Boksing dej ste nam ukrali, Četiri skakaonice nećete

Na sve se čovek navikne, samo što se, uglavnom, navikava na gore. Odomaćilo se „ćuti i trpi“, ali i „ništa ti ne brini, ima ko o tome da misli“. Obično to ne izađe na dobro. Ni ovde, a ni bilo gde drugde. Letos su na Ostrvu spavali snom pravednika, probudili su se i imali šta i da vide – ugašen je fudbal na Boksing dej. Profit je stavljen ispred fudbalske kulture, novac je pobedio tradiciju. Jedna od prazničnih radosti je izbrisana, ali nisu sve. Barem zasad.

Boksing dej ste nam ukrali, Četiri skakaonice nećete. Ove godine. Za dalje? Ko će ga znati, svašta prolazi bez bilo kakve reakcije i otpora, ili bez onakvog kakav bi nešto mogao da zaustavi ili promeni...

Ima stvari u koje ne treba dirati, na koje su ljudi osetljivi. Najviše zbog toga što smo robovi navika. Može da prođe pola godine i da se ne „školjcne“ na kanal na kome su ski skokovi, ali će oni koji su tu i tamo znali da ih pogledaju, a to su činili često kada dođe novogodišnja turneja, uraditi to na prelazu dve godine. Tražiće iz na televiziji. Tek iz navike.

Moći će da ih nađu u standardnom terminu, jer Nemci i Austrijanci su čuvari tradicije. Kod njih na sportskim manifestacijama ne mogu tek tako neke stvari da prođu, zato se oni kojima nikada nije dovoljno para ni ne trude da prave „probne balone“ i urade nešto što će dovesti do pobune. Britancima je pošlo za rukom, uradili su što su osmislili preko noći. Istina, ima i do toga o kom je sportu reč, i da je on mašinerija za „štancovanje“ novca. Letos je Premijer liga ugovorila sve sa televizijskim kućama da se većina kola igra vikendom, tako nešto jedva su dočekali stranci, jer gotovo nigde se fudbal ne igra dan posle Božića po gregorijanskom kalendaru.

Boksing dej pao je u petak i da dan ne bude „klot“, napravljen je minimalan kompromis – igrali su u večernjem terminu Mančester junajted i Njukasl na Old Trafordu, a Deda Mraz se ukazao kroz lik Patrika Dorgua. Svi ostali su igrali u subotu ili će danas na teren. Samo navijači ta dva kluba, te onih u Čempionšipu i nižim ligama, toga su dana mogli da razmene darove. I pre nešto od jedne decenije Boksing dej je pao baš u petak, međutim, tada je „tretiran“ drugačije, mogla je većina utakmica da se odigra toga dana, pa u nedelju opet fudbaleri da izađu na teren.

Jeste, kalendar je zgusnutiji, ali je malo i do razmaženosti onih koji na godišnjem nivou zarađuju milione ili desetine miliona. Tradicija koja traje bezmalo stoleće i po je prekršena (nekada se igralo baš na Božić, a od 1965. godine na Boksing dej i na prste jedne ruke, uglavnom posle Drugog svetskog rata, bilo je odlaganja). Premijer liga je navijačima širom sveta „ukrala“ maraton na Boksing dej i ostavila im mrvice, ali će zato, kao i svake godine u ovo vreme, podno Alpa krenuti desetodnevna potera za svetim gralom – Zlatnim orlom.

(©AFP)

Kada se časovnik vrati unazad nešto manje od godinu dana, slika je bila takva da su se hiljade austrijskih zastava vijorile u Bišofshofenu, poslednjoj stanici turneje. Bile su spremne, domaćini su pohrlili na tribine, jer bilo je „ili – ili“. Zlatni orao ostajao je u Austriji, prvi put posle jedne decenije. Jedina dilema bila je hoće li u ruke Štefana Krafta, poslednjem osvajaču posebne nagrade u ski skokovima, ili će završiti kod Danijela Čofeniga.

Jak vetar duvao je na skakaonici Pol Auserlajtner, načekao se na zaletištu Štefan Kraft. Bio je prvi, imao je prednost uoči poslednjeg leta, ali je pukao pod pritiskom. Nije odbranio prednost. Danijel Čofenig ostvario je drugu individualnu pobedu na novogodišnjoj turneji (prethodno bio najbolji i u Garmiš-Partenkirhenu) i u generalnom poretku završio kao prvoplasirani. Momak koji je pripadnik slovenačke nacionalne manjine u Austriji dobio je veliko ime u svetu ski skokova, jedno od retkih kojih će se oni nešto stariji setiti kada ove zime budu upalili televizor i potražili Četiri skakaonice.

Odavno nema veličina poput Adama Mališa, Gregora Šlirencauera, Janea Ahonena, Tomasa Morgernšterna, Kazujošija Funakija, Andreasa Keflera, Petera Prevca, Jakuba Jande, Andersa Bardala, Harija Olija, Volfganga Lojcla, Andreasa Kitela, Matija Hautamekija, Roara Ljokelsoja, ili iz nekih davnijih vremena poput Sigurda Petersena i Svena Hanavalda, prvog od trojice koji su u jednom izdanju novogodišnje turneje pobeđivali na svakoj od četiri skakaonce – Šatenberg, Olimpijaska, Bergizel i Pol Auserlajtner.

Ali, zato su i dalje tu neuništivi Simon Aman, Kamil Stoh, Roman Kudelka, Karl Gajger, Rjoju Kobajaši, Halvor Egner Granerud, Andreas Velinger, Johan Andre Forfang, Domen Prevc i David Kubacki, jedan od onih koji je na nekoj od skakaonica rekorder.

(©AFP)

REKORDNI LETOVI NA SKAKAONICAMA:

Oberstdorf – Sigurd Petersen (143,5m)
Garmiš-Partenkirhen – Mihael Hajbek (145m)
Inzbruk – Mihael Hajbek (138m)
Bišofshofen – David Kubacki (145m)

Dosta toga se promeni i između dve sezone, kamoli nekoliko godina. Ove u Sloveniji maštaju o vraćanju deset godina unazad, kada je Peter Prevc osvojio i Svetski kup i novogodišnju turneju. Imaju razlog za optimizam, jer mlađi od braće beleži izvanredne rezultate.

Domen Prevc je apsolutni lider Svetskog kupa i nalazi se u neverovatnoj formi pred Četiri skakaonice. Imao je niz od pet pobeda, međutim, zaustavio ga je Rjoju Kobajaši na poslednjoj stanici. Da je opet nabolji bio slovenački skakač, upao bi u društvo upravo Japanca, dvojice Finaca – Janea Ahonena i Matija Hautamekija, te dvojice Austrijanaca – Tomasa Morgenšterna i Gregora Šlirencauera. Njih petorica su pobeđivali šest puta zaredom.

I nije mlađi od braće Prevc jedini adut Slovenije, tu je i Anže Lanišek, trećeplasirani u Svetskom kupu. Ali, takođe, i Peterova i Domenova sestra – Nika Prevc. Ona je u konkurenciji dama druga u generalnom poretku, gleda u leđa Nazomi Marujame. Mogla bi da bude viđena ozbiljna borba slovenačkih i japanskih takmičara i takmičarki u Nemačkoj i Austriji.

(©AFP)

POREDAK U SVETSKOM KUPU U SEZONI 2025/2026:

1. Domen Prevc – 850
2. Rjoju Kobajaši – 651
3. Anže Lanišek – 506
4. Filip Rajmund – 500
5. Ren Nikaido – 459
6. Feliks Hofman – 405
7. Štefan Kraft – 368
8. Danijel Čofenig – 356
9. Jan Herl – 315
10. Štefan Embaher – 297

Nekolicina austrijskih ski skakača se nalazi među najboljih deset – „unutra“ su četvorica. Kao i dvojica Nemaca, Japanaca i Slovenaca. I to je Svetski kup, a novogodišmnja turneja je nešto sasvim drugo. Briše se sve što je bilo pre nje. Na njoj do Zlatnog orla dolazi onaj koji najkonstrantnije skače, ko ima osam kvalitetnih skokova. Faktor vetra je tu poprilično bitna stavka. Domen Prevc je to krstio „vetrovitom lutrijom“ i u pravu je. Niko ne zna šta će ga sačekati na zaletištu, hoće li morati da se spušta kapija, koliko će čekati, hoće li biti bočnih, frontalnih udara ili dolaziti sa leđa.

Kome će vetar biti naklonjen, a kome ne – videće se tokom narednih deset dana. Vežite se, polećemo, počinje praznični special koji, zasad, nisu uspeli da nam ukradu.