Nova generacija za buđenje srpskog rukometa

Možda ipak nije sve tako crno. Možda ima nade, ima talenata u našem rukometu. Možda imamo kapaciteta da oživimo klinički mrtav sport. Juče su nam Vojvodina i Metaloplastika pokazali nove naraštaje, mlade igrače, budućnost i nešto na šta treba da se oslonimo.

Nastavila se dominacija Novosađana u duelima protiv drugih srpskih ekipa, pošto su u Šapcu slavili rezultatom 25:24 u prvoj utakmici osmine finala SEHA Lige. Ali, osim rezultata, koji je važan klubovima, fokus mora da bude i na onom što predstavlja perspektivu srpskog rukometa – veliki broj mladih, perspektivnih igrača.

Počnimo, recimo, od Jovice Nikolića, desnog beka Vojvodine, rođenog 2001. godine, koji prethodnih godinu i po dana, od kako je zakoračio u seniroski rukomet - oduševljava. Ni juče nije podbacio, iako  je igrao nedovoljno oporavljen od povrede. Nije reč samo o tome što je postigao sedam golova, između ostalih i pobednički, nego što ima magije u tom dečku. Ima to što je potrebno lideru na terenu, nekom ko će kroz nekoliko godina moći da nosi reprezentaciju. Dobijao je poziv i od slektora Peruničića, ali nažalost povreda ga je omela da zaigra na Evropskom prvenstvu.

Ima Vojvodina dva bisera i na srednjem beku. Pre svega, tu je Branko Tomić, Zrenjaninac rođen 1999. godine, u Novi Sad stigao je pre dve godine iz Proletera, strpljivo radio i čekao svoju šansu, a ove sezone je dočekao. Izuzetan potencijal ima ovaj momak, sjajna igra jedan na jedan svakako mu je glavna karakteristika, ali je i odličan organizator igre. Društvo na srednjem beku pravi mu Srđan Milić, mada juče nije igrao. Pored njih tu je i 18-godišnji Ignjat Nješić, desno krilo. mada ni on juče nije zabeležio minute.

Pored sjajnih igrača, Vojvodina ima i izuzetno perspektivnog i talentovanog trenera. Boris Rojević koji je na mesto šefa stručnog štaba došao pre dve godine, u svom mandatu osvojio je sve što se može osvojiti. Ali nije ni to jedino merilo: njegove ekipe imaju identitet, znaju šta, kako i kada rade. Postigao je ozbiljne rezultate i kao trener mlađih kategorija, a pred njim je svetla budućnost.

Što se tiče jučerašnjeg domaćina, ekipe Metaloplastike, sve oči uprte su u Todora Jandrića. Golman je već potpisao predugovor sa PPD Zagrebom i sledeće godine nastupaće u EHF Ligi Šampiona, a na jučerašnjem meču imao je sedam odbrana. Gol Metaloplastike čuva i godinu dana mlađi Milan Bomaštar, koji je juče za manje od dvadeset minuta na terenu zabeležio šest odbrana.

Juče je u plavom dresu najbolji bio Milan Milić. Momak rođen 1998. ove godine u saradnji sa Veselinom Vukovićem je dosegao igračku zrelost. Postigao je sedam golova iz deset pokušaja, pokriva poziciju desnog beka. Milić je takođe pozivan u seniorsku reprezentaciju, a nastupao je na SP-u u Nemačkoj i Danskoj. Pored njih u Šapcu ima još talenata.

Kada njima dodamo mlađe generacije iz drugih klubova u Srbiji, braću Radivojević i Milosavljević iz Železničara, Gaćinovića iz Proletera, Živkovića i Milićevića iz Šamota, Petrića i Mićića iz Partizana, Kojadinovića iz Spartaka, Horvata i Tufegdžića iz Zvezde, Miloševića iz Novog Pazara... Svi ovi momci  imaju ogroman potencijal i uz dobar rad narednih godina mogu da dosegnu kvalitet da razbude predugo uspavani sprski rukomet.

Samo je pitanje da li će dobiti šansu.

Piše: Ognjen Borjanović
Foto: MN Press