Mandić čuva šampionsku nit srpskog vaterpola: Idem da osvojim sve što mi bude pod rukom

Dirigentska palica od narednog takmičenja vaterpolista biće u rukama Dušana Mandića (27). Glavne uzdanice nacionalnog tima su u Tokiju odigrale poslednju epizodu, dodale još jedno zlato u bogatu kolekciju i stavile tačku na priču ove neverovatne generacije. Od sledećeg okupljanja Mandić će, bez podrške starijih, pokušati da nastavi tamo gde su oni stali. Težak zadatak je pred njim, ali ako je neko spreman da ponovo izađe iz novonastale situacije kao pobednik, onda je to upravo Dušan.

Pokazao je šampionski gen već sijaset puta. I kada starijima nije išlo, bio je tu da im da vetar u leđa. Priznali su to više puta Filip Filipović, Andrija Prlainović i ostali. Osvojio je u junu Ligu šampiona sa Pro Rekom, bio je MVP završnog turnira, u avgustu je još jednom uzeo zlato na Olimpijskim igrama…

"Baš sve mi se poklopilo. Imao sam pauzu od šest meseci pred početak poslednje sezone, tako nešto nikada nisam doživeo. Odmorio sam se i više nego što treba. Sa Pro Rekom sam osvojio Ligu šampiona koja mi je nedostajala... To mi je izuzetno značilo", ispričao je Dušan Mandić u razgovoru za Mozzart Sport.

"Tu priču sam u klubu završio na najlepši mogući način. Evo sada i ovo sa reprezentacijom. Mislim da mogu samo da stavim kamen u cipelu i tako da šetam".

Finalna utakmica na Olimpijskim igrama će se dugo prepričavati u vaterpolo krugovima. Ne samo zbog osvajanja još jednog zlata, već i zbog povlačenja velikih igrača...

"Mislim da meni neće moći utisci da se slegnu bar još mesec dana. Ogromnu stvar smo napravili, bili smo najbolji kad je bilo najpotrebnije. Prezadovoljan sam, presrećan. Igrali smo odlično u finalu, Grci su pokazali zašto su došli do borbe za zlato. Stvarno su napredovali mnogo, prepoznatljiva je bila njihova igra tokom celog turnira, što nije bio slučaj sa svim ekipama. Samo kod njih i kod Španaca".

Srpska vaterpolo reprezentacija najtrofejnija ekipa planete u novom milenijumu

U grupnoj fazi nije sve išlo kako je zamišljeno. Bilo je poraza, mnogo primljenih golova, teških trenutaka…

"Mi smo prekaljena ekipa, mnogo iskusna, prošli smo sve i svašta. Nisu nas poremetili porazi. Uvek se iz poraza više uči, uvek možeš bolju reakciju da pokažeš posle izgubljenog meča, nego posle nekih pobeda. Mi smo to uradili, nismo perfektno odigrali u grupi, ali za to grupa i služi. Bitno je da se prođe dalje, a onda da se podiže nivo igre za četvrtfinale, polufinale i finale".

Posle polufinalne pobede protiv Španije izliv emocija Dušana Mandić je obišao ceo svet. Njegove izjave posle tog okršaja će ostati upamćene.

"Baš mi je bilo emotivno. Pogodilo me mnogo, velika nepravda, nije prvi put. Čupali smo se celu utakmicu, sve mi se skupilo. Dugo smo imali problema sa tim Špancima i dosta je bilo. Drago mi je što smo dobili… Izuzetno je bilo teško, iscrpljujuće, stresno".

Kada se završio finalni susret, sve oči su bile uprte u igrače koji se opraštaju. 

"Mnogo mi je drago što su završili na ovaj način, zaslužili su, ovo je za njih, svaka im čast. Ja sam od njih sve naučio, oni su mi kao starija braća. Deset godina sam proveo sa njima. Sazreo sam kao igrač… Učio sam od Filipa, Andrije, Duleta, Bobana, Žileta… Da ih ne imenujem sve da ih ne bih zaboravio. I ponašanje u bazenu, i van njega, ophođenje prema sportu, prema pravim vrednostima… To je meni izuzetno bilo bitno i pomoglo mi je tokom mog igračkog razvoja. Biću im večno zahvalan. Oni su zaslužili da na ovakav način završe reprezentativnu karijeru. Mnogo mi je drago, čast mi je bila da igram sa njima sve ove godine".

Dobro se Dušan seća trenutka kada je sa iskusnim saigračima prvi put uskočio u bazen.

"Sa 17 godina sam bio pozvan na prvi trening reprezentacije, bilo je neverovatno. Tu su bili svetski šampioni, oni su 2009. osvojili SP u Rimu, 2010. bronzu na EP, 2011. su izgubili u finalu na SP… Tad sam se ja negde priključio. Tu su bili Vanja, Žile, Boban, Fića, Dule, Soro, Prle, Rađen, Mitar, Aleksić… Bili su tu za mene, na ovaj ili na onaj način. Da li se to meni dopalo ili ne? Nije bitno, jer sve na kraju dođe na svoje. Sve se kasnije shvati zašto je neko nešto rekao u tom trenutku. Dobro namerne kritike su bile tu…”.

Filip Filipović je u jednoj izjavi rekao da su oni bili teški sami sebi, a kamoli mlađim saigračima…

"Šta nam je teško bilo s njima? Sve je to u scenariju ispalo kako treba", bio je odgovor Mandića na te reči kapitena.

Mandićeve reči lede krv u žilama: Protiv sudija, protiv svih, ima Boga! (VIDEO)

Čim su stariji sišli sa scene, odmah je počela priča o budućnost. Zajedno sa Mandićem putovanje će nastaviti Jakšić, Dedović, Ranđelović, Lazić, Rašović…

"Ja sam spreman... Malo da se odmorimo, da krene klub, pa polako. Ima vremena. Sledeće godine ponovo Japan – Svetsko prvenstvo. To nas već čeka u maju naredne godine. Znamo da će brzo doći, ali dajte da malo uživamo u ovome. Imaćemo odličnu reprezentaciju, ja u to ne sumnjam. Da li ćemo uspeti da vežamo ovakve uspehe, to je već drugo pitanje. Ali, nije nužno. Svakako da ćemo na svakom takmičenju biti pretedenti na medalju. Bilo koje odličje je veliki uspeh na svakom takmičenju, težićemo da ostanemo u vrhu... Da li će to biti prva mesta ili druga, treća, četvrta - već ne bih voleo. Ali da budemo u priči za odličje svaki put, to će biti izuzetan uspeh“.

Koliko je jaka njihova ljubav prema nacionalnom timu moglo je da se oseti u vazduhu u Tokiju.

"Ceo život smo podredili ovome, ljubav nije upitna. Velika želja, odricanje je prisutno tokom svih ovih godina koliko se bavimo profesioanlnim sportom. Kad je repezentacija u pitanju uvek je tu poseban motiv, žar, energija. Kod nas nikada nema dileme da li ćemo igrati, svima je izuzetna čast. Takav ambijent se stvorio u vaterpolo reprezentaciji Srbije... Vidite koliko dugo dominira i osvaja medalje na najvećim takmičenjima. Postoji veliko strahopoštovanje prema nacionalnom timu, i kad se uđe među th 13, osetiš da si stvarno bitan što si tu. Da to nije lako, da treba da se ceni i poštuje i neguje".

Odbrana olimpijskog zlata nije bila ni malo laka. Dušan smatra da će tek za neko vreme svi biti svesni šta je režirano u Japanu.

"Ova medalja će se tek shvatiti... Potrebno je vreme da prođe da bismo shvatili šta smo uradili. Ali, neka... Idemo dalje, ja se nisam zasitio, nisam pred kraj karijere, pa da mi je dovoljno ovo što sam uradio. Idem da osvojim šta god mi bude pod rukom“, naglasio je Mandić.

Posle dvadesetak dana pauze naš vaterpolista će krenuti jednu novu priču sa ekipom Novog Beograda.

"Samo čekam taj septembar kad budem shvatio da ne moram da pakujem kofere, nego da sam tu. Tad će da mi bude veliko olakšanje i rasterećenje. Liga će biti odlična, verujem da će biti gledana i zanimljiva svima. Nikad konkurentnija, nikad više klubova u Srbiji koji će moći da pobede jedni druge. Tako da... Organizacija Fajnal-ejt u naredne dve godine Novog Beograda je izuzetna stvar za vaterpolo. Biće to sve kako treba“, zaključio je Dušan Mandić za kraj razgovora za Mozzart Sport.