PRELAZZI: Kad subota dođe

Kao što se dolazak proleća može predvideti padom kvota na nerešen rezultat na mečevima nižih italijanskih liga i kao što posna ponuda u MOZZART listi više govori o najtoplijem godišnjem dobu od žaropeka koji je stavio Balkan i Evropu u predvanredno i predinfarktno stanje, tako se i odlazak leta, miris prvih jesenjih kiša i dašak još jedne zime oseća u krvotoku kladilaca čim se, tu iza Ilindana, nedeljna ponuda pojača – „malim Englezima“.

Stotinu dvadeset i peto izdanje Fudbalske lige, kako na Ostrvu nazivaju sve divizije osim one elitne, premijerne, 125. avgust posle onog 1888. kada se prvi put zakotrljala lopta u kolevci fudbala, počeće ovog vikenda na radost svih nas kojima je taj period – od 16 do 18 časova subotom – „špic“ klađenja i koji smo, i na pjeni od mora i u uzavrelim kancelarijama u zemlji, maštali o povratku stranica pod naslovom Engleska 2, 3, 4 i 5 u MOZZART Sport.

Nije posredi samo što je četvrta engleska liga gledanija od prve srpske – pravi razlog popularnosti, ne samo kod kladilaca, leži u činjenici da su „Engleščići“ jedna poštena rulja različitih klubova, nekih sa istorijom dugom i preko jednog veka, nekih koji u svojim vitrinama imaju više pehara i evropskih utakmica od mnogih timova Premijer lige...

Oni pravi maleni, akustični stadioni, na kojima će redari zažmuriti i na stajanje; ljudi koji i dalje podržavaju svoj lokalni klub u kojem god rangu takmičenja da je; navijači koji ispaljuju duhovite pesme i smišljaju ode opskurnim igračima od kojih prave lokalne heroje; ufur na stadion za svega nekoliko funti – za razliku od skupocenih sedišta na Enfildu, Old Trafordu ili Vajt Hart Lejnu; dobri stari „glavomet“, gde najveća opasnost vreba od dva metra visokog i dobrano popunjenog centarhalfa koji dotrčava, s dušom u nosu, na svaki korner ili slobodan udarac; te bizarne, ali pevljive i dražesne himne klubova (poslušajte samo tekst Greasy Chip Butty koju pred svaku utakmicu, u maniru You’ll Never Walk Alone, pevaju pristalice Šefild Junajteda)...

Sve to, uz neodoljivu aromu onog pomalo zaboravljenog fudbala, pravi od nižerazrednih engleskih utakmica spektakl – koliko za kladioničare, toliko i za sve one kojima je previše miliona za nabeđene fudbalske zvezde i kojima su se smučili klubovi odrođeni od navijača.

U Ligi 2 ove godine će, recimo, igrati zlosrećni Portsmut, koji je pre samo tri leta ispao iz elitnog ranga, biće tu i AFC Vimbldon, duhovni naslednik „lude družine“ koja je ispisala istoriju krajem osamdesetih i početkom devedesetih, samo ligu iznad mučiće se nekada veliki Vulverhempton, ili Nots Kaunti, čija istorija počinje u doba kada Srbija nije imala ni nezavisnost, 1862. godine...

Subota, od 16 časova – fudbalsko ludilo u zemlji koja je luda za fudbalom i najbolje i najpoštenije klađenje. Jer sve je svima jasno već u nekoliko minuta iza 18 sati, kada se na teletekstu zacrveni i ona poslednja utakmica Konferencije. A onda, ko se nije snašao, tu je već sledeći vikend, bez izuzetka, sve tamo do aprila-maja i nova šansa da nas raduje ili proda neki Flitvud, Plimut ili Dag&Red...

Piše: Marko Prelević, urednik Nedeljnika i kolumnista MOZZART Sporta

(FOTO: Action images)