PET NA PET – Radivoje Raša Andrić: Sport je užasno važan i za fizičko i za duhovno zdravlje

Mozzartov jučerašnji plemeniti kladilac u Humanitarnom tiketu u podne nedavno je završio snimanje filma “Leto kada sam naučila da letim”. Verujemo da će poslednje ostvarenje našeg gosta doživeti i premašiti uspeh filmova “Kad porastem biću kengur”, “Munje”, “Tri palme za dve bitange i ribicu” koje takođe potpisuje reditelj i scenarista Radivoje Raša Andrić.

 Naš gost nije se mnogo “palio” na idole iz sveta sporta. Muzika mu je bila mnogo važnija. U sećanju su ostali Alberto Tomba i Johan Krojf. Ali  je više voleo Sandokana, Brus Lija i Džeri Luisa.

 Da zajedno pogledamo Rašine odgovore za Mozzart Sport.

 1.Da li ste svojevremeno, kao dete, trenirali neki sport i koji?

“Trenirao sam plivanje, mislim jedno šest godina. Nisam postizao nikakve važne rezultate. U tih šest sezona sam osvojio samo jednu zlatnu medalju i to u štafeti. Držali su me u klubu jer sam bio dobar tip, veseo, zajebant, pa je to dobro dolazilo na pripremama. Trener nam je bio Boda Rodić, divan čovek. Klub ‘11. April’. Počelo je tako što je moja osnovna škola “Branko Radičević” u bloku 45 imala 25 – metarski bazen. Plivanje je bilo obavezni deo nastave iz fizičkog vaspitanja, mislim jednom ili dvaput nedeljno. Pa su oni bolji izabrani u plivačku sekciju. Kasnije se iz toga izrodio plivački klub. U sportovima sa loptom sam teški duduk, dve leve, obe bangave. Malko bolje mi je išla odbojka. U fudbalu sam bio golman drugog tima svog razreda. Ne škole, nego razreda. Tad su razredi brojali oko 30 učenika, pola su dečaci, to je petnaestak, a to je taman dva tima po sedam igrača za fudbal na rukometne golove. E, pa ja sam bio golman drugog tima. Dakle, najgori od najgorih…”.

 2.Ko vam je bio sportski uzor, idol, u tinejdžerskim danima, a ko iz sveta glume?

“Nisam se nešto mnogo palio na idole iz sveta sporta. Muzika mi je bila mnogo važnija. U sećanju su mi ostali Alberto Tomba i Johan Krojf. Al sam više voleo Sandokana, Brus Lija i Džeri Luisa. Sad imam razne sportske idole. Sport je užasno važan i za fizičko i za duhovno zdravlje. Poslednjih petnaestak godina redovno treniram. Ili trčim ili idem u teretanu. Redovno idem na skijanje, skijanje obožavam. Naročito kroz celac i van staza. Leti plivam, ronim i pokušavam da se bavim DWS – om, to je penjanje po stenama iznad mora, pa kad se umoriš ili ne možeš da savladaš pravac – skočiš u more. Nije sasvim bezopasno, ali nije ni opasno ako si pažljiv. Jeftin sport, potrebne su ti samo patike za penjanje i kupaće gaće… Posle takvog jednog treninga te bole svi mišići, pa i oni za koje nisi ni znao da postoje”.

 3.Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?

“Bez ikakve zadrške PARTIZAN. Ali nisam ekstremista, kad Zvezda igra protiv Talijana, Nemaca ili nekog – navijam za Zvezdu”.

 4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života? (Događaj iz kulture, neka premijera, film, serija)

“Fudbalska utakmica između Srbije i Hrvatske, prva posle rata, kad je nestalo struje na stadionu tokom utakmice. Iako je u oba susreta bilo izjednačeno, mi smo otišli dalje. Piksi dao gol leđima ili je Piksi centrirao. Najviše me je pogodila utakmica negde sedamdesetih, valjda. Bio sam dete, kad je reprezentacija Jugoslavije igrala protiv Nemaca, vodili smo 2:0, a izgubili 4:2. Danima nisam mogao da se oporavim”.

5 Životni ili sportski moto?

“Nikad ne idi prečicom. Napreduj malim koracima”.

---------------

Nikad jače! Čak do 200% bonusa za SVE Mozzart igrače.

Sve što treba da uradiš je da depozit uplatiš i bonus ostvariš.

Saznaj više OVDE.

---------------

 PIŠE: Đurđe Mečanin

djurdje.mecanin@mozzartbet.com