Antologijski dvoboj olimpijskog i svetskog šampiona: Srbija na raskrsnici - potapanje Italije ili krah

Prolazak Delfina kroz olipmpijske krugove do borbe za medalje ili mač svetskog šampiona u srce najbolje generacije ikada? Mesta i za Srbiju i za Italiju nema na podijumu. Jedna velesila danas završava učešće na stepenicu koja je najveća mina ako pitate Delfine. Filip Filipović, Dušan Mandić, Strahinja Rašović, svi su crvenim markerom podvukli za Mozzart Sport četvrtfinalni duel uoči puta u Tokio. Došao je sudnji dan. Utakmica istine. A, spram vaterpolista Srbije stajaće Italijani - selekcija koja je u prošlosti umela da sipa so na otvorenu ranu.

Srbija i Italija u jednoj rečenici, sve asocira na antologijske duele, borbu za medalje i mnogi bi na prvu kada im se u uši uvuku imena ove dve selekcije prognozirali kome ide zlato, a kome srebro. Nesvesni da su Delfini i Azuri na turniru u Tokiju i dalje daleko o medalje, i da njihov novi sukob na najvećoj planetarnoj smotri dolazi isuviše rano. Neuobičajeno. U periodu kada voda u bazenu ozbiljni počinje da se talasa. U trenutku kada je vreme da neka od vodećih vaterpolo sila spakuje kofere.

11.20: (2.35) Italija (6.25) Srbija (2.00)

Danas će odzvnoti svetskom ili olimpijskom šampionu, koju čini najbolja generacija ikada u svetu vaterpola. Ali, i generacija na zalasku, koju polako sustiže umor. Pitanje je samo hoće li moći da izvuče još tri meča, stavi tačku na sve spekulacije i kao dupli olimpijski šampion ode u večnost ili će dopustiti hijenama da je razvlače... Za Delfine su Olimpijske igre u Tokiju više od igre i odbrane najvažnije krune, poslenje koje drže u svom posedu. A, ne tako davno bili su gospodari svega - svetski, evropski i oplimpijski šampioni, plus krunisani vladari Svetske lige.

To niko nikada neće moći da ospori, ali bi u slučaju preuranjene eliminacije Delfina mogao da se podiči da je stavio tačku na vladavinu Srbije u svetu vaterpola. Pred Italijanima je takva šansa. Velika, ali i podjednako veliko breme sa kojim samo mentalno najsnažniji uspevaju da se izbore.

Savić, Mandić i Aleksić (©Reuters)

Zapisano je negde da Azuri i Delfini moraju da se sretnu na Olimpijskim igrama. Ostavila je Italija našu reprezentaciju bez prilike da se u Londonu bori za najsjajnije odličje. Morala je Srbija na Ostrvu da se zadovolji bronzom i sačeka četiri godine za napad na zlato. U tom intervalu akumuliralo se mnogo toga, a četa Dejana Savića čekala je šansu da se revanšira Azurima. I dočekala. Baš u polufinalu. Italija, pa Hrvatska za prvo zlato na Olimpijskim igrama još od Seula 1988. godine. Pozlata višegodišnje dominacije. Sada se brani sve postignuto u protekloj deceniji, jer nikome nije u interesu da poslednji ples Delfina pamti po neuspehu, razigravanju za plasman od petog do osmog mesta i sumornoj atmosferi u Tokiju. Danas se otvara front, front sa kojeg se kreće u juriš na medalju. Poslednju za veličanstvenu generaciju.

Rio de Žaneiro - gutanje knedli, hladan znoj, prolazak iz grupe i savršenstvo u nokaut fazi. Tokio - gutanje knedli, nešto lakši izlazak iz grupe i... Hoće li nastavak biti isti? Pitanje od milion dolara.

Nisu ni Srbija, ni Italija briljirale u grupnoj fazi. Delfini su dobili “grupu smrti”, pokazali su slabosti protiv Španije i Hrvatske, ogoljene su neke mane, ali daleko od toga da su Delfini pokazali sve što znaju iz širokog asortimana. Slično je i sa Italijom, koja je grupnu fazu završila nešto bolje plasirana (zauzeto drugo mesto i propuštena prilika da protiv Mađara trijumfom izbegnu Srbiju do potencijalnog finala).

Karte ni izbliza nisu otkrivene, za nihovo polaganje na sto Dejan Savić i Alesandro Kampanja sačekaće današnji dan. U jedine dve prave provere - sa Mađarima i Grcima - Azuri su remizirali. U grupnoj fazi nisu pružili ništa bolju igru od Srbije, kojoj je zapala jača grupa, a tu je i slab rezultat Italijana na završnom turniru Svetske lige u Tbilisiju, gde se očekivalo da selekcija sa Apenina minimum igra u finalu. Ipak, sve to će pasti u vodu. Potiraće se loši rezultati obe reprezentacije i ključan će biti početak. Zašto?

Daće odgovore na brojna pitanja. Srbija ima lice i naličje. Tri puta je pokazala lice, dva puta naličje, a u oba duela protiv Španije i Hrvatske videlo se da naša selekcija neće mnogo toga uspeti da promeni u igri. Ušla je Srbija u oba meča nervozno, a to se odrazilo na konačan rezultat. Uvodni taktovi igre Delfina nagoveštavali su u kom smeru će se kretati utakmica. Samo je trebalo oslušnuti muziku koju su vešto servirali Španci i Hrvati. Začuje li se kancona u uvodnim minutima - neće biti dobro.

Nije ovaj sastav Delfina toliko fizički nadmoćan koliko je nekada bio. Biološki sat učinio je svoje, pesak polako curi i svaki atom snage mora pažljivo da se iskoristi. U suprotnom energije neće biti za triler završnicu, a ona ne izostaje sa Italijanima. Biće neophodno da se na startu meča ne potroše u potpunosti višegodišnji nosioci igre vaterpolo reprezentacije Srbije. Možda i od presudnog značaja biće da Srbija dobije nekog od mlađih, a da to nije Dušan Mandić, koji je već izvesno vreme udarna Savićeva pesnica.

Srbija ima četiri štiha, četiri igrača koja su pravila lom na Apeninima i bila značajna za neke od najvećih uspeha italijanskog klupskog vaterpola. Tajni nema, svi se savršeno dobro poznaju, a pored Dušana Mandića italijanski vaterpolisti su kupili štosove od Filipa Filipovića, Andrije Prlainovića i Duška Pijetlovića. Ali, i Srbija ima svog “špijuna”. Đorđe Lazić je minule sezone bio izvanredan u kapici Breše, koja je prekinula 14-godišnji teror Pro Reka na Čizmi.

Strahinja Rašović (©Reuters)

Spremna je i Italija, baš kao i Srbija za smenu generacije. Nekolicina igrača su zrela da se oprosto od nacionalnog tima posle Tokija ili posle Pariza. Stare kajle poput Pjetra Filjolija, Mišela Bodegasa, Matea Aikardija, Nikola Figarija, pa donekle i Gonzala Ečenikea su na zalasku karijere. A, sve su to udarne igle Azura.

Dvojac Mateo Aikardi - Mišel Bodegas je u prošlosti zadavao ozbiljne probleme našem nacionalnom timu. Biće zanimljivo videti koji specijal je Dejan Savić pripremio za italijanske sidraše i hoće li, i ukoj meri, mladi Đorđe Lazić biti u stanju da skine teret sa pleća Duška Pijetlovića.

Od krucijalne važnosti je da Srbiju služi šut sa distance, da se naši vaterpolisti ne libe da potegnu, i što je još važnije da pogađaju kada imamo igrača više. Protiv Hrvata taj igrač više nije funkcionisao i odveo je Delfine u poraz, dok je tokom ostatka turnira bio iznad proseka i nešto čime smo mogli da se podičimo.

Vremešni Pjetro Filjoli je najefikasniji igrač Azura na turniru. Postigao je devet golova, ali je potrošio previše lopti, i ako ne bude u ubilačkom modu treba mu ostaviti prostora. Naročito kada ga naši sidraši izmore. Ruka će zadrhtati, to nalaže prethodni deo turnira u kojem je pucao 9/26. Znatno veći problem može biti centarski tandem, pogotovo namazani Mateo Aikardi, koji je od devet udaraca čak sedam pretočio u golove.

Srbija je kao i Italija izuzetno produktivna preko centara. Naročito kada se situacija sagleda kroz prizmu učnika Duška Pijetlovića. Starni centar našeg državnog tima ujedno je najefikasniji igrač sa 10 golova na turniru, a u stopu ga prate Dušan Mandić, Strahinja Rašović i Filip Filipović, koji su po devet puta pogađali metu, ali su i potrošili mnogo lopti u napadu.

Sve u svemu, Srbija je dobila rivala koji joj nalikuje. Ne blista, pred smenom je generacije i najproduktivniji je preko centarske pozicije. Mentalna priprema i materijalizovanje igrača više biće prelomne tačke četvrtfinalnog dvoboja, nadamo se u korist Delfina i ispisivanje istorije, jer bi osvajanje medalje generacije na zalasku bio podvig o kojem bi se dugo ispredale priče. Naročito ako se uzme zlato. Ali, od njega smo isuviše daleko. Prvo - Azuri.

OLIMPIJSKE IGRE - ČETVRTFINALE

Sreda

07.00: (9.00) SAD (13.0) Španija (1.10)

08.30: (2.20) Grčka (6.00) Crna Gora (2.15)

11.20: (2.35) Italija (6.25) Srbija (2.00)

12.50: (2.05) Mađarska (6.00) Hrvatska (2.30)

***kvote su podložne promenama