PET NA PET - ANDRIJA PRLAINOVIĆ: Klub koji nosim u srcu? To stvarno svi znaju...

Naš vaterpolo reprezentativac Andrija Prlainović je ponikao u Herceg Novom i to u PVK Jadran. Posle tri godine provedene u ovom klubu, 2006. godine dolazi u Partizan. U Partizanu ostaje pet godina, da bi se potom preselio u italijanski Pro Reko. Zatim, ponovo dolazi u Srbiju, tačnije u Beograd. Ovoga puta, klub za koji igra je VK Crvena zvezda. Posle dve godine se vraća u Pro Reko, a 2016. godine odlazi na sever, u mađarski vaterpolo klub Solnok. Andrija Prlainović je vaterpolista sa velikim brojem trofeja, kako onih koje je osvojio u dresu reprezentacije, tako i onih klupskih.

Evroligu je osvajao s Partizanom, Pro Rekom, Crvenom zvezdom, a Superkup Evrope sa Zvezdom i Pro Rekom. U dresu plavih se prvi put okitio zlatnom medaljom na juniorskom Evropskom prvenstvu i to 2004. i 2006. godine. Niz osvojenih trofeja se nastavlja, pa je na Evropskom prvenstvu 2008. godine s reprezentacijom osvojio srebro, a na OI u Pekingu 2008 i Londonu 2012 bronzu. Konačno je na OI 2016. godine u Riju pala i zlatna medalja za naše Delfine. Ne smemo izostaviti zlato sa Svetskog prvenstva 2009. godine koje je održano u Rimu, zatim 2015. u Kazanju, kao ni osvojena Evropska prvenstva 2012, 2014. i 2016. godine. Ipak, 2012. godina mu je bila više nego uspešna. Proglašen je za najboljeg strelca OI i uvršten u idealan tim turnira, a od Olimpijskog komiteta Srbije proglašen je za sportistu godine.

Andrija je odgovarao na pet pitanja MOZZART Sporta.

Da li ste svojevremeno treniralo neki drugi sport osim vaterpola?

„Jesam. Trenirao sam tenis, zatim i košarku. Ali je sve to bilo kratkog daha. Bila je to jedna prolazna faza mog odrastanja i mogu reći da nisam baš nešto bio uspešan u ovim sportovima. Zatim sam počeo da treniram vaterpolo. Živeo sam u Herceg Novom i u to vreme su svi mladi Novljani želeli da se oprobaju u vaterpolu. Među njima sam bio i ja. Porodica je bila uz mene i dosta je uticala na to da budem u vaterpolu.“

Ko vam je bio sportski uzor u tinejdžerskim danima?

„Uvek sam imao uzore. I to ne jednog, nego više njih. Ne bih sada da nabrajam, jer bi to bio dugačak spisak.“

Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?

„Klub koji nosim u srcu? To stvarno svi znaju, a-ha-ha...“

Sportski događaj koji vam je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?

„Osvrnuću se samo na sportske događaje u kojima sam lično učestvovao, počev od juniorskih dana, pa i kasnije u seniorskom pogonu. Mnogo je značajnih događaja bilo. Svako takmičenje je priča za sebe i ima neku posebno sećanje. Neizbrisiv trag će ostaviti svaki klupski nastup i svaki osvojen trofej za klubove u kojima sam igrao. Biti član posade u reprezentaciji je posebna čast, a ti uspesi su nešto što se ne može opisati rečima.“

Životni i sportski  moto?

„Što ne želiš sebi, nemoj činiti drugom.“

Pišu: Nela i Đurđe Mečanin

(FOTO: MN PRESS)