Kritična kota 128

Eksploatacija najrazličitijih mogućih fraza, do granice istrošenosti, odavno je postala zaštitni znak rukovodilaca i trenera Partizana. Jedino se u vreme šestogodišnje vladavine srpskim fudbalom niko u Humskoj nije osmelio da izgovori dve sasvim obične reči:

"Pogrešio sam".

Kad bi priznali da nisu uvek vukli pametne i(li) isplative poteze, možda bi im navijači, kao u poslovici, oprostili polovinu štetnih odluka vezanih za procene igrača, jer su tako doveli klub u situaciju da plaća i one momke čiji je doprinos trofejima simboličan.

Detaljnim uvidom u dokumentaciju došlo se do podatka da je od leta 2007. do danas Partizanom prodefilovalo tačno 128 RAZLIČITIH igrača (večina ih ostajala po nekoliko sezona, pa ih godišnje bude prosečno po 40). Međutim, samo neki od njiih su vukli Parni valajk napred, dok se veći broj šlepao i popunjavao biografiju zahvaljujući potezima boljih od sebe.

Kada se pogleda dugačka lista ko je sve oblačio crno-beli dres, dođe čoveku da se zapita: kako je moguće da oni koji su ih dovodili baš toliko omaše u proceni? Opravdano se može postaviti pitanje koliko su stvarno za uloge sportskih direktora bili stvoreni Ivan Tomić, Mladen Krstajić i Ljubiša Tumbaković, ima li njihov naslednik Albert Nađ pravo na grešku i da li su sva sedmorica trenera u eri sustizanja Crvene zvezde po broju titula toliko kvalitetni kakvim ih smatraju?  U nekim slučajevima bile su im potrebne godine da odgonetnu jesu li pojedinci kalibar da nose dres Partizana.

Direktorima i trenerima kluba sa Topčiderskog brda u modernom dobu može se staviti plus na odabir igrača poput Zorana Tošića, Almamija Moreire, Lamina Dijare, Antonela Žuke, Gabrijela Klea, Radosava Petrovića... Ali, čime li su se rukovodili kad su dovodili, recimo, N’Gambija, Zaima, Galešića, Ćetkovića, Lakića, Stevića, Vašingtona, Kamberovića, Adiju... To je za ozbiljno ispitivanje njihovog fudbalskog kredibiliteta.

Razumljivo, u svakom poslu može (i mora) da se pogreši, međutim, ne deluje ni rezonski da se igrači gomilaju do nepodnošljivih razmera, da ih klub plaća, a oni odigraju po poluvreme. Neki ni toliko.

Evo kako je počelo...

Ivan Tomić je nasledio u fotelji sportskog direktora Nenada Bjekovića, prihvatio veliku odgovornost, doveo tri kvalitetna stranca (Žuka, Dijara, Moreira), osvojio dve duple krune i možda bi mogao da se smatra najuspešnijim, da nije imao i takve „ispade“ da angažuje „dva afrička čuda“, Zaima i N’Gambija (pričalo se da su među najskupljim igračima tima, a učinak na terenu bio im je užasan), Vješticu, Ednilsona, Uga, Stevića, Vašingtona, Vujovića, Perića... Hvatali su se i Grobari za glavu dok su gledali takve „asove“. Isto tako, deluje simptomatično da u radu sa njima tadašnji trener Slaviša Jokanović nije uspeo ništa da popravi, pa se može diskutovati da li je sve do skromnog kvaliteta fudbalera ili trenera.

Kad su Tomić i Jokanović, pod pritiskom klupskih struktura (predstavljeno kao sporazumni raskid), napustili Partizan, uloga trenera dodeljena je Goranu Stevanoviću. Plavi, doduše, nije imao Bog zna kakav budžet za novajlije, ali je verovatno mogao da odabere bolje od Mijića, Kamberovića, Davidova i Stankovića. Nijedan od njih nikad nije imao ozbiljnu rolu u Humskoj.

I onda dolazimo do najvećeg apsurda svih ovih godina: da je Partizan najbolje prolazio kad je najmanje trošio. Leta 2010, kad je za poslove u prelaznom roku bio zadužen Albert Nađ, formirana je ekipa za kasniji plasman u Ligu šampiona i možda je tu bilo najviše pogodaka (Stojković, Savić, Iliev, donekle Kamara...), ali veliko je pitanje da li se isto može reći za dolaske Stevanovića, Kizita i ostalih...

Naredni prelazni rok pamti se i po još jednom izumu ovdašnje fudbalske scene, da igrače ne dovodi čovek koji je za to zadužen (Albert Nađ u ulozi koordinatora), već predsednik Dragan Đurić lično. Lično se postarao da na terene Superlige privuče Prinsa Tejga i Dominika Adiju, ali je i tu bio polovično uspešan.

O tome kako je radio Mladen Krstajić možda najslikovitije govori anegdota da je bivši trener crno-belih Avram Grant posle nekoliko treninga pitao ljude u „Zemunelu“ da li su Eduardo Pašeko i Anderson Markeš stvarno Brazilci i kako je moguće da na njih dvojicu potroši skoro dva miliona evra? Mit o Krstajiću kao heroju u očima Grobara ruše i dolasci Vladimira Jovančića, Aleksandra Rankovića, Nemanje Rnića, Davida Mange... Svi su napustili klub najkasnije 12 meseci posle gromoglasnih dolazaka.

Ni najtrofejniji trener u istoriji Parnog valjka Ljubiša Tumbaković i njegov saradnik na mestu šefa struke Vladimir Vermezović nisu se proslavili u odabiru igrača. O tome je već ispredano naširoko.

Najvećim problemom se, ipak, čini to što je odgovorima u Humskoj potrebna čitava večnost da procene da li je neko za Partizan ili ne. Tako su u prvom timu već tri i po godine Darko Brašanac i Vojislav Stanković, golman Živko Živković je duplo više vezan profesionalnim ugovorim, ali se selio na pozajmice, Dejan Babić započinje treću sezonu, znajući da će teško do prvog tima.

I niko nema hrabrosti da tim momcima saopšti jesu li za Partizan ili ne. Da znaju na čemu su. Ovako su i oni prepušteni sami sebi, povremeno dobiju šansu i platu i nikad precizan odgovor kada se povede priča o njihovom statusu.

Došlo se do kritične tačke da desetine fudbalera defiluje Humskom kao korzoom, da njihova primanja opterećuju ionako skroman budžet Partizana i da rukovodioci i(li) teneri nemaju srca da im kažu da nisu baš toliko kvalitetni koliko su pretpostavljali. A niko od njih da stavi prst na čelo i javno kaže: „to je moja loša procena“.

Zato je i pred sadašnjim najisturenijim članovima sportskog sektora, Albertu Nađu i Vuku Rašoviću, delikatan zadatak: da naprave rez, ma koliko boleo, saopšte javnosti istinu ko iz ovog kadra zaslužuje da igra u Partizanu, ostale pošalje na pozajmice ili sa njima raskine ugovore. Makar i na štetu kluba.

Ako to ne učine, rizikuju da na polovini sezone (u slučaju kartona ili povreda) dođu u poziciju da zavise od fudbalera za koje su i sami svesni da ne mogu da im pomognu.

---------------------------------------------------------------------------------------------------

SIGURICA SA POVRATNICIMA

Jedino gde rukovodioci i treneri Partizana nisu grešili, kada je reč o željama u gotovo svakom prelaznom roku, jesu povratnici. Odluke da u Humsku vrate Nenada Đorđevića, Mladena Krstajića, Sašu Ilića, Radišu Iliča, Marka Lomića, Ivicu Ilieva, Milana Smiljanića... pokazale su se kao opravdane, jer je svako od njih potezima na terenu i u svlačionici gurao Parni valjak napred.

Sa Fejsom radila trojica trenera, da li je postao igrač?

Još se spore Grobari da li je Ljubomir Fejsa bio pravi izbor Partizana. Njega je leta 2008, posle mukotrpnih pregovora sa gazdom Hajduka Nikolom Džombom, doveo Ivan Tomić, ali ni danas nije jasno da li je time napravio dobar potez.

Fejsa je u Humskoj proveo tri godine, sa njim su radili Slaviša Jokanović, Goran Stevanović i Aleksandar Stanojević. Međutim, da li je napravio karijeru kakvu su mu predviđali i ako nije – ko je na to uticao – velika je dilema.

DVA MEČA, PA ČETIRI GODINE POZAJMICA

Kako se radilo u Partizanu može da ilustruje i primer Milana Perića. Nekadašnji špic Hajduka iz Kule redovno je mučio crno-bele u prvenstvenim susretima, ali kad je doveden u Humsku nigde ga nije bilo.

Odigrao je dva meča za prvi tim i onda se četiri godine seljakao po pozajmicama (Jagodina, Nafta, Mladi radnik, Metalac..), a za sve to vreme deo primanja regulisali su mu upravo crno-beli. Čija je to greška?

-------------------------------------------------------------------------------------------------------

KO JE SVE BIO U PARTIZANU POSLEDNJIH ŠEST GODINA...

2007/2008: D. Božović, Radosavljević, Ž. Živković, M. Božović, Rukavina, Ćirković, Lakić, M. Jovanović, Mihajlov, I. Babić, N. Đorđević, Obradović, Lazevski, Rnić, Vještica, Sikimić, Bosančić, Brnović, Ćetković, N. Mitrović, Zajić, Ednilson, Radovanović, Žuka, Knežević, Đ. Lazić, Nen. Marinković, Neb. Marinković, Aganović, O. Stjepanović, Marović, Maletić, Moreira, Tošić, Dijara, Jovetić, Čadikovski, Lazetić, S. Stjepanović, Veselinović, Ugo, Markovski.

2008/2009: D. Božović, M. Božović, Radosavljević, Ž. Živković, Miljković, Brežančić, N. Đorđević, Gavrančić, M. Jovanović, Knežević, Kosorić, N’Gambi, Obradović, Lazevski, Sikimić, I. Stevanović, Stević, Branković, Lazarević, Fejsa, Žuka, N. Mitrović, Ljajić, Zaim, Marčeta, S. Stjepanović, Moreira, R. Petrović, Tomić, Bogunović, Nen. Marinković, Vašington, Dijara, B. Ilić, Vujović, Perić, Paunović.

2009/2010: D. Božović, M. Božović, Radosavljević, Kamberović, Miljković, S. Stevanović, Knežević, Brežančić, N. Đorđević, Krstajić, M. Jovanović, Krneta, Stanković, Lazevski, Lomić, Branković, B. Jovanović, Davidov, Fejsa, S. Ilić, Mijić, Moreira, R. Petrović, Brnović, Brašanac, Popara, Nen. Marinković, Tomić, Vujović, Kleo, Dijara, B. Ilić, Vašington, Perić.

2010/2011: R. Ilić, Stojković, Radosavljević, Ž. Živković, I. Stevanović, Miljković,  S. Stevanović, M. Jovanović, Krstajić, Nastasić, Savić, Stanković, Kizito, Lazevski, Brežančić, R. Petrović, Smiljanić, Brašanac, Kamara, Fejsa, S. Ilić, Babović, Moreira, Tomić, Marčeta, Galešić, Nen. Marinković, Vukić, Adija, Bogunović, Boja, Kleo, Tejgo, Iliev, M. Šćepović, Dijara.

2011/2012: R. Ilić, N. Petrović, Stojković, Ž. Živković, Aksentijević, Miljković, Ranković, Kamberović, Anderson, Ivanov, Savić, Ostojić, Rnić, Stanković, Lazevski, Volkov, Kizito, Babić, Babović, Davidov, S. Ilić, Jojić, Ivković, Kamara, Manga, S. Marković, Ninković, Smiljanić, Tomić, Vukić, Dijara, Eduardo, L. Marković, M. Šćepović, Vašington, Jovančić.

2012/2013: R. Ilić, N. Petrović, Stojković, Ž. Živković, Aksentijević, Pauljević, M. Živković, Miljković, Ivanov, Tomašević, Zonjić, Pajović, Ostojić, Sretenović, Stanković, Lazevski, Aškovski, Kamara, Brašanac, D. Babić, Davidov, Manga, Eliomar, Vukić, S. Ilić, Jojić, Lovre,  Knežević, Luka, S. Marković, Ninković, Smiljanić, A. Živković, Pantić, Tomić, F. Marković, Kojić, L. Marković, A. Mitrović, M. Šćepović, S. Šćepović, Zabija, Trujić, Eduardo.

Piše: Aleksandar Joksić
aleksandar.joksic@mozzartbet.com