Vuci sa Kavkaza, duge ruke mršavog Isusa i drugačija ravnoteža u evropskoj košarci

Svako praćenje velikih turnira ima svoje "jesam ti rekao" situacije. Toliko se razgovara i piše, predviđa, pogađa i izmišlja, da ponekad mora i da se pogodi. Na ovom mestu smo vam posle pobede Gruzije protiv Španije na otvaranju Evrobasketa, najavili da će biti povoda da se piše o Gruziji i kada turnir odmakne. I neka bude da je to bilo zrno za ovu ćoravu koku.

Reprezentacija Gruzije predvođena Aleksandrom Džikićem sa klupe zabeležila je veliku, važnu istorijsku pobedu, u osmini finala Evrobasketa, savladavši favorizovanu Francusku rezultatom 80:70. I da nije bilo utakmice odigrane u poslednjem terminu u subotu, to bi svakako bio najjači utisak ove faze takmičenja.
"Ne razumem šta je pitanje", brecnuo se Aleksandar Džikić na pitanje novinara veruje li da bi sada posle ovakve pobede mogao da dobije priznanje i na evroligaškom nivou.
"On već ima priznanje", preuzeo je mikrofon Toko Šengelija. "Ljudi iz sveta košarke znaju kakav je on trener. On ne traži priznanja, ali svi znaju koliko je dobar. I da, mogu da ga zamislim da vodi evroligaški tim ove sezone, prošle sezone, naredne..."

U četvrtfinalu će igrati protiv reprezentacije Finske koja je u subotu uveče pobedila Srbiju rezultatom 92:85. Kraj opisa.

(©Fiba)

Tako se uspostavlja neka vrsta drugačije ravnoteže u evropskoj košarci. Ravnoteže u kojoj Španija nije prošla grupu, Francuska se nije dokopala četvrtfinala (to se njima zajedno nije dogodilo četiri pune decenije), a Srbija dva Evrobasketa zaredom na mine staje u osmini finala.

Zato će u jedno polufinale Gruzija ili Finska, a svoje mesto u osam najboljih reprezentacija ponovo je pronašla Poljska.

Iako se mučila. Zapravo, većina reprezentacija koje su slovile za favorite u ovoj fazi takmičenja, suočila se sa vrlo čvrstim otporom. Sve je počelo sa Turcima i Šveđanima, u matineu, zbog kog je Erginom Ataman držao govorancije na konferenciji za štampu i opet isterivao pravdu. Život sa Dimitrisom Janakopulosom ostavlja posledice. Švedska je iskoristila sve ono na šta se Ataman žalio i do poslednjeg minuta držala Turke u šahu. Do te mere da je Šejn Larkin posprdno prokomentarisao da je Švedska bila teži rival nego Srbija.

Nemci su takođe morali dobro da se pobiju sa Portugalcima, iako prvi pogled na rezultat ne govori tome u prilog. Ipak, Portugalci su jako dobro odolevali tri četvrtine, da bi u poslednjoj sve otišlo dođavola.

Slično se desilo i reprezentativcima Bosne i Hercegovine, koji su protiv Poljske imali i dvocifrenu prednost, da bi nekoliko minuta pre kraja konačno klonuli i pod uticajem teške povrede koju je doživeo Džon Roberson.