Anđela Janjušević: Svakog možemo da pobedimo, ne planiram još da se vraćam u Srbiju

Malo Zarkasma makar uzeli medalju ! Kod nas je rukomet kao pijanac na recku: stalno naručujemo optimizam, a niko ne zna kad će stići račun. Tako i selektor ženske reprezentacije — svaki dan otvori spisak i prekrsti se: ko je zdrav, ko je ljut, ko zna sve, a ko ne zna ništa, ali bi opet da igra. Sastavljanje ekipe liči na slaganje IKEA ormara bez uputstva: delovi fale, šrafovi štrče, a sve mora da stoji do utakmice. A tek protivnik — uvek deluju kao da su stigli pravo iz laboratorije, a mi kao sa vašara: malo razbarušeni, ali s iskrom da može baš danas da bude „taj dan“. Novinari, tipa Željka M., uvek imaju šta da napišu. Kod nas materijala koliko hoćeš — samo se nadamo da će konačno biti materijala lepog, a ne za dizanje pritiska. I tako ide naš rukometni cirkus: nekad nervira, nekad oduševi, ali jedno je sigurno — devojke se bore, a mi se nadamo da će sledeća vožnja biti ona zbog koje se vredi voziti. Pozdrav Svima

Ti si bas za medalju.

Našoj rukometnoj reprezentaciji fali jedan ozbiljan skalp, ali ne onaj „eto da se nešto desi“, nego pravilan skalp iz Top 10 kolekcije. Od 2021. pa naovamo — tri velika takmičenja, tri puta „ne hvala“ rezultatima: dva EP-a i jedno SP, a mi uspeli da ubodemo jedino Čileanke koje su jedva sastavile tim, dok smo zauzvrat pokupili 11 poraza k’o figurice iz kinder jajeta. Sad smo, kao, favoriti protiv Islanda i Farskih Ostrva (realno, trebalo bi to da rešavamo bez gledanja), o Urugvaju i da ne trošimo reči. Ali onda dolazi pravi test: domaćin Nemačka, pa u drugoj fazi Španija i Crna Gora. Tu kreće ono naše „ajmo da se pobijemo za četvrtfinale“. Ako prođemo — kapa dole, to je već mini čudo. I da se razumemo, nije nam potreban samo jedan skalp, nego skalpovi, u množini, boldovani i podvučeni. Urugvaj i Farska su „zdravo za gotovo“, ali prave glave tek posle padaju: Nemačka, Crna Gora, Španija… a onda ako baš odemo u avanturu — neki nordijski skalp da okačimo na zid. Ako hoćemo medalju, pa to ti je kombinacija Sudoku + Rubikova kocka na vremensku bombu. A onda ide izjava Anđele: „Ako budemo ispoštovali sve ono što selektor od nas zahteva, uz dozu sreće i da zdravstveni bilten bude dobar, ako budemo igrale disciplinovano, možemo sa svima ravnopravno u prve dve faze, pa i pobediti sve te selekcije.“ I sad — lepo to zvuči, stvarno lepo. Ali znamo mi gde je tu kvaka: kod nas je poštovanje selektora više urbana legenda nego realnost. Fale nam mnoge kockice u slagalici. Novinar je dobro rekao: Skalpovi, braćo i sestre — a za skalpove ti treba tim. Ne tim filozofa, ne tim „ja bih ovako“, ne tim „ja sam pročitala na internetu“, nego solidna, lojalna ekipa koja zna zašto je tu.