PARTIZAN I LEONARDO: Opcija 1 - ćuti i igraj! Opcija 2 - idi odmah! Opcija 3 - ostani još malo! (ANKETA)

Izazov veći od Lige šampiona. Rešiti problem sličan onom zabeleženom posle poslednjeg učešća u eliti. Tad su crno-beli gledali kako da se obračunaju sa Almamijem Moreirom, a sad (ne) znaju šta da rade sa Leonardom da Silvom Sozom.

Brazilac ih je direktno napao, oni neće javno da mu vraćaju, pozivajući ga na poštovanje ugovora i sve podseća na period iz januara 2011. kad je Dr Mo neslavno završio slavnu epizodu u Humskoj 1. Taj usud da se igrač plemenitog kova i Partizan svađaju opet je aktuelan i predstavlja glavnu temu u danu kad bi trebalo da se razrađuje plan za treće kolo kvalifikacija.

Preča posla imaju na Topčiderskom brdu: da raščivijaju čvor koji bi - ako odluče da ga seku - nekom mogao i da naudi: Partizanu, igraču, navijačima?

SPORTSKI UGAO: PRIMERI IZ MADRIDA, ZAGREBA I MILANA

Sa sportske strane, za Partizan bi najbolje bilo da sačuva najboljeg igrača. Da ne pita koliko košta. Već da gleda šta s njim može da dobije. Čak i da nije samo novac - a jeste, jer ne igra dečko fudbal za Partizan zato što ga je tata u mladosti vodio na stadion JNA, nego da zaradi - postoje zagovornici ideje da se Leu svaki zahtev udovolji, pošto je na praktičnim primerima dokazao da garantuje uspeh. Takvi će posegnuti za obrazloženjem: davao je golove u derbijima, vodio ekipu sa Urošem Đurđevićem do duple krune, potegnuće argument da je fudbalsku nadmoć u odnosu na ostatak ekipe iskazao na prvoj zvaničnoj utakmici nove sezone. Možda nije korektno prema ostatku tima, međutim, svi - od Filipa Kljajića do Đurđevića - shvatili su da bez Brazilca ne liče ni na pristojnu ekipi. Prosečnu, možda.

Tih prvih 45 minuta, dok je Leo sedeo na klupi, crno-beli su bili užasni, nekreativni, tromi, zbunjeni. Kad se on pojavio na terenu proigrao je i Partizan. Jedan potez, drugi, treći. Gol. U tom delu igre, pobio je i mišljenje onih koji smatraju da su njemu pripreme potrebne, jer je znalac. Čovek poteza. Ideje. Došao je praktično s plaže, 20 dana kasnio za ekipom, a izgledalo je kao da je 20 dana ispred nje. Skinuo papuče i pokazao ono što drugi ne mogu.

Oseća ti on. Zato i traži novac. Milion - milion. Isključivo sportski, pa i ekonomski, uprava bi mogla da se „otvori“. Ako je čak i više novca spremila za Sejdubu Sumu, već su se pojavile ideje u kojima se savetuje da je bolje prebaciti sredstva na račun čoveka naviknutog na okolnosti u i oko kluba, život u Beogradu i zahteve Paritzana. Leonardo je pokazao da garantuje golove. Da li će ih dati, levom, desnom, iz slobodnog udarca ili jedanaesterca (ako mu dozvole Đukić i Đurđević) manje je bitno. Uvek pronađe način. Za razliku od, na primer, Leandrea Tavambe. Četiri zicera ne behu mu dovoljna da loptu prebaci preko crte. Dok se za Sumu samo pretpostavlja da bi mogao, ne i da će biti uspešan, Leo je već sad to. Uspešan.

Čulo se sinoć na stadionu:
„Za okvire ovdašnjeg fudbala on je ono što je Kristijano Ronaldo u Realu - najbolji igrač“.

Kad najbolji igrač, makar se zvao i CR7, zaplače - doslovce je kukao Portugalac pre četiri godine, ronio suze po medijima, pričao kako je nesrećan u Madridu - pojavi se predsednik, istrese na sto džak para i Ronaldo postane srećan. Postane bolji nego što je bio. Garantuje titule. Otad je osvojio tri Lige šampiona. U svakom finalu bio strelac.

Ako hoćete na balkanskim prostorima, sve je jasno na primeru El Arabija Sudanija. Alžirac u zagrebačkom Dinamu zarađuje onoliko koliko Leonardo zahteva (iako ovaj priča da nije tako, budite sigurni da jeste). Mamić mu daje. Razlog: napadač mu obezbeđuje i golove i asistencije. Garantuje, vala, i plasman u grupnu fazu UEFA takmičena. Dve Lige šampiona, dve Lige Evrope.

Imamo i suprotan primer ovih dana u Milanu koji je prerastao u letnju sapunicu broj jedan. Đanluiđi Donaruma je sa svojim menadžerom Minom Rajolom bacio na kolena Milan i dobio praktično sve što je tražio od sedmostrukog prvaka Evrope. Mudro je ćutao mesecima, izbegavajući da priča, ponekad bi stavio neku šifrovanu poruku na društvene mreže i na kraju pobedio. Milan je pred tinejdžerom toliko savio kičmu da je morao da mu dovede i rođenog brata (zvuči poznato?) koji kvalitetom tu ne pripada. Ali će zahvaljujući „malom bati“ zarađivati kao neki od najboljih igrača Milana zbog čega klub rizikuje toksičnu svlačionicu.

EKONOMSKI UGAO: POSTOJI LI PONUDA I MOŽE LI SE KUPITI MIR?

Pretpostavka je da bi se i Leonardo smirio i ćutao - makar privremeno - kao Ronaldo, Donaruma i Sudani, ako bi mu uprava dala novac. Samo, dokle bi to trajalo? I ko kaže da Leo, već u septembru, ne bi još jednom zakukao „volim fudbal, volim Boga, hoću nešto, ali ne smem da vam kažem šta“? Jer, ono sinoć je, ruku na srce, bila predstava za javnost, pa ko kako protumači...

Odnosi između najboljeg igrača i čelnika su zategnuti, jedni druge gledaju preko nišana i zato se kod pojedinaca rodilo mišljenje da je za obe strane najbolje da se rastanu što pre. Da se Brazilac proda po hitnom postupku, ali je problem i bolna istina da nijednu ponudu ovog leta za Leonarda, Partizan nije dobio. Nema je. Ne znači da je neće biti. Odnosno, da bi u idealnom scenariju morao da zgrabi novac na ime obeštećenja dovoljan da dopuni stanje u kasi i investira u pojačanje. Više njih. Da se dovede taj čuveni Suma.

Deo navijača smatra da bi se u tom slučaju crno-beli otarasili egomanijakalnih stavova Brazilca, koji je još prošlog leta počeo da nagriza odnose u svlačionici. Zbog visine plate i zbog toga što mu je dopuštano ono što starosedeocima čak ne pada ni na pamet. Da dovede brata da trenira, da kasni na početak priprema, da svaki čas nešto izvoljeva i da mu se ugađa. Gledaju to njegovi saigrači, gunđaju u bradu i pitaju „kako on može, a mi ne?“.

Uprava je pokazala slabost, ali sad ima priliku da demonstrira snagu i da ga posle sinoćnjeg frontalnog napada odstrani iz ekipe. Pošalje da trenira sa Teleoptikom. I drži ga u filijali do isteka ugovora, da jednim primerom nacrta model ponašanja koji bi svaki sledeći profesionalac, bilo da je pohlepno derište, menadžerski igrač ili stranac, morao da ima u vidu. Svi smo, ipak, svesni finansijske situacije u našem fudbalu i Partizanu... Nema para na bacanje! Skoro da ih nema nikako.

Rukovodioci imaju mogućnost da prodajom Leonarda naplate njegovu najbolju sezonu u karijeri. Ako ga puste, gube sportski, jer ovaj tim bez njega nije ni za Ligu Evorpe, ali dobijaju finansijski i unose mir u svlačionicu. Plus bi se lišili svakodnevnih upisa na Instagram. Mučnih. Leo bi bio srećan, jer ide. Đurđević bi bio srećan, jer bi postao prva zvezda tima. I uprava bi bila srećna pošto bi dobila još novca. A novca u Partizanu nikad dosta.

ASPEKT ZADOVOLJSTVA I KAKO IZBEĆI ZVEZDIN SCENARIO...

Kako su oba rešenja krajnji čvorovi u konopcu zategnutom duž Humske ulice postoji i treće. Predstavlja kompromis na kome se radilo otkako se Leonardo vratio sa odmora. Napravio bi se takav dogovor da Brazilac odigra kvalifikacije do kraja i da onda, bez obzira na ishod, ode gde god želi. Pomogao bi Partizanu, za uzvrat bi dobio slobodu i novac u novom klubu.

Ostao bi veliki u očima navijača. Rastao bi se na korektan način sa ljudima koji su mu oživeli karijeru (tek u Beogradu je postao neko, jer je dao jedan prvenstveni gol za Anži pre dve sezone?!) i koji zaslužuju više poštovanja i pristojnosti sa Leonardove strane. Dobili bi i crno-beli. Svi zadovoljni.

U suprotnom rizikuju da kao Crvena zvezda prošlog leta drže nezadovoljnog igrača kakav je bio Ugo Vijeira, da bi ga prodali ispod realne tržišne cene. Tu niko nije dobio...

Koji potez povući?

Glasajte u našoj anketi ispod teksta i ostavite komentar povodom ovog slučaja.

(FOTO: Star sport, MN Press)