Kada se napravi rezultat kao onaj na Olimpijskim igrama u Parizu, onda nema nikakvom smisla i potrebe nekoga izdvajati. Ništa parcijalno, samo đuture. Mozzart Sport prošle godine nije birao najboljeg vaterpolistu, pala je odluka da vaterpolo reprezentacija Srbije dobije specijalno priznanje za izuzetnost. Ove godine će, ipak, biti drugačije.

Jer, nije bilo podviga kao pre godinu dana. Nije bilo zlata, a ni medalje na Svetskom prvenstvu. Srbija je zauzela četvrto mesto na planetarnom šampionatu, pa će biti i izbora za najboljeg vaterpolistu u 2025. godini. Sve što važi za ostale kategorije, važi i za ovu: 25 odsto glasova daju novinari, treneri, kapiteni i čitaoci.

Na listi je deset kandidata. Gro njih igra u domaćem prvenstvu, ima i onih koji su u u regionu ili našem bližem okruženju, ali i onih koji su se otisnuli nešto dalje, a do skora su bili tu. Pa, da zavirimo u spisak igrača koji figuriraju za najboljeg vaterpolistu u ovoj godini u izboru Mozzart Sporta…

Deceniju unazad i jače Dušan Mandić je jedno od najprepoznatljivijih imena srpskog sporta, ne samo vaterpola. U njemu je redovno u izboru za najboljeg. Protekle godine osvojio je sve sa Ferencvarošem – titula, kup i Liga šampiona. Simultanka protiv Novog Beograda u polufinalu, odličan u finalu protiv Pro Reka i blokada pre zvuka sirene za evropsku krunu. A, i u minuloj sezoni može da se podiči time da je redom dizao pehare.

Dušan Mandić u 2025. godini: titula u Mađarskoj, pa trofej Lige šampiona, zatim Kup Mađarske i evropski Superkup. Našao se i u idealnoj postavi Svetskog prvenstva na kome je Srbija bila četvrta. Istina, propustio je ovu polusezonu zbog povrede, nema ga otkako je sa Ferencvarošem u septembru u Budimpešti došao do novog evropskog pehara pobedom nad Pro Rekom, ali na osnovu svega učinjenog u konkurenciji mora da bude.

Isto važi i za Nikolu Jakšića. Kapiten vaterpolo reprezentacije Srbije mesecima je van bazena, nije igrao od Svetskog prvenstva, propustio je dobar deo klupske sezone, ali se u završnici vratio. U prvoj polovini godine je u kapici Radničkog imao briljantna izdanja, umnogome je doprineo da kragujevački klub postane prvak države i regiona.

Nikola Jakšić jedan je od trojice igrača Radničkog koji figuriraju za najboljeg u izboru Mozzart Sporta. Duško Pijetlović je, poput beka, celu godinu sastavio u Kragujevcu i učestvovao je u svim uspesima ekipe Uroša Stevanovića. Olimpijskom šampionu koji igra na poziciji sidraša je 40 leta, no i dalje je na liniji dva metra i za mnogo mlađe pojam okretnosti i snalažljivosti. Andrija Prlainović je prvi deo godine proveo u Marselju sa kojim je ponovo bio dominantan u Francuskoj, a odveo je ekipu na završni turnir Lige šampiona.

Ostvaren je rezultat o kakvom su do pre koju godinu na Azurnoj obali mogli samo da sanjaju, a veteran kome je 38 godine bio je među najbolji kreatorima napada u Ligi šampiona, na završni turnir otišao je kao prvi asistent. Pri vrhu je bio i u drugim kategorijama, a ovoga leta je došao u Kragujevac i dodeljena mu je kapitenska traka. Prestavama u bazenu je opravdava: prvi je strelac Lige šampiona, uz crnogorskog vaterpolistu Marka Mršića, a u regionalnoj ligi su po broju datih golova ispred njega samo pomenuti igrač kotorskog Primorca i njegov klupski saborac Jusuke Inaba.

Radomir Drašović je do leta bio član Radničkom, imao je i te kako bitnu ulogu u završnici sezone kada su u kragujevačke vitrine skladištena dva trofeja. Bek je krenuo u suprotnom smeru od Andrije Prlainovića, završio je u Marselju, a od igrača koji igraju u inostranstvu na spisku kandidata je za najbolje Đorđe Lazić. Odomaćio se u Jadranu iz Herceg Novog, učestvovao je u vraćanju titule na Škver, kao i Lige šampiona.

I nije Radomir Drašović jedini koji je prvi deo godine proveo u Radničkom, a potom promenio sredinu. Deo generacije koja je osvojila titulu i regionalnu ligu, te igrala finale Evrokupa protiv Pro Reka, bio je i Dušan Vasić. Letos je prešao u Crvenu zvezdu, ili bolje rečeno vratio se, no nije se dugo zadržao u crveno-belom. Usled loše finansijske situacije krenuo je put „11. aprila“, obukao je opremu Novog Beograda i sada stoji uz Miloša Ćuka, kapitena kluba, i Vasilija Martinovića, najbolje srpskog strelac u Ligi šampiona minule sezone.

Miloš Ćuk i Vasilije Martinović su pokretačke turbine Novog Beograda tokom cele 2025. godine, a možda i najupečatljiviju partiju pružio je Nikola Lukić. Dao je čak šest golova Ferencvarošu u finalu Lige šampiona, no na kraju je pehar, ipak, ponovo završio u rukama Dušana Mandića. Novi Beograd je treći put poražen u odlučujućoj bici…

I to je deset vaterpolista koji su se našli u izboru, ponajviše zbog pruženog u klupskoj sezoni, mada nikakve greške ne bi bilo ni da su se na spisku našli Nikola Dedović, Sava Ranđelović, Strahinja i Viktor Rašović, Nemanja Vico, ili Milan Glušac, koji je bio otkrovenje Novog Beograda, kao ni Boris Vapenski, povratnik u reprezentaciju Srbije, pa ni Nikola Murišić.

DESET KANDIDATA ZA NAJBOLJEG SRPSKOG VATERPOLISTU

Dušan Mandić (Ferencvaroš)

Andrija Prlainović (Radnički)

Nikola Jakšić (Radnički)

Vasilije Martinović (Novi Beograd)

Miloš Ćuk (Novi Beograd)

Đorđe Lazić (Jadran Herceg Novi)

Radomir Drašović (Marselj)

Dušan Vasić (Novi Beograd)

Duško Pijetlović (Radnički)

Nikola Lukić (Novi Beograd)

Velika anketa u kojoj će čitaoci portala Mozzart Sport birati najbolje u čak 13 kategorija biće otvorena 1. decembra.

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

MVP MOZZART SPORT: Biramo najboljeg srpskog vaterpolistu u 2025. godini

Uživo

Fudbal

Košarka

Tenis

Odbojka

Rukomet

eKošarka

Hokej na ledu

Stoni tenis

LOL

Pikado

Snuker

eFudbal

Najava mečeva