličnu karijeru".

Kako je bilo igrati sa Gerijem Pejtonom?
"Mi smo ga zatekli na zalasku karijere, ali i tada je bio izuzetno ozbiljan igrač. Ono što je bilo fascinantno je kontinuitet, svako veče isto. A ono što smo brzo shvatili, jurio je asistencije. Kad vidi da možemo da šutnemo, tera nas da šutiramo. Ako dodaš dalje, viče na tebe: 'Šutni!' U tom trenutku nisam kapirao zašto, a zapravo, želi asistenciju.

Kako pamtiš prvu sezonu u Sijetlu?
"Imao sam problem sa povredom skočnog zgloba i tek od februara sam počeo da igram kako treba. Ekipa je imala dobar rezultat, ali smo u plej-ofu izgubili od San Antonija. Iako smo imali šansu, igrali smo seriju na pet utakmica i izgubili 2:3".

Šta ti je značio trejd Gerija Pejtona za Reja Alena?
"Iskreno, meni kao igraču u tom trenutku nije mnogo značilo. Bio sam fokusiran na svoju ulogu i minute. Rej Alen nije bio na mojoj poziciji, tako da nisam gledao na to kao pretnju ili prednost".

Ta druga sezona bez plej-ofa, da li ima i pozitivnih strana?
"Možda za veterane. Za mene - ne. To znači da od aprila do septembra sam moraš da organizuješ treninge i pripreme. Nije lako. Takođe, većina igrača ima neke povrede tokom sezone i taj period služi da se zaleče. Ja ne pamtim sezonu u kojoj sam bio potpuno zdrav".

Zašto su druga i treća sezona bile slabije?
"Imali smo kvalitet, ali smo izgubili mnogo utakmica na jednu ili dve lopte. Te godine je bio i trejd Pejtona za Alena. Drugi deo sezone smo igrali odlično i falila nam je možda jedna pobeda za plej-of. Danas bismo verovatno igrali plej-in".

Deni Fortson i Vladimir Radmanović (©AFP)

Kako si doživeo odlazak Peđe Drobnjaka?
"Ostao sam bez najbližeg čoveka u ekipi. Držali smo se zajedno, pogotovo zbog jezika i mentaliteta. Kasnije sam se više zbližio sa Vitalijem Potapenkom, ali generalno sam uvek bio bliži evropskim igračima nego Amerikancima. To je jednostavno drugačiji mentalitet".

Sezona protiv Sakramenta u plej-ofu?
"Nismo razmišljali u fazonu 'mi smo mlađi, bolji'. Oni su čak imali i bolji skor. Meni je tu sezonu obeležila povreda. Imao sam bol iznad skočnog zgloba koji nije prolazio. Na kraju se ispostavilo da je fraktura potkolenice. Nosio sam gips četiri nedelje i u plej-of sam ušao nespreman. Protiv San Antonija sam dodatno povredio zglob i završio sezonu".

TREJD U KLIPERSE, ODLAZAK U LEJKERSE, POZIVI KOBIJA, MEDŽIKA...

Trejd u Los Anđeles Kliperse, da li si ga očekivao?
"Jesam. Odbio sam produženje ugovora i znao sam kako NBA funkcioniše, neće te pustiti bez kompenzacije. Koliko god da očekuješ trejd, nije prijatno. Sediš u hotelu, spremaš se za utakmicu i neko ti kaže: 'Ideš u taj i taj tim'. I odmah letiš tamo i priključuješ se novom timu".

Kako je bilo u Klipersima?
"Iskreno, fenomenalno. Prva stvar koju pamtim: probudiš se, sunce. Sijetl je bio težak za život, stalno sivo, kiša, bez sunca. U Los Anđelesu je bila potpuno druga energija. Bukvalno sam se osećao kao da sam na odmoru, a ne usred sezone. Ekipa je bila odlična, Sem Kasel, Elton Brend, Katino Mobli, Kris Kejman, Šon Livingston… Lako sam se uklopio".

Lejkersi su posebna planeta, ali sada, Sijetl ili Klipersi... Šta je bilo profesionalnije, bolje organizovano?
"Sijetl je u tom trenutku bio bolje organizovan od Klipersa. Klipersi, na primer, nisu imali svoj trening centar. Trenirali smo u Inglvudu, praktično u nekom sportskom centru gde ljudi dolaze rekreativno, igraju badminton, treniraju, i ti si tu sa njima u svlačionici pa ideš na trening. Kasnije su prešli u Menhetn Bič, ali dok sam ja bio tamo, to je bilo prilično neozbiljno u odnosu na standarde koje sam video u drugim klubovima. Tek oko 2010 ili 2011. su dobili pravi trening centar".

Prelazak u Lejkerse, pričalo se da su tu ulogu imali Kobi Brajant, Fil Džekson i Vlade Divac. Koliko je to tačno?
"U suštini, imao sam poziv od Kobija, Fila Džeksona i Medžika Džonsona. Vlade je bio neka vrsta posrednika, verovatno je pomogao oko kontakta. U tom trenutku, kad razmišljaš gde ćeš da potpišeš, koliko god da želiš da ostaneš racionalan, kada te pozovu takva imena i kažu da žele da dođeš, to ima ogromnu težinu. Možda to nije bila najbolja opcija za mene u smislu minutaže, ali iskustvo igranja za Lejkerse je nešto što ne bih menjao ni za šta. To je poseban nivo, medijska pažnja, pritisak, sve".

Kako izgleda kada te Kobi Brajant pozove?
"Pozove te telefonom, normalno. Kaže: 'Voleo bih da dođeš, očekujemo da pomogneš ekipi'. To ide prilično direktno".

Da li je bio konkretan u tome šta očekuje od tebe?
"Bio im je potreban šuter. Glavni razlog mog dolaska bio je plej-of koji sam odigrao za Kliperse protiv Finiksa. Imao sam jednu odličnu utakmicu i verovatno su tu videli ono što im treba".

Fil Džekson i Vlada Radmanović (©Guliver Images/AP Photo/David Zalubowski)

Fil Džekson kao trener, joga, meditacija… Da li je to stvarno bilo deo svakodnevnice?
"Jeste. Fil je potpuno drugačiji tip. Ulaziš u svlačionicu, pripremaš se, a on dobacuje neke stvari koje u tom trenutku ne razumeš. Treba vremena da shvatiš šta želi da kaže. Što se meditacije tiče, meni je to bilo čudno jer sam tada počeo više da se okrećem pravoslavlju. On kaže: 'Zatvorite oči, ne mislite ni o čemu'. Ja zatvorim oči i malo dremnem, ali slušam šta priča. To je bilo redovno, pogotovo u plej-ofu".

Čuli smo da je umeo da ubacuje scene iz filmova tokom video-analize?
"Jeste. Tokom pripreme za utakmice ubacivao bi isečke iz nekog filma. Tokom cele serije praktično pogledaš ceo film. Prvi put kad to vidiš, budeš zbunjen. Verovatno je to bio način da nas opusti i razbije rutinu".

Odnosi među igračima, recimo Kvame Braun, Pau Gasol… Da li je postojao rivalitet?
"Uvek postoji rivalitet sa igračima na tvojoj poziciji. Mogu oni da budu najbolji momci na svetu, ali ti uvek misliš da si bolji. Recimo, za Pau Gasola, dok ne igraš s njim, ne shvataš koliko je dobar. Tek kada ga gledaš svakodnevno, vidiš pravu vrednost".

Voditelj: Kakav je bio Eron Meki kao saigrač?
"To su igrači koji nisu upadljivi statistički, ali imaju trenerski pristup. Uvek su tu da te smire, da daju savet, da te vrate u fokus kada se iznerviraš".

Rivalitet Kobi Brajant – Smuš Parker? Da li se to osećalo na treningu?
"Kobe je bio kao ajkula, ako oseti slabost, to je kraj. Testirao je svakog saigrača, kroz provokacije, fizičku igru, čak i jeftine udarce. Sve je to bio test karaktera. Smuš Parker verovatno nije prošao taj test. Zašto je Kobi baš njega 'uzimao na zub', ne znam, ali očigledno nešto nije bilo kako treba".

Priče o Kobijevim treninzima, da li je stvarno trenirao u tri ujutru i spavao po tri sata?
"Ne mogu da potvrdim to za tri ujutru. Ono što mogu da kažem, nikad nisi znao da li je trenirao pre timskog treninga ili ne. Ali te priče su delimično mit. On jeste bio neverovatan radnik, ali da neko konstantno spava tri sata i igra na tom nivou, meni je to teško da poverujem".

O BRAJANTU, ODOMU, MBENGI, PORAZU U FINALU...

Gasol, Radmanović i Brajant (©Guliver Images/AP Photo/Charles Krupa)

Da li je bio izdvojen od ekipe?
"Jeste. Recimo u avionu je sedeo pozadi, odvojen. Roni Turijaf je bio jedan od retkih koji je pokušavao da ga uključi u druženje. Generalno, bio je poseban i teško ga je opisati u potpunosti. Ako hoćeš da razumeš kakav je bio, pogledaj 'The Last Dance' o Majklu Džordanu, samo zameni lik i dobićeš Kobija".

Odnos sa Sašom Vujačićem?
"Nikada nismo bili bliski, iako smo sa istog govornog područja. Jednostavno, tako se namestilo".

A Luk Volton?
"Sjajan momak. Nije bio fizički dominantan, ali je imao izuzetno razumevanje igre. Takvi igrači često postanu dobri treneri, što se kod njega i desilo".

Kakav je bio Lamar Odom?
"Lamar je bio u svom svetu. Imao je teško detinjstvo i to je ostavilo posledice. Dok je igrao, to je bilo potisnuto, ali videlo se da postoje problemi. Iskreno, meni je neshvatljivo da liga ili klubovi ranije ne reaguju kada primete takve stvari".

Da li ste vi kao saigrači primećivali da ima problem?
"Moglo se primetiti da nije fokusiran, ali ne možeš uvek da znaš šta je razlog. Ima dosta igrača koji dođu na trening polupripit, ali odrade trening. Ako nisi u toj priči, ne možeš da razlikuješ da li je neko pijan ili pod uticajem nečega. Tek smo kasnije shvatili da mnogi koriste marihuanu, pre i posle treninga. Nama je to bilo nezamislivo, ali njima potpuno normalno".

🎁🎁🎁🎁🎁
Uđi u Mozzart Sport FAN ZONU. Čitaj, igraj, osvajaj!
🎁🎁🎁🎁🎁

Jel istina za Di Džej Mbengu da ne može da skapira neke stvari, da on sve radi mehanički?
"Vidi, Di Džej Mbenga je momak koji je imao neverovatno telo. Ali nažalost nije uspeo da ga iskoristi. Ne mislim da je mogao da bude Hakim Olajdžuvon, ali moglo je to da bude malo bolje. Ja ne volim da pričam loše o bilo kom saigraču, zato što svi mi imamo neke limite. On je uradio onoliko koliko je mogao u tom trenutku i to je bio njegov maksimum. Na kraju krajeva, igrao je u NBA ligi".

Hajde da pričamo o toj sezoni kada ste došli do finala. Izgubili ste samo nekoliko utakmica do tada, pa onda šest mečeva protiv Bostona. Šta se tu desilo?
"Mislim da smo napravili neke greške koje su nas koštale serije. Prvu utakmicu smo izgubili, oni su vodili skoro sve vreme. Pred kraj smo se približili, ali nedovoljno. To je ona utakmica kada se Pol Pirs povredio, izneli ga u kolicima pa se vratio i igrao kao da ništa nije bilo, to nas je malo poremetilo. Drugu utakmicu su nas dobili lakše. Vratili smo se u LA, dobili jednu, ali u sledećoj smo imali prednost pa se sve raspalo. Taj poraz za 3:1 nas je mentalno dosta pogodio. Posle toga je bilo jako teško vratiti se".

Da li se posle Kobijeve velike utakmice vratilo samopouzdanje?
"Pa jeste. Ali, trebalo je da dobijemo još dve u Bostonu, što je jako teško. Iskreno, oni su odigrali bolje i zaslužili su".

Kako se doživljava poraz u finalu, da li je to kao smak sveta?
"Jeste. Kad izgubiš ranije, lakše je. Ali kad dođeš do poslednjeg koraka i ne uspeš, to je baš ozbiljan udarac".

ODLAZAK U BOBKETSE, KARI, MEKGREJDI, LINSENITI...

Vladimir Radmanović u Šarlot Bobketsima (©AFP)

Kako je došlo do tvog izlaska iz rotacije u Lejkersima?
"Fil Džekson mi je rekao da neću početi utakmicu. Očekivao sam da ulazim kasnije, ali nisam igrao uopšte. To se ponovilo više puta i shvatio sam da sam ispao iz rotacije. Razgovarao sam s njim i rekao mi je da sam 'super', ali da imaju drugu opciju. To sam shvatio kao poruku da mi tu nije mesto. Posle sam rekao Miču Kupčaku da me razmotre za trejd ako bude prilike. Ali znaš ono 'pazi šta želiš'. Otišao sam u Šarlot Bobkets gde je bilo totalno rasulo. Posle Lejkersa, pune hale i atmosfera, a tamo skoro niko ne dolazi. Tada shvatiš da možda nije bilo loše ostati".

Koliko je trajao taj period bez minutaže?
"Otprilike mesec i po do dva. Igraš na kašičicu, nema kontinuiteta, ne znaš kada ćeš ući, to je jako frustrirajuće".

Da li si mogao da predvidiš kakav će Stef Kari postati?
"Ne može to niko da predvidi. Videlo se da ima ogroman talenat, ali niko nije očekivao ovakav nivo. Da jeste, bio bi prvi pik. Skauti su mu nalazili mane, visina, snaga, ali ih je sve demantovao".

A Džeremi Lin, popularni Linsanity?
"To niko nije mogao da predvidi. Bio je skroman, povučen, niko nije očekivao takav eksplozivan period u Njujorku".

Kakav je bio period u Atlanti, sa veteranima poput Trejsija Mekgrejdija?
"To je bila 'Lockout' sezona, mnogi su došli nespremni. Ali i pored svega, Mekgrejdi je imao neverovatan talenat. To što je radio s loptom, to nije naučeno, to je prirodno".

Da li ti nedostaje košarka?
"Da ne moram da treniram i da se oporavljam, igrao bih i sada. Košarka me je izgradila kao ličnost. I dalje volim da odem i šutiram, sada radim i sa sestrićem, pokušavam da mu prenesem znanje".

Imaš li neki poseban režim ishrane ili treninga?
"Ne. Moj metabolizam je takav, to mi je dao Bog. Pokušavam čak i da nabacim kilograme, ali ne ide".

Kakav savet daješ mladima?
"Prvo škola. Uvek to govorim. Mnogo faktora mora da se poklopi da bi neko uspeo u sportu, a vrlo mali broj uspe. U 21. veku je greh ostati neobrazovan. Ako postoji šansa za sportsku karijeru - super. Ali škola ne sme da se zapostavi", zaključuje Radmanović razgovor za NBA Mozzart Podkast.

NBA PLEJ-IN

Sreda:

01.30 (1,55) Šarlot (13,0) Majami (2,75)
04.00 (1,70) Finiks (12,5) Portland (2,40)

Četvrtak:

01.30 (1,85) Filadelfija (12,5) Orlando (2,15)
04.00 (1,50) LA Klipers (13,0) Golden Stejt (2,95)

NBA PLEJ-OF

Subota:

19.00 (1,40) Klivlend (14,0) Toronto (3,35)
21.30 (1,50) Denver (13,0) Minesota (2,95)

Nedelja:
00.00 (1,60) Njujork (13,0) Atlanta (2,60)
02.30 (2,75) LA Lejkers (13,0) Hjuston (1,55)

19.00: Boston - pobednik meča Filadelfija - Orlando
21.30: Oklahoma - pobednik finala plej-ina

Ponedeljak:

00.30: Detroit - pobednik finala plej-ina

*** Kvote su podložne promenama