IHF potvrdio: Srbija je oštećena

- Prvi minut - rukometnog meča često izgleda kao ceremonija: lopta se “lepi”, igrači se traže, proveravaju osećaj u prstima, postoji malo neobavezne razmene dodavanja, pozdravljanja, nekada i diskretne šale. Sve to deluje simpatično, ljudski, čak i sportski. Ali istovremeno, taj minut često ne liči na ozbiljan početak takmičarske borbe. Reklo bi se: “ajde da se zagrejemo, pa ćemo onda stvarno da igramo.” Nema žurbe, nema pritiska – ritam je skoro prijateljski. - A onda dođe poslednji minut.- Tu se svet rukometa pretvara u nešto sasvim drugo: dramatičan, nervozan, prenapet teatar. U zavisnosti od rezultata, poslednjih šezdeset sekundi mogu da traju i tri puta duže. U tom razmaku pojavljuju se sudijske dileme, granične odluke, pasivna igra koja se tumači kao elastična kategorija – baš toliko rastegljiva da može da se uklopi u potrebe takmičenja, favorita ili trenutnog konteksta utakmice. Neki će reći da je sve to deo sporta: pritisak, interpretacija pravila, taktičko ponašanje. Ali kada postane pravilo da se pravila menjaju “po osećaju”, onda to više nije taktika, već tendencija. A tendencije u sportu otvaraju vrata nepoverenju. Često se u kuloarima velikih evropskih i svetskih prvenstava govori o favoritima, o atraktivnosti turnira, o potrebama televizije i sponzora. Sudijska organizacija, svesno ili nesvesno, može da stvori ambijent očekivanja – neku vrstu emotivne korupcije, gde se “želi” da određene reprezentacije budu tu gde se veruje da im je mesto. Iako to ne mora biti direktna intervencija, dovoljno je da postoji atmosfera u kojoj je jedna odluka lakša od druge. Pravilo poslednjeg minuta, uvedeno formalno radi zaštite igrača i izbegavanja grubih prekida, često završava kao alat koji utiče na rezultat, a ne na bezbednost. Paradoks? Da. Ali i realnost. U svetu sporta je rukomet gotovo jedinstven po ovom pravilu i načinu na koji se primenjuje. Doneli su ga ljudi koji su verovali da čine nešto dobro, ali neretko ispadne da imaju “duboke bore, a plitko znanje”, kako biste rekli – mnogo iskustva, ali malo sluha za savremeni sport i za ono što publika vidi i oseća. I zato se sve češće čuje rečenica da je rukomet “postao seljački sport sa manipulativnim instrumentima”. Gruba reč, možda i pregruba, ali proistekla iz frustracije navijača, igrača, trenera i svih koji su bar jednom gledali kako se poslednji minut pretvara u mini-drama seriju sa previše reditelja. A šta nam preostaje? Rukomet i dalje ima šarm, brzinu i lepotu koju malo koji sport ima. Ali da bi ostao verodostojan, mora da pronađe hrabrosti da preispita sopstvena pravila. Da vrati transparentnost, konzistentnost i poštenje – sve ono što sport čini sportom. Jer prvi minut može da bude prijateljski, a poslednji minute dramatičan. Ali između ta dva, sve bi trebalo da bude jasno, jednako i fer. Pozdrav svima.

I? Šta nam sad znači ova odluka?! Ništa... Mrmot zamotao čokaldu u foliju... Ova naša "pametna" da je šutnula na gol svega ovoga ne bi ni bilo?! Ne davati joj odlučujuće lopte ili da se "ona pita" na kraju jer... pa, videli smo! Ne treba ni da igra više, najbolje. Neko sa takvim "luzerskim" mentalitetom ne treba ništa da se pita ili odlučuje. A sudije?! To znamo, rukomet i vaterpolo dva "uređivačka" sporta. Em još svuda sviraju i odlučuju protiv nas, najčešće!? Bilo pa prošlo idemo sad na pobedu i to je to...

ako su već potvrdili da je naša reprezentacija oštećena, onda treba i da kazne sudije, promptno da ih vrate u Argentinu i nek sude samo gaučosima

Alibi prica. Nista nam ne znaci.

Zasto se sad ovde ne jave "strucnjaci" koji su juce glumili realnost,i popljuvali nas sve koji smo rekli da je nenormalno da onako skroje rezultat, ovde su nas pljuvali,i pisali da trebamo nauciti pravila,pa onda nesto komentarisati,sada ih nema vidim !!!

Pobeda nista ne bi promenila za plasman u 1/4 finale,trebala bi nam pobeda ili minimum bod protiv Crne Gore

Znaci dolazi X u poslednjem kolu

Samo da je dala taj j. gol i sve bi bilo rešeno. Ne! Nego je gospođa htela da se k. Sad nek se vade protiv montegrina, kad im je drugarica u.... la.

magareće do zelene trave,kaže naš narod ...

Najglupji sport. 59:30 jedna pravila a zadnje pola minuta druga. Inace po pravilima je ovo ispravna odluka jer je igracica na pasivan napad krenula unazad. Isto se desilo Crnoj Gori proslo prvenstvo samo sto se to desilo na centar.

Kada imamo strućnjaka za sudjenje, ne mogu oni tek tako sa nama. Još par nivelacija i osvajamo. Živela Srbija, držimo se crvenih boja..

шта ми имамо од тога што смо оштећени кад остаје исти резултат и ништа се не мења?

I jel ce sad da im poniste gol i daju nam bodove? Nece. Zato je i uradjeno sta je uradjeno. Gde one nisu gledale snimak da vide sta je dosudjeno i da li je to ispravno, nego kad je ova pustila loptu, da bi mogle da izmisle odluku koju su izmislile. Sramota. Zato ne kogu organski da svarim rukometaske sudije, najveci lopovi na svetu.

Jedino rešenje kad se ovakve stvari dese je da se sudije drakonski kazne, a to bi po meni podrazumevalo određenu svotu novca, jer se tako kažnjavaju za prestupe i igrači, klubovi, reprzentacije, funkcioneri... i zabranu obavljanja daljeg suđenja. Jedino tako bi se "ljudi u crnom" dozvali pameti, sve ovo drugo je smešno jer su zaštićeni kao "beli medvedi" i to u svakom sportu.

I šta sad imamo od toga?

Dobro, oštećeni i šta će sad da bude, ništa, šta je bilo, bilo je... Farska ostrva i IHF će da nam oproste što su nas oštetili i to je to... J...o ih njihov rukomet sa sve pravilima...

I? Sta mi ovamo od ove odluke, moralnu satisfakciju? Nista od ovo ne bi bilo, sa Jovan Savovic zna makar malo rukometa..