Slučaj Stefana Lazarevića - dokaz da se rad, trud i upornost isplate

Skupljajući razmišljanja i zapise za života, srpski nobelovac Ivo Andrić je u svojoj knjizi "Znakovi pored puta" izneo niz mudrosti, zapažanja i korisnih saveta. Jedan od njih glasi:

”Samo se radom ili hrabrošću može postići ugled među ljudima, prisiliti ih ne da vas vole i nagrade, ali svakako da vas cene i poštuju”.

Ako bi posle jučerašnje pobede u Tel Avivu neko komotno mogao da se pronađe u ovim rečima, onda je to bez ikakve sumnje - Stefan Lazarević. Partija nekadašnjeg kapitena juniora Crvene zvezde privukla je izuzetnu pažnju košarkaške, a pre svega zvezdaške javnosti jer nije mala stvar kada najboljeg igrača Makabija i zvanično najkorisnijeg igrača prvog kola Evrolige Skotija Vilbekina isključi iz igre do te mere da se njegov uticaj na rezultat gotovo i ne oseti. Kada se pogleda statistika imao je Vilbekin sasvim respektabilno šutersko veče sa šest pogodaka iz deset pokušaja za tri, ali odluka Dejana Radonjića da s Lazarevićem krene na jednog od vodećih šutera i igrača Evrope dovoljno govori o fenomenu uzajamnog poverenja. Trenera u njegove mogućnosti i njega u ono što zna i ume. Takvo poverenje je zahtevalo isplatu kakvu je momak iz Batajnice servirao kroz sve što je viđeno u domu Ponosa Izraela. Samim tim doveo je sebe u poziciju da se o njemu na početku nove sezone govori s posebnim akcentom.

Kupujmo domaće

Zasluženo je pobrojao simpatije i vratio nadu u kvalitet domaćeg proizvoda. Iako ga čeka dug proces za dokazivanje, rad i dalji napredak. Nejt Volters jeste odigrao verovatno najbolju utakmicu u Crvenoj zvezdi, Nikola Kalinić još jednom demonstrirao klasu, a Luka Mitrović sve ono što bi i mnogo ranije da ga nisu zadesile one dve strašne povrede, ali Stefan Lazarević je svojim primerom pokazao koliko vredan rad i trud dobro mogu dobro da se naplate. Ne u novčano - mada i to će doći ako nastavi istim ritmom kroz sezonu -, već kroz osećaj unutrašnjeg zadovoljstva i spokoja. Lazarević nije mogao da dobije jasniju smernicu kako bi trebalo da teče njegov dalji košarkaški rast, odnosno kako najbrže da nadomesti izostanak s parketa u trajanju od 22 meseca, koliko je trajala njegova borba, oporavak od povrede prednjeg ukrštenog ligamenta.

"U odnosu na iskustvo koje sam imao kada sam došao u Zvezdu s 21 godinom, sada je mnogo drugačije. Prošao sam kroz neke stvari, neke i teške, ali radim, trudim se i crpim energiju iz toga. Očvrslo me sve to jako, zahvalan sam što uopšte imam mogućnost da istrčim na teren, da se zagrevam, budem u prilici da igram. Kada dugo odsustvujete, kada ne znate da li ćete da se vratite...morate da imate veliku zahvalnost. Sve što dođe – veliki je plus", govorio je Lazarević posle trijumfa nad Splitom na otvaranju sezone, kada je odmah po ulasku na parket vezao devet poena i izveo Zvezdu na put ubedljive pobede.

Stefan Lazarević (©Star Sport)

Teško je iz ove perspektive govoriti o tome koliko je fizički, a pogotovo psihički teško izneti teret najteže sportske povrede i toliko dugog oporavka, ali ako je neko izašao kao čist pobednik onda je to Stefan Lazarević. Svako ko je imao priliku da radi sa njim, deli svlačionicu ili utka svoje trenersko znanje u njegov igrački razvoj, reći će da je Lazarević radnik kakav se retko viđa. Od dana kada je iz Batajnice putovao autobusom do Železnika dvaput dnevno kako bi išao u školu i trenirao, dok se učenje svodilo na vreme provedeno za sedištem u putu od tačke A do tačke B, pa sve do uspešnog izlaska iz teškog perioda karijere, do povratka u Crvenu zvezdu i partija kojim puni svoj portfolio, Lazarević je neprestano rastao i dokazivao svoj talenat, usresređen na težak i pošten rad, koji je sada počeo da daje plodove. Bio je svojevremeno nagrađen kapitenskim žigom, među najtalentovanijim igračima svoje generacije i sada je uspeo da se izdigne u najjačoj konkurenciji. Sada želi više.

I sam je nedavno priznao da mu je zadatak da “saigrači steknu poverenje“ u njegove kvalitete, te da veliko olakšanje predstavlja to što je od prvog dana povratka u matični klub dobio otvorenu podršku saigrača, trenera Radonjića i kompletnog stručnog štaba.

“Mnogo problema se javilo tokom rehabilitacije. Neki igrači su se posle iste povrede vraćali na teren nakon sedam, osam meseci, a moja pauza je trajala čak godinu i deset meseci. Bilo je momenata kada sam bio potpuno u minusu. Ali, nekako me je inat održavao. Možda to nije dobro, ali kroz glavu mi je stalno prolazilo da moram da se vratim na teren i pokažem da sam uspeo da se izborim sa ovim. Da pokažem onima u koje sam izgubio poverenje, da ja to mogu… Srećom, upoznao sam ljude koji su mi pomogli kad je bilo baš teško. Uspeo sam da izguram sve uz pomoć porodice, prijatelja, devojke i ljudi sa kojima sam sarađivao”, rekao je Lazarević u intervjuu za portal 24sedam i dodao:

“Vlada Jovanović mi je dao šansu protiv Krke, iako nisam možda bio u stanju da igram i pomognem ekipi. Dao mi je priliku da osetim teren i tu utakmicu nikada neću zaboraviti. Bilo je teško sve to što se desilo, jer sam razmišljao često o činjenici da godine prolaze. Napunio sam 22, pa onda i 23, usput sam računao koliko bi mi značile dve godine više u kontinuitetu igranja, da povrede nije bilo. Sa druge strane, moram da kažem da je povratak na teren moja najveća životna pobeda. I pored svih problema, i pored toga što je usporen moj razvoj, sve ovo mi je dalo ogromnu mentalnu snagu koja može u budućnosti samo da mi pomogne. Ovo je veliko iskustvo, bitna životna škola, a sve što sam naučio mislim da će mi samo koristiti. Želim da igram dugi niz godina, da dostignem nivo koji sam zacrtao, da brinem o svom telu”. 

Sada se govori o tome da je Stefan Lazarević ono što je Nemanja Dangubić bio pod Radonjićevom komandom u prvom trenerskom mandatu trofejnog stručnjaka - čovek za specijalne zadatke. Svoj prvi veliki posao u odbrani protiv nimalo jednostavnog takmaca odradio je tako da je verovatno premašio realna očekivanja navijača. Struka je i pre utakmice bila uverena da je Lazarević spreman da izađe Vilbekinu na crtu i pokaže zube. Usput je stigao da skupi i šest poena uz perfektnih 3/3, četiri ukradene lopte, tri skoka i dve asistencije za indeks korisnosti 13. Uz gotovo impozantan podatak da je +/- parametar iznosio 25, čime malo koji igrač u Evropi može da se pohvali posle gostovanja u Tel Avivu. Sve to jasno pokazuje koliko se Stefan Lazarević zapravo savršeno uklapa u model košarke po viziji Dejana Radonjića i zašto je uopšte ponovo u crveno-beloj opremi.

Radonjić: Svi odigrali dobro, Volters nikad bolje

Lazarević je trenutne kadrovske probleme u Zvezdi iskoristio da sebe predstavi u pravom svetlu, s namerom da svoj status i minutažu zacementira u narednim sedmicama i mesecima, kada se očekuje da klupa bude duža. Možda je uoči početka sezone u očima šire javnosti izgledao kao neko ko će samo da popuni broj, ali svako ko poznaje Lazarevića reći će vam da "mrvicama" nikada neće biti zadovoljan.

To je sada valjda svima jasno...