Kako protiv crnih minuta, ima li života bez šuta i da li se rešenje nalazi na tržištu?

Kada bi se na jednom mestu secirali i analizirali porazi Crvene zvezde u Evroligi, u tri od četiri slučaja videli bismo identičnu strukturu. Juče Monako, pre toga Fenerbahče u Istanbulu i CSKA u Moskvi. Crvena zvezda je sve tri utakmice izgubila u igri debljih živaca. I to nije novost. Nešto slično dešavalo se i prošle sezone, kada su kroz prste košarkašima Crvene zvezde prošli, primera radi, Fenerbahče, Asvel, Zenit i Bajern u Beogradu.

Da se ne vraćamo na period pre leta jer je to u današnjim košarkaškim okvirima daleka prošlost, zajednički imenilac nabrojanih poraza jeste - nedostatak individualnog kvaliteta u šutu. Pogledamo li najsvežiji primer, Crvena zvezda nije na pravi način iskoristila Monakova tri i po minuta čiste napadačke krize. Od pogotka Donatasa Motiejunasa do trojke Majka Džejmsa koji je do tog momenta imao samo “karijevski“ hitac gotovo s ivice logoa na centru i svojim odlukama više gurao Zvezdu ka pobedi, Zvezdini košarkaši imali su dve uspešne akcije. Kod obe je asistent bio Dejan Davidovac – prvo za polaganje Majka Cirbesa posle improvizovane akcije koja se srećno završila, te kada je Nikola Kalinić još jednom pametno napao Danila Anđušića na niskom postu i pogodio.

Četvrtak, 20.30: (1,20) Olimpija Milano (19,0) Crvena zvezda (5,00)

Na sedam Monakovih promašaja iz igre u pet različitih poseda Crvena zvezda je “odgovorila“ sa izgubljenom loptom Davidovca, pa Kalinićevim neuspešnim pokušajem za tri iz otvorene pozicije gde je Dobrić pokupio ofanzivni skok i promašio zicer dok je lopta neodlučno “šetala“ po obruču. Samo nekoliko sekundi kasnije i najbolji strelac Nejt Volters propustio je šansu da umanji rezultat iz neposredne blizine koša posle čiste kontre.

Igrala se u tim momentima, blago rečeno, nekontrolisana košarka, ali baš u takvim situacijama i uzalud potrošenim napadima jasno se pokažu nedostaci, pre svega odsustvo koncentracije i hrabrosti. Može i sada, kao i svaki put dosad, da se govori o umoru Zvezdinih košarkaša, ali u ovakvim sitnicama se prepoznaju pobednici i oni kojima kraj tog pojma stoji prefiks “zamalo“.

Kada je Crvena zvezda konačno uspela da stigne na poen zaostatka Monaku se ukazao Majk Džejms, čija je trojka delovala potpuno demorališuće. Zvezda je sledeća četiri poseda “prodala“ bez ispaljenog metka, u međuvremenu je Alfa Dijalo pogodio dva slobodna bacanja, a nije pomoglo ni kada je Džejms zbog prigovora sankcionisan tehničkom. Kalinić jeste pogodio slobodno bacanje, ali se dodatni napad završio velikim promašajem Dobrića posle naskoka na liniji slobodnih bacanja. Da skratimo, Crvena zvezda je u završnih pet minuta utakmice pogodila samo JEDAN šut iz igre, preko Voltersa. Jedan.

Ostin Holins (©MN Press)

Ako vratimo film samo na završnicu utakmice u Moskvi, pojaviće se sličan problem. Od Voltersovog dobrog čitanja situacije i poklona koji je dobio od Vila Klajburna za 71:69 na nešto manje od četiri i po minuta do kraja šampion Jadranske lige je do poslednjeg zvuka sirene rešio DVE situacije. I to kada je CSKA već overio pobedu. Nikola Ivanović sa tri metra na isto toliko sekundi pre kraja, posle čega je Kalinić takođe pročitao Klajburna i pogodio trojku za konačnih 78:76. Do tog momenta za četiri minuta Ostin Holins je preterao u želji da ispadne heroj pa je tri poseda potrošio, da bi se na njegove promašaje nadovezali Ivanović i Kalinić. Za isto vreme CSKA je realizovao četiri napada i ukazala se ta jasna razlika u kvalitetu.

Što se gostovanja u Istanbulu tiče, Crvena zvezda je sve uradila kako bi stigla na posed do vođstva, ali je dvaput nedostajala dobra odbrana za preokret. Ispaljeni ćorci poput Kalinićevog ili Ivanovićevog u takvim završnicama iskusne ekipe znaju da kazne, kao što je protiv Fenera to uradio Nando de Kolo sa pet vezanih poena u kratkom vremenskom intervalu.

Propuštena šansa u Monaku, Zvezdine napadačke muke postaju hronične

Podsetimo, protiv Igokee Crvena zvezda je za celo poluvreme u kojem je domaćin napravio razliku od 22 poena imala samo jedan pogodak van granica reketa, dok su se u derbiju sa Cedevitom Olimpijom šuterski problemi javili na početku, da bi kasnije pametnim izborom situacija i pravilnom utrošnjom energije stvari došle na svoje. Samo nekoliko dana kasnije Zvezda je protiv Albe u intervalu od deset minuta između prve i druge četvrtine bila na samo JEDNOM pogotku iz igre, uz po devet promašaja i prodatih lopti... Nemački šampion je tada serijom 19:2 došao do prednosti na kojoj je “jahao“ do kraja utakmice. Šta znači vera u šut i mirnu glavu videlo se prošlog vikenda u Baru, kada su najvažniji pokušaji ulazili. Ali, Jadranska liga i Evroliga su dva sveta.

Ima li za Crvenu zvezdu života u Evroligi bez šuta? Ideja Dejana Radonjića da stvori košarku drugačiju od svega što je iznedrila moderna era je dobra, ali u uputstvu za upotrebu jasno piše da je za pravilnu izvedbu potrebno da rotacija bude kompletna (čitaj: da su svi igrači zdravi). Crvena zvezda taj benefit nema, niti će još neko vreme. Čak i da su svi na broju, Zvezdina "jednoličnost" rostera gde su mahom svi igrači zadatka preti da postane ozbiljan problem u budućnosti. Kvinsi Miler je pojačanje kakvo se pogodi, narodski rečeno, jednom u sto godina, ali je i u svom iskakanju iz šeme bio "Jin" Zvezdinom "Jangu". Jedinstven je bio slučaj Bobana Marjanovića i takva dominacija pod koševima teško će da se ponovi. Ova Crvena zvezda samo konstrukcijom možda najviše podseća na onu iz takmičarske 2016/17, jer su razlike zaista velike...

Dvojica najiskusnijih – Lazić i Simonović (©MN Press)

U vremenu kada je šut za tri poena sve, statistika kaže da je Crvena zvezda na poslednjem mestu Evrolige po broju ubačenih lopti s distance – jedva 5,7 na 22 pokušaja. Poslednja je i po procentu uspešnosti – 25,7 odsto. Procentualno najefikasniji Zvezdini trojkaši su – Marko Simonović sa 37,5 odsto (3/8) i Branko Lazić sa 33,3 odsto uspešnosti (2/6). Od igrača sa dvocifrenim brojem uzetih šuteva Ognjen Dobrić je na 13,6 odsto (3/22), Ostin Holins na 27,3 odsto (6/22), Nikola Ivanović na 27,8 odsto (5/18), Nikola Kalinić na 29,2 odsto (7/24) i Nejt Volters na 31,8 odsto (7/22).

Crvena zvezda ima treći najslabiji učinak u fazi napada – 67,6 poena u proseku. Žalgiris (67,3) i Uniks (66,2) gledaju Zvezdi u leđa, a jedino još Zenit iz Sankt Peterburga (68,8) nije uspeo da premaši granicu od 70 poena. Crvena zvezda trenutno protivnicima dozvoljava nepun poen više (68,5) od onoga što ubacuje. I to u svakom smislu kvari utisak o odbrani koja je "pojela" Makabi, Žalgiris i držala CSKA u egalu svih 40 minuta. Estetika ne igra apsolutno nikakvu ulogu i o istoj ne vredi raspravljati. Rezultati se samo računaju.

Srećom za Crvenu zvezdu, tek je prošao prvi mesec sezone. Ostalo ih je još osam. Ali Zvezdine muke u napadu i sa šutem su realni problemi o kojima treba pričati i ne smeju da postanu "slon u sobi". Jer ako se bude izbegavalo sagledanje očiglednog, lako bi trenutna situacija mogla da se pretvori u pravu agoniju.

Da li se rešenje nalazi na tržištu? Nezvanično se može čuti da Crvena zvezda prati dešavanja posle rezova po završetku NBA predsezone, svako ime se do detalja skenira, analizira kako bi se pogodio kapitalac koji može da napravi razliku.

Ovaj tim ima kvalitet i nije uspeo za ovih mesec dana da pokaže šta sve može jer se igrači nalaze u začaranom krugu povreda i preopterećenja iz kojih dolaze novi problemi...